Nafta Brent pala na 88 dolara za barel, dok su cene benzina i dizela u Srbiji porasle na istorijski maksimum

Cena goriva u Srbiji dostigla je novi rekord krajem avgusta, iako je na svetskim berzama zabeležen pad cene nafte. Nafta Brent je pala sa skoro 95 na 88 dolara za barel, ali je litar benzina BMB95 u Srbiji poskupeo na 203 dinara (1,73 evra), a evrodizel na 232 dinara (1,98 evra). Ovi podaci potvrđuju da cena goriva u Srbiji ostaje na istorijskom maksimumu, prema podacima objavljenim 28. avgusta 2026.

Pad cene nafte i kretanje goriva na Mediteranu

U svetu je tokom poslednje nedelje avgusta došlo do popuštanja pritiska na cenu nafte. Brent je pao sa 94–97 dolara na 87–88 dolara za barel do kraja nedelje. Na referentnom tržištu Mediterana, cena benzina Prem Unl 10 ppm pala je sa 1.220 na 1.170 dolara za tonu, dok je ULSD dizel pojeftinio sa 1.425 na oko 1.300 dolara za tonu. Kao rezultat, cene goriva su u regionu oscilirale, ali je u Srbiji zabeležen nastavak rasta.

Cena goriva u Srbiji premašila regionalni prosek

Uporedo sa tim, u regionu su cene goriva takođe porasle. U Hrvatskoj je benzin skuplji za 3 centa i sada iznosi 1,66 evra po litru, dok je dizel 1,86 evra. U Makedoniji je dizel poskupeo na 1,65 evra, a benzin na 1,51 evra. U Crnoj Gori su dodatna smanjenja akciza omogućila minimalno pojeftinjenje, pa dizel košta 1,87 evra, a benzin 1,76 evra. U Bosni i Hercegovini litar dizela sada je 1,75 evra, a benzina 1,54 evra.

Uticaj državne regulative i globalnih faktora

U Srbiji se maloprodajne cene goriva formiraju prema Uredbi o ograničenju cena, koja važi do sredine oktobra 2026. godine. Ova uredba propisuje da se cena derivata određuje na osnovu prosečne veleprodajne cene, uvećane za maržu i PDV, dok se za kalkulaciju koristi referentna cena sa berze Mediterana. S druge strane, domaća rafinerija već dva meseca nije u funkciji zbog nedostatka dotoka nafte. Poređenja radi, prilikom poslednjeg pada cene nafte na 88 dolara za barel u aprilu 2024, benzin je koštao 193 dinara, a dizel 206 dinara, iako je tada akciza bila pet dinara veća.

Regulatorni okvir i tržišni izazovi

Produženje umanjenja od 20% akcize na gorivo isteklo je 28. avgusta, ali nije značajno uticalo na pad cene. Administrativno određivanje cena ima za cilj da spreči nagle promene na tržištu, ali u praksi nije zaustavilo rast. Smanjenje geopolitičkih tenzija u Ormuskom prolazu delimično je uticalo na smanjenje cene sirove nafte i derivata na Mediteranu. Pored toga, nedavni problemi sa infrastrukturom u Crnom moru i ograničenja u rečnom transportu dodatno su otežali snabdevanje i pritisak na cene.

Zaključak: cena goriva u Srbiji i dalje visoka

Iako je došlo do globalnog pada cene nafte, cena goriva u Srbiji nastavila je da raste i dostigla istorijski maksimum. Ova situacija ukazuje na snažan uticaj regulatornog okvira, akciza i regionalnih tržišnih okolnosti na formiranje maloprodajnih cena. Kao rezultat, vozači u Srbiji trenutno plaćaju više za gorivo nego u većini susednih zemalja.

Završene provere signalnih sistema na mađarskoj deonici, trajanje vožnje direktne linije procenjuje se na 3 sata i 11 minuta

Srpski voz Soko uspešno je završio testove na mađarskoj deonici brze pruge Beograd–Budimpešta. Provere su obuhvatile signalne i sigurnosne sisteme ETCS nivoa 2, što je ključni korak za uspostavljanje putničkog saobraćaja između dve prestonice, izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije. Ključna fraza „testovi na mađarskoj brzoj pruzi“ istaknuta je u ovom procesu jer označava završetak značajne faze projekta.

Detalji testiranja i planovi za putnički saobraćaj

Testiranja na mađarskoj strani pruge završena su 24. avgusta. Provere su trajale tri dana – 26, 27. i 28. avgusta – tokom kojih je Soko obavio sve neophodne tehničke zadatke. Prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, nakon testova predstoje simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte. Ove simulacije omogućavaju precizno određivanje voznog reda i trajanja granične i carinske kontrole za voz kapaciteta oko 250 putnika.

Broj vozova, stanice i trajanje vožnje

Za sada je planirano osam pari vozova dnevno na ovoj liniji, od čega dva direktna i šest sa stajanjima. Na srpskoj strani voz će se zaustavljati u stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, dok su u Mađarskoj predviđene dve stanice pored Budimpešte. Procene stručnjaka sa obe strane ukazuju da će direktni vozovi preći relaciju između Beograda i Budimpešte za tri sata i 11 minuta do tri sata i 23 minuta. Ako voz staje na svim stanicama (Intersiti), putovanje će trajati 15 do 20 minuta duže.

Carinske i granične procedure, najava povećanja polazaka

Ministarka Sofronijević navela je da je na stanici Prokop u Beogradu već uspostavljena carinska i granična kontrola za direktne vozove. Za ostale linije razmatra se da kontrola počne u Subotici i traje do Kelebije, ili da se sprovede samo u Kelebiji, što bi dodatno optimizovalo vreme putovanja. U međuvremenu, srpska i mađarska železnička preduzeća pregovaraju o povećanju broja dnevnih polazaka na relaciji Subotica–Segedin sa šest na deset, što bi moglo biti ostvareno do 14. decembra, kada počinje zimski red vožnje. Ovaj napredak na projektu brze pruge doprinosi jačanju ekonomske i saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske, kao i širem regionu.

Dvanaest domaćih firmi iz gejming industrije nastupa u Kelnu uz podršku Privredne komore Srbije, pokrivajući razvoj, marketing i lokalizaciju video-igara

Srpski gejming sektor ove godine beleži najbrojniji nastup do sada na Gamescom-u u Kelnu, sa ukupno 12 kompanija koje predstavljaju različite segmente industrije video-igara. Zajednički nastup domaćih firmi od 26. do 29. avgusta realizuje se uz podršku Privredne komore Srbije, koja kontinuirano podržava ovu inicijativu od samog početka. Na biznis zoni sajma, delegacija iz Srbije ima priliku da uspostavi nove poslovne kontakte i učvrsti poziciju na međunarodnoj sceni.

Srpski gejming sektor na Gamescom-u: raznolikost usluga i internacionalizacija

Sastav srpske delegacije obuhvata kompanije koje se bave razvojem video-igara za PC, mobilne i VR platforme, kao i co-developmentom i outsourcingom za inostrane partnere. Takođe, zastupljeni su studiji specijalizovani za produkciju 2D i 3D umetničkog sadržaja, sinematika i drugih vizuelnih rešenja. Važan segment čine firme koje nude usluge lokalizacije, testiranja, voice-over produkcije, narativnog dizajna, kao i video i audio postprodukcije. Mnoge od njih razvijaju kompletna gejming rešenja, kako za sopstvene, tako i za klijentske projekte.

Marketing i globalno pozicioniranje srpskih kompanija

Osim razvoja i produkcije, deo srpske ponude na Gamescom-u čine i platforme i servisi za marketing i povezivanje studija sa međunarodnim kreatorima sadržaja i publikom. Na taj način, delegacija pokriva čitav spektar znanja i usluga – od kreativnog i tehničkog razvoja video-igara do njihove produkcije, promocije i podrške plasmanu na globalno tržište. To pokazuje da srpski gejming sektor postaje sve konkurentniji i integrisaniji na svetskom nivou.

Promocija DevGAMM For the Win! i značaj za domaću scenu

Posebno će biti promovisana konferencija DevGAMM For the Win!, najvažniji međunarodni događaj posvećen razvoju video-igara koji se ove godine održava u Srbiji, 29. i 30. septembra. Ovaj događaj dodatno osnažuje poziciju Srbije kao rastućeg centra regionalne i evropske gejming industrije. Kao rezultat nastupa na Gamescom-u i priprema za DevGAMM, domaće kompanije dobijaju priliku da prošire saradnju, razmene znanja i unaprede prisustvo na međunarodnom tržištu.

Finansijski efekti i perspektiva srpskog gejming sektora

Prema dostupnim podacima, gejming industrija u Srbiji ostvarila je prihod veći od 222 miliona evra u prethodnom periodu. Iako sektor stagnira po broju kompanija, prihodi i dalje beleže rast. Uporedo sa tim, podrška Asocijacije industrije video-igara Srbije i Privredne komore Srbije doprinosi internacionalizaciji domaće scene. Ovogodišnji nastup na Gamescom-u potvrđuje trend jačanja konkurentnosti i integracije srpskog gejming sektora u globalne tokove.