Srpska fabrika stakla modernizuje proizvodnju i postiže 270 tona dnevno, ali se suočava sa neregulisanim sakupljanjem reciklata

Paraćinska staklara, jedina preostala fabrika stakla u Srbiji, modernizovala je proizvodnju uz investiciju od oko 100 miliona evra. Prema rečima Igora Antića, direktora za izvršne operacije kompanije Vaider Srpska fabrika stakla, fabrika pokriva oko 20% domaćeg tržišta. Takođe, kapacitet iznosi do 270 tona staklarske mešavine dnevno. Industrija stakla u vreme globalne nestabilnosti suočava se sa konkurencijom koja dolazi iz regiona i sveta, dok domaći proizvođači ulažu u efikasniju potrošnju energije i savremene tehnologije.

Posle dve neuspešne privatizacije, švajcarska Vaider Grupa preuzela je paraćinsku fabriku iz stečaja 2022. godine. Od tada su uloženi značajni resursi u nabavku AIS proizvodnih mašina poslednje generacije, koje omogućavaju proizvodnju više od 400 boca u minuti. Pored toga, postavljene su inspekcijske linije sa veštačkom inteligencijom koje automatski detektuju škart prema parametrima prvog uzorka proizvoda.

Finansijski efekti ulaganja i tržišno okruženje

Investicije su omogućile godišnju proizvodnju od skoro 100.000 tona proizvoda, pretežno ambalažnog stakla. Međutim, iako bi fabrika mogla da poveća obim i asortiman, ograničava je potražnja na tržištu i rast troškova energije. Udeo fabrike na tržištu ranije je bio veći, ali su zbog nesigurne proizvodnje kupci prešli na hrvatske, bugarske, rumunske i mađarske proizvođače.

Antić ističe da lokalne fabrike imaju prednost u isporuci ambalaže zbog visokih troškova transporta, posebno kada su udaljene do 500 kilometara od kupca. Ipak, Paraćinska staklara izvozi i u Ameriku, kao i različitim proizvođačima širom Evrope. S druge strane, konkurencija iz Kine i Turske vrši cenovni pritisak, što dodatno komplikuje poziciju domaće industrije stakla u vreme globalne nestabilnosti.

Uloga reciklata i izazovi sa regulativom

Staklo može da se reciklira bez gubitka kvaliteta, ali udeo reciklata u proizvodnji zavisi od zahteva kupaca i dostupnosti sirovine. Kod ambalažnog stakla velikog tiraža, stakleni krš može činiti i do 80% mešavine. To smanjuje potrošnju energije i emisiju gasova. U Paraćinskoj fabrici, udeo reciklata iz sopstvenih izvora trenutno je između 37% i 40%.

Međutim, sistem sakupljanja i sortiranja upotrebljenog stakla u Srbiji nije regulisan. Zbog toga fabrika ne može da koristi reciklat sa tržišta, što daje prednost konkurentima koji imaju pristup jeftinijem materijalu. „Upravo u nedostatku regulacije, i to malo sakupljenog stakla koje nije iz naših magacina, završava kod konkurenata. Oni su tada u prednosti – materijal koji ima status energenta omogućava im uštede, mogu da spuste cene i budu konkurentniji od nas“, navodi Antić.

Konkurencija i globalna nestabilnost

Na globalnom tržištu potražnja za staklom opada već nekoliko godina. Mnoge fabrike na severu Evrope i u Nemačkoj su zatvorene. Ipak, u nekim državama poput Turske, proizvodnja stakla raste i izvozi se čak i u zemlje Evropske unije. Prema Antiću, Paraćinska fabrika razmatra proširenje asortimana, ali će dalji razvoj zavisiti od tržišnih uslova i domaće regulative vezane za reciklažu.

Ovi izazovi pokazuju koliko je važno dalje ulaganje u modernizaciju i efikasno korišćenje resursa. Takođe, sistemsko rešenje za reciklažu moglo bi da poveća konkurentnost domaće industrije stakla u vreme globalne nestabilnosti.

Nafta Brent pala na 88 dolara za barel, dok su cene benzina i dizela u Srbiji porasle na istorijski maksimum

Cena goriva u Srbiji dostigla je novi rekord krajem avgusta, iako je na svetskim berzama zabeležen pad cene nafte. Nafta Brent je pala sa skoro 95 na 88 dolara za barel, ali je litar benzina BMB95 u Srbiji poskupeo na 203 dinara (1,73 evra), a evrodizel na 232 dinara (1,98 evra). Ovi podaci potvrđuju da cena goriva u Srbiji ostaje na istorijskom maksimumu, prema podacima objavljenim 28. avgusta 2026.

Pad cene nafte i kretanje goriva na Mediteranu

U svetu je tokom poslednje nedelje avgusta došlo do popuštanja pritiska na cenu nafte. Brent je pao sa 94–97 dolara na 87–88 dolara za barel do kraja nedelje. Na referentnom tržištu Mediterana, cena benzina Prem Unl 10 ppm pala je sa 1.220 na 1.170 dolara za tonu, dok je ULSD dizel pojeftinio sa 1.425 na oko 1.300 dolara za tonu. Kao rezultat, cene goriva su u regionu oscilirale, ali je u Srbiji zabeležen nastavak rasta.

Cena goriva u Srbiji premašila regionalni prosek

Uporedo sa tim, u regionu su cene goriva takođe porasle. U Hrvatskoj je benzin skuplji za 3 centa i sada iznosi 1,66 evra po litru, dok je dizel 1,86 evra. U Makedoniji je dizel poskupeo na 1,65 evra, a benzin na 1,51 evra. U Crnoj Gori su dodatna smanjenja akciza omogućila minimalno pojeftinjenje, pa dizel košta 1,87 evra, a benzin 1,76 evra. U Bosni i Hercegovini litar dizela sada je 1,75 evra, a benzina 1,54 evra.

Uticaj državne regulative i globalnih faktora

U Srbiji se maloprodajne cene goriva formiraju prema Uredbi o ograničenju cena, koja važi do sredine oktobra 2026. godine. Ova uredba propisuje da se cena derivata određuje na osnovu prosečne veleprodajne cene, uvećane za maržu i PDV, dok se za kalkulaciju koristi referentna cena sa berze Mediterana. S druge strane, domaća rafinerija već dva meseca nije u funkciji zbog nedostatka dotoka nafte. Poređenja radi, prilikom poslednjeg pada cene nafte na 88 dolara za barel u aprilu 2024, benzin je koštao 193 dinara, a dizel 206 dinara, iako je tada akciza bila pet dinara veća.

Regulatorni okvir i tržišni izazovi

Produženje umanjenja od 20% akcize na gorivo isteklo je 28. avgusta, ali nije značajno uticalo na pad cene. Administrativno određivanje cena ima za cilj da spreči nagle promene na tržištu, ali u praksi nije zaustavilo rast. Smanjenje geopolitičkih tenzija u Ormuskom prolazu delimično je uticalo na smanjenje cene sirove nafte i derivata na Mediteranu. Pored toga, nedavni problemi sa infrastrukturom u Crnom moru i ograničenja u rečnom transportu dodatno su otežali snabdevanje i pritisak na cene.

Zaključak: cena goriva u Srbiji i dalje visoka

Iako je došlo do globalnog pada cene nafte, cena goriva u Srbiji nastavila je da raste i dostigla istorijski maksimum. Ova situacija ukazuje na snažan uticaj regulatornog okvira, akciza i regionalnih tržišnih okolnosti na formiranje maloprodajnih cena. Kao rezultat, vozači u Srbiji trenutno plaćaju više za gorivo nego u većini susednih zemalja.

Završene provere signalnih sistema na mađarskoj deonici, trajanje vožnje direktne linije procenjuje se na 3 sata i 11 minuta

Srpski voz Soko uspešno je završio testove na mađarskoj deonici brze pruge Beograd–Budimpešta. Provere su obuhvatile signalne i sigurnosne sisteme ETCS nivoa 2, što je ključni korak za uspostavljanje putničkog saobraćaja između dve prestonice, izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije. Ključna fraza „testovi na mađarskoj brzoj pruzi“ istaknuta je u ovom procesu jer označava završetak značajne faze projekta.

Detalji testiranja i planovi za putnički saobraćaj

Testiranja na mađarskoj strani pruge završena su 24. avgusta. Provere su trajale tri dana – 26, 27. i 28. avgusta – tokom kojih je Soko obavio sve neophodne tehničke zadatke. Prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, nakon testova predstoje simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte. Ove simulacije omogućavaju precizno određivanje voznog reda i trajanja granične i carinske kontrole za voz kapaciteta oko 250 putnika.

Broj vozova, stanice i trajanje vožnje

Za sada je planirano osam pari vozova dnevno na ovoj liniji, od čega dva direktna i šest sa stajanjima. Na srpskoj strani voz će se zaustavljati u stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, dok su u Mađarskoj predviđene dve stanice pored Budimpešte. Procene stručnjaka sa obe strane ukazuju da će direktni vozovi preći relaciju između Beograda i Budimpešte za tri sata i 11 minuta do tri sata i 23 minuta. Ako voz staje na svim stanicama (Intersiti), putovanje će trajati 15 do 20 minuta duže.

Carinske i granične procedure, najava povećanja polazaka

Ministarka Sofronijević navela je da je na stanici Prokop u Beogradu već uspostavljena carinska i granična kontrola za direktne vozove. Za ostale linije razmatra se da kontrola počne u Subotici i traje do Kelebije, ili da se sprovede samo u Kelebiji, što bi dodatno optimizovalo vreme putovanja. U međuvremenu, srpska i mađarska železnička preduzeća pregovaraju o povećanju broja dnevnih polazaka na relaciji Subotica–Segedin sa šest na deset, što bi moglo biti ostvareno do 14. decembra, kada počinje zimski red vožnje. Ovaj napredak na projektu brze pruge doprinosi jačanju ekonomske i saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske, kao i širem regionu.