Reputacija svih sektora opada, banke sa najmanjim padom od 3,36 dok mesna industrija dostiže 56,6 poena
Na 33. Kopaonik biznis forumu predstavljeni su najnoviji rezultati Indeksa korporativne reputacije (INCORE), prema kojima svi analizirani sektori u Srbiji u 2026. godini beleže pad reputacije, najizraženiji u industriji piva, mesnoj i naftnoj industriji, saopštio je konsultant i metodolog istraživanja Miloš Bešić. Najmanji pad zabeležen je u bankarskom sektoru i iznosi 3,36, dok osiguranje beleži promenu INCORE od –8,13, trgovinski lanci –10,12, naftna industrija –11,81, mesna –11,86, a industrija piva –13,54.
Bešić je naglasio da reputacija kompanija više ne prati rast, već društveno raspoloženje, te da industrija piva, i pored najvišeg INCORE rezultata Apatinske pivare od 49,8, beleži najnegativniji trend – ukupni sektor je sa 47,7 poena u 2024. pao na 34,2. U naftnoj industriji, NIS ima najviši INCORE od 51,9, ali je i tu zabeležen značajan pad, dok MOL ostvaruje rast reputacionog skora od 5,3.
U mesnoj industriji Zlatiborac je postigao rezultat od 56,6, a Karneks 54,6, iako ukupni sektor beleži negativan trend. Najbolji rezultat među bankama ima Poštanska štedionica, dok je u oblasti osiguranja vodeći Dunav osiguranje, uprkos padu od 8,6 indeksnih poena. Kada je reč o trgovinskim lancima, Maksi je zadržao prvo mesto, a sledi ga Lidl.
Istraživanje, koje se sprovodi već pet godina, uključilo je i ocene stanovništva o životnom standardu i napretku privrede. Standard je ostao isti za 49,7% ispitanih, pogoršao se za 31,7%, a poboljšao za 12,4%. Čak 59,5% ispitanih smatra da privreda srednje napreduje, dok 12,4% vidi veliki napredak, a 28,1% nema pozitivno mišljenje. Indeks osećaja napretka privrede u Srbiji iznosi –15,7.
Reputacija kompanija meri se kroz devet dimenzija: orijentacija na kupca, pouzdanost i poverenje, kvalitet proizvoda, B2B odgovornost, percepcija brenda, inovativnost, društvena odgovornost, orijentacija na zaposlene, konkurentnost i autentičnost. Bešić je istakao: „Strateški zaključak istraživanja je da je tržište postalo reputaciono kritičnije“. Mapa reputacionog rizika pokazuje visok rizik kod zadovoljstva korisnika, B2B odgovornosti i kvaliteta usluga, srednji kod društvene odgovornosti i zadovoljstva zaposlenih, a nizak na polju prepoznatljivosti i inovativnosti.
