Najveći pad oglasa zabeležen u IT sektoru, dok inženjeri i dalje ostaju među najtraženijima na tržištu rada

Tržište rada u Srbiji suočava se sa padom broja oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i viši nivo kvalifikacija. Prema podacima sajta Poslovi Infostud, u prvoj polovini 2026. godine objavljeno je oko 18 odsto manje oglasa za stručnjake nego u istom periodu 2024. godine, dok je prosečan broj prijava po oglasu porastao gotovo 30 odsto. Ovi podaci pokazuju da konkurencija kandidata postaje sve intenzivnija, a zahtevi poslodavaca selektivniji.

Prosečan oglas za stručne pozicije beležio je oko 63 prijave u prvoj polovini 2024. godine. Već 2025. godine, taj broj je porastao na gotovo 79, a u prvih šest meseci 2026. dostigao je približno 82 prijave po oglasu. Istovremeno, broj oglasa smanjen je sa 20.083 u prvoj polovini 2024, na 17.424 u 2025. i 16.574 u istom periodu 2026. godine, što predstavlja pad od oko 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje zaostaje za nivoom iz 2024.

Smanjenje broja oglasa za stručnjake i uticaj IT sektora

Na ukupno smanjenje broja oglasa za stručnjake najviše je uticala situacija u IT sektoru. U prvoj polovini 2026. godine objavljeno je oko 45 odsto manje IT oglasa nego u istom periodu 2024. godine. Pad u IT kategoriji čini približno 38 odsto ukupnog smanjenja broja oglasa za stručne pozicije. Drugim rečima, gotovo dve petine ukupnog pada dolazi upravo iz IT sektora. Ipak, i dalje postoji deficit stručnjaka za mašinsko učenje, tehničke vođe timova i IT arhitekte, dok su pozicije sa širim znanjima postale konkurentnije.

Kada se IT oglasi isključe iz analize, broj oglasa za ostale stručne profile manji je za oko 13 odsto nego pre dve godine. Ovaj trend pokazuje da potreba za stručnim kadrovima nije nestala, ali su poslodavci postali izbirljiviji, tražeći specifične licence, iskustvo i praktične veštine.

Traženi inženjeri i prilike u drugim sektorima

Potreba za inženjerima ostala je značajna, posebno u građevinarstvu. Broj oglasa za građevinske inženjere u prvoj polovini 2026. bio je gotovo isti kao 2024, a čak 22 odsto veći nego 2025. godine. Uz građevinske, traženi su i mašinski inženjeri, kao i stručnjaci iz oblasti proizvodnje, energetike, rudarstva i metalurgije. Ove struke ostaju važne i za mlade koji biraju obrazovanje, jer tehnička i inženjerska znanja omogućavaju zaposlenje u različitim industrijama.

Pored tehničkih zanimanja, među najzastupljenijim oglasima nalaze se prodaja, administracija, finansije i logistika. Najčešće tražena zanimanja u ovim sektorima su komercijalisti, administrativni radnici, prodajni savetnici, knjigovođe, računovođe, poslovođe i dispečeri. Logistika je posebno zabeležila blagi rast broja oglasa u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na isti period 2024.

Deficit stručnjaka u zdravstvu i farmaciji

Uprkos većoj konkurenciji, deficit stručnjaka i dalje postoji u oblastima zdravstva, farmacije i veterine. Najtraženiji su lekari, diplomirani farmaceuti i veterinari, gde su osim formalnog obrazovanja često neophodne licence i specijalizacije. Dodatno, deo stručnjaka iz ovih oblasti karijeru nastavlja u inostranstvu, što dalje smanjuje broj dostupnih kandidata na domaćem tržištu rada.

U uslovima sve većeg broja prijava po oglasu, formalno obrazovanje više nije dovoljno. Praktično iskustvo, poznavanje konkretnih alata, stranih jezika i sposobnost primene znanja postaju ključni faktori konkurentnosti. Kao rezultat, tržište rada se transformiše, a poslodavci ulažu dodatne napore u selekciju najboljih kandidata.

Tri velike manifestacije istovremeno okupljaju grafičku industriju, biro opremu i ambalažu u Hali 4 Beogradskog sajma

Beogradski sajam najavljuje početak jesenske sezone sa manifestacijom Grafima i sajmovima biro opreme i ambalaže, koji će trajati od 16. do 19. septembra u Hali 4. Ove manifestacije okupljaju ključne aktere iz grafičke industrije, tržišta biro opreme i sektora pakovanja, naglašavajući njihov značaj za privredne tokove u Srbiji i regionu.

Grafička industrija i tehnološke inovacije u fokusu

46. Međunarodni sajam grafičke, papirne i kreativne industrije, poznat kao Grafima, decenijama je centralno mesto za predstavljanje dostignuća u grafičkoj proizvodnji. Ova manifestacija ističe napredak u mašinskoj industriji, savremenim tehnologijama, namenskim IT rešenjima, dizajnerskom hardveru i softveru. Proizvodi grafičke industrije, uključujući ambalažu, reklamne materijale i uputstva za upotrebu, deo su svakog industrijskog proizvoda. Zbog toga je Grafima direktno povezana sa najznačajnijim privrednim tokovima.

Biro-ekspo i Pak am – tržište za kancelarijsku opremu i ambalažu

32. Biro-ekspo, međunarodni sajam informatičko-birotehničke opreme, predstavlja najvažnije regionalno tržište za kancelarijsku opremu, nameštaj i materijale. Na ovom sajmu promoviše se i prodaje najsavremenija oprema potrebna za poslovne prostore, kao i poslovna galanterija i reklamni pokloni. Peti Sajam pakovanja i ambalaže, Pak am, okuplja proizvođače i distributere različitih segmenata pakovanja, kao i mašina i opreme za ovaj sektor. Ova manifestacija pruža platformu za razmenu iskustava i predstavljanje inovacija u industriji ambalaže.

Važnost sajma za privredu i širi ekonomski kontekst

Održavanje ovih manifestacija na Beogradskom sajmu ima veliki uticaj na privredu, jer omogućava povezivanje preduzeća iz Srbije i inostranstva. Uporedo sa tim, sajmovi doprinose razmeni znanja i podstiču primenu naprednih tehnologija u industriji. Kao rezultat, domaća grafička i ambalažna industrija stiče pristup inovacijama i modernim trendovima, što je ključno za konkurentnost na međunarodnom tržištu. Pre svega, ovakva dešavanja omogućavaju malim i srednjim preduzećima da pronađu partnere i unaprede poslovanje. S druge strane, posetioci imaju priliku da se informišu o novim rešenjima i tehnologijama, što dodatno stimuliše celokupni sektor. Sve navedene manifestacije otvorene su za privrednike, stručnjake i širu javnost, čime Beogradski sajam potvrđuje svoju poziciju lidera u organizaciji industrijskih sajmova u regionu.

Američki plan ugrožava proizvodnju 1,2 miliona vozila u Kanadi i 427.000 radnih mesta, dok japanske kompanije traže rešenja

Američki predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje carine od 50 odsto na uvoz automobila iz Kanade. Ova mera posebno pogađa japanske proizvođače Toyota i Honda, koji zajedno čine više od tri četvrtine ukupne proizvodnje automobila u Kanadi. Prema predlogu, carine bi stupile na snagu 1. januara, a analitičari upozoravaju da bi posledice za industriju i radna mesta bile ozbiljne. Ključna tema ove vesti je carina od 50 odsto na automobile iz Kanade.

Tokom prošle godine, automobili proizvedeni u Kanadi činili su gotovo četvrtinu prodaje Honde na tržištu SAD. Za Toyotu, taj udeo iznosio je 17 odsto, što je najviše među vodećim svetskim proizvođačima. Kanadska automobilska industrija proizvodi oko 1,2 miliona vozila godišnje. Indirektno podržava oko 427.000 radnih mesta. Ako dodatne carine zaista stupe na snagu, kompanije bi mogle biti prinuđene na zatvaranje pojedinih proizvodnih linija.

Uticaj carina na japanske proizvođače i kanadski sektor

Povećanje carina sa 25 na 50 odsto direktno ugrožava poslovanje Toyote i Honde u Kanadi. Toyota iz Kanade u SAD izvozi modele kao što su RAV4, dok Honda izvozi model CR-V. Ovi automobili su među najprodavanijim SUV vozilima na američkom tržištu. Zbog toga bi svaki poremećaj mogao imati značajan uticaj na ukupnu prodaju, ali i na lanac snabdevanja širom Severne Amerike.

Japanski proizvođači već se suočavaju sa pritiskom jeftinih kineskih električnih vozila na tržištima Azije, Evrope i Latinske Amerike. SAD su najveće preostalo tržište za Toyotu i Hondu, dok kineski brendovi poput BYD-a nemaju pristup američkom tržištu. To dodatno otežava poziciju japanskih kompanija, jer im ograničava mogućnost preusmeravanja izvoza.

Investicije i posledice na poslovanje

Toyota je prošle fiskalne godine zbog američkih carina imala dodatne troškove od 1,4 biliona jena (8,8 milijardi dolara). Kao rezultat, kompanija planira da u narednih pet godina uloži do 10 milijardi dolara u proširenje kapaciteta u SAD. Deo tog ulaganja odnosi se na novu fabriku u Teksasu vrednu 3,6 milijardi dolara. S druge strane, Honda je signalizirala mogućnost obustave planova za izgradnju osme fabrike u Severnoj Americi ako pregovori o sporazumu USMCA ne budu nastavljeni.

Trampova odluka da ne produži sporazum USMCA u dosadašnjem obliku, već da ga podvrgne godišnjim revizijama, unela je dodatnu neizvesnost među proizvođače. Hyundai je već prošle godine zbog neizvesnosti oko carina odložio investicione odluke. Analitičari smatraju da bi Toyota i Honda mogle pokušati da preusmere kanadsku proizvodnju na druga tržišta, ali to je otežano zbog prilagođenosti modela američkim propisima i činjenice da su mnoge fabrike već blizu punog kapaciteta.

Širi efekti na industriju i lance snabdevanja

Trampova politika dodatno menja lance snabdevanja koji su decenijama gradili američki, evropski, japanski i južnokorejski proizvođači. Ovi proizvođači su koristili prednosti prekogranične trgovine i niže troškove rada u Meksiku i Kanadi. Sada su, međutim, pod pritiskom carina i neizvesnosti oko budućnosti regionalnog trgovinskog sistema.

Toyota je već pojačala proizvodnju u SAD, dok Honda razmatra buduća ulaganja. Dobavljači japanskih kompanija u Kanadi ističu da ne mogu planirati sledeće korake dok se ne razjasni hoće li carine stupiti na snagu. Ova situacija naglašava koliko su odluke o carinama i trgovinskim sporazumima povezane sa investicionim ciklusima i očuvanjem radnih mesta u čitavom sektoru.