Ekonomska analiza iz 2024. procenila godišnji trošak pomeranja sata na 672 miliona dolara zbog zdravstvenih posledica
Letnje računanje vremena, koje se ove godine uvodi u noći između 28. i 29. marta, donosi značajne ekonomske efekte, posebno u sektoru trgovine, ugostiteljstva i rekreacije. Prema savremenim analizama, uštede energije koje su bile prvobitni motiv za pomeranje kazaljki sada su zanemarljive, dok profit beleže određene industrije. Najveću dobit ostvaruje industrija golfa u Sjedinjenim Američkim Državama, sa dodatnim prihodima procenjenim na 200 do 300 miliona dolara godišnje, jer duži dan omogućava igračima još jednu rundu nakon posla.
Sektor trgovine i ugostiteljstva takođe beleži rast prihoda, jer građani produženo dnevno svetlo koriste za dodatnu kupovinu i posete restoranima i kafićima. Turistička industrija ima koristi zbog dužeg boravka posetilaca na otvorenom, što podstiče lokalnu privredu. Proizvođači sportske opreme, roštilja i baštenskog nameštaja povećavaju prodaju jer ljudi više vremena provode u rekreativnim i društvenim aktivnostima napolju.
Paradoksalno, praksa uvedena radi uštede energije sada često uzrokuje veću potrošnju goriva, budući da građani češće koriste automobile za večernje aktivnosti. Ipak, letnje računanje vremena donosi određene društvene koristi: statistike pokazuju smanjenje broja saobraćajnih nesreća, posebno onih u kojima stradaju pešaci i biciklisti, a zabeležen je i pad stope uličnih pljački i napada zbog bolje vidljivosti u večernjim satima.
Komercijalni interesi su značajno uticali na oblikovanje kalendara, što potvrđuje primer lobiranja u SAD tokom osamdesetih godina kada su koalicije kompanija, uključujući lance brze hrane i proizvođače roštilja, izdejstvovale produženje letnjeg računanja vremena. Industrija slatkiša uspela je da obezbedi dodatni sat dnevnog svetla za Noć veštica, što je povećalo prodaju slatkiša i kostima.
Međutim, ekonomska analiza sprovedena 2024. godine procenila je da ukupni godišnji trošak letnjeg računanja vremena u SAD iznosi oko 672 miliona dolara, prvenstveno zbog zdravstvenih komplikacija i nesreća. Nakon prolećnog pomeranja sata zabeležen je porast rizika od srčanog udara za deset odsto, kao i povećan broj moždanih udara i povreda na radu. Ponedeljak posle pomeranja sata poznat je kao ‘pospani ponedeljak’, dan kada opada koncentracija i raste gubljenje vremena na internetu tokom radnog vremena. Dok određeni sektori profitiraju, zdravstveni sistem i poslodavci snose troškove poremećenog sna nacije. Rasprave o ukidanju ove prakse sve su češće, a odluka će zavisiti od daljeg balansa ekonomskih i društvenih efekata.
