Primena PPWR počinje 12. avgusta, a obuhvata deset ključnih oblasti i četiri tačke usklađenosti za izvoznike

Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je inicijativu kako bi domaće kompanije na vreme pripremila za početak primene nove Uredbe Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), čija prva faza stupa na snagu 12. avgusta 2026. godine. Nova uredba, koja je deo Evropskog zelenog dogovora, uvodi jedinstvena pravila za svu ambalažu na tržištu EU, a njena primena će se odvijati postepeno do 2034. godine kroz dodatne podzakonske akte koje donosi Evropska komisija.

PPWR pokriva deset ključnih oblasti, među kojima su smanjenje ambalažnog otpada, reciklabilnost, minimalni udeo recikliranog sadržaja, ponovna upotreba, kompostabilnost, minimiziranje ambalaže, ograničenja jednokratne plastike, nova pravila označavanja i proširena odgovornost proizvođača (EPR), kao i sistemi povratne naknade (DRS). Samo tokom 2026. godine očekuje se donošenje dva delegirana akta Evropske komisije, koji će detaljno urediti pravila označavanja ambalaže i obračun recikliranog sadržaja, čime će se regulatorni okvir dodatno razvijati i nakon početka primene uredbe.

Savetnica predsednika PKS Dušanka Kalezić izjavila je da je PKS, zajedno sa SIPPO programom, pokrenula stručnu podršku pre svega malim i srednjim kompanijama koje izvoze ili planiraju izvoz na tržište EU. „Cilj prve faze projekta bio je da kompanije već tokom prve godine primene uredbe steknu razumevanje novih obaveza, dobiju praktične smernice za usklađivanje poslovanja i pristup edukativnim materijalima i alatima koji će im olakšati pripremu“, rekla je Kalezić.

Prva aktivnost u okviru programa bio je vebinar „Održivo pakovanje: EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) – kako se pripremiti?“, održan 19. juna uz podršku međunarodne ekspertkinje Laure Peano. Tokom vebinara naglašene su četiri ključne tačke usklađenosti sa Uredbom, koje firme moraju da ispune od 12. avgusta: izrada kompletne tehničke dokumentacije za svaki tip ambalaže prema Aneksu VII, uvođenje podataka za identifikaciju i sledljivost proizvoda na svakom pakovanju, registracija proizvođača u nacionalnim sistemima proširene odgovornosti (EPR) i uspostavljanje internih procedura za povlačenje neusaglašene ambalaže sa tržišta.

Pored PPWR, PKS kroz SIPPO program pruža podršku i u vezi sa Uredbom o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR) i Digitalnim pasošem proizvoda (DPP). Takođe, razvijen je Alat za procenu spremnosti za održivo poslovanje, koji je uvršten u Drugo izdanje mapiranih inicijativa i platformi Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavanje (EFRAG).

PKS je omogućila privrednicima pristup snimku vebinara na svom YouTube kanalu, a u okviru programa razvijena su i dva digitalna alata – Data Collection File i PPWR Compliance File, koji su testirani i pilotirani sa članicama PKS u realnim uslovima poslovanja. Privredna komora Srbije će i u narednom periodu nastaviti da kroz stručne skupove, obuke i konsultacije pruža podršku kompanijama kako bi spremno odgovorile na nove regulatorne zahteve EU i očuvale konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Izvoz raste brže od uvoza, pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto u prvih pet meseci 2026.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u periodu januar–maj 2026. godine povećan je za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koju izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut. Istovremeno, industrijska proizvodnja porasla je za 0,6 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,6 procenata.

U istom periodu, izvoz Srbije zabeležio je brži rast u odnosu na uvoz, pri čemu je pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto, što je značajno više nego prošle godine kada je iznosila 77,9 odsto. Promet u trgovini na malo svrstava Srbiju među najbrže rastuće zemlje Evrope, dok je rast zarada nadmašio troškove života – prosečna neto zarada u martu bila je za 10,9 odsto viša od prosečne potrošačke korpe, a čak 115,1 odsto iznad minimalne potrošačke korpe.

Prema MAT-u, solidni makroekonomski pokazatelji prikrivaju velike razlike između sektora. Najveći negativan doprinos dolazi iz građevinarstva, koje je smanjilo ukupni rast za 0,55 procentnih poena. U industrijskoj proizvodnji, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1,6 odsto, dok je rudarstvo i elektroprivreda beležila pad od 0,5, odnosno 3,2 odsto. U maju je industrijska proizvodnja bila viša za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Rast u rudarstvu iznosi 3,2 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije zabeležio pad od 8,6 odsto.

Eksploatacija uglja u maju povećana je za 21,7 odsto, dok su eksploatacija ruda metala i sirove nafte i prirodnog gasa smanjene za 1,9 odsto. Ostalo rudarstvo palo je za 10,1 odsto. Elektroprivreda, koja čini skoro 15 odsto ukupne industrijske proizvodnje, beleži kontinuirani pad trenda već deset meseci, sa prosečnom mesečnom stopom pada od 0,8 odsto. Proizvodnja hidroenergije u ovoj godini je za 11,2 odsto ispod višegodišnjeg proseka.

Prerađivačka industrija ostvarila je iznenađujuće dobre rezultate. U martu je zabeležen međugodišnji rast od 8,4 odsto, u aprilu 5,3 odsto, dok je u maju rast usporio na 1,4 procenta. U maju je povećanje proizvodnje zabeleženo u 13 od 24 oblasti prerađivačke industrije, koje čine 62 odsto sektora. Posebno je značajan rast proizvodnje koksa i derivata nafte.

Inflacija se i dalje kreće u granicama cilja Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice ciljanog koridora očekuje se krajem godine. Srbija i dalje ima nižu inflaciju od većine evropskih zemalja – u maju je veća međugodišnja inflacija zabeležena u devet od 27 članica Evropske unije.

Američki institut za naftu: zalihe sirove nafte pale za 400.000 barela, marža na gasoil iznad 50 dolara po barelu

Cena nafte Brent dostigla je više od 74 dolara po barelu nakon što je američki predsednik objavio prekid primirja na Bliskom istoku, a Iran izveo napade na tri broda u Hormuškom moreuzu, uključujući tanker za prevoz nafte i brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG). U jednom danu, cena sirove nafte porasla je za pet odsto, dok je referentna nafta Brent zabeležila rast veći od tri odsto i u nastavku trgovanja.

Prema oceni analitičara ING-a, jednog od vodećih evropskih finansijskih instituta, novi bezbednosni rizici pojačali su zabrinutost oko snabdevanja energentima iz Persijskog zaliva, što se odrazilo i na tržište terminskih ugovora kroz očekivanje ograničene ponude. Situaciju je dodatno zaoštrio odgovor Sjedinjenih Američkih Država, koje su izvele nove vojne udare, dok su u blizini Hormuškog moreuza prijavljene eksplozije. Vašington je istovremeno ukinuo privremenu dozvolu za prodaju iranske nafte, što, iako nema neposredan uticaj na globalnu ponudu, povećava rizik od pogoršanja odnosa SAD i Irana i utiče na tržišno raspoloženje.

Podršku rastu cena dala je i najnovija statistika o zalihama u SAD. Američki institut za naftu (API) objavio je da su zalihe sirove nafte tokom prethodne sedmice smanjene za oko 400.000 barela, dok su zalihe benzina pale za 2,9 miliona barela, a destilata za 1,8 miliona barela. Ovo ukazuje na kontinuiranu snažnu potražnju za naftnim derivatima. Na globalno tržište dodatno utiču napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije, što je dovelo do smanjenja izvoza dizela iz Rusije. Kao posledica, marža na gasno ulje (gasoil) ponovo se kreće iznad 50 dolara po barelu.

Cene prirodnog gasa u Evropi takođe su u porastu. Referentni TTF gas poskupeo je za više od četiri odsto i premašio 48 evra po megavat-satu. Skladišta gasa u Evropi popunjena su sa manje od 51 odsto kapaciteta, dok je petogodišnji prosek za ovo doba godine 66 procenata. Uvoz LNG-a u Evropu opada zbog povećane potražnje u Aziji, gde zemlje zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka sve više kupuju gas na spot tržištu. Analitičari upozoravaju da bi nastavak tenzija u Persijskom zalivu mogao dodatno otežati snabdevanje Evrope pred predstojeću grejnu sezonu.

Izvori: Trading economics, Intellinews.