Sporazum o sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu otvara tržište Koreje za srpske prehrambene proizvode i investicije

Jedanaest kompanija iz Srbije, pretežno iz sektora prehrambene industrije, alkoholnih pića, hrane za kućne ljubimce i proizvodnje posuđa i opreme za domaćinstvo, predstavljeno je na Korejskom uvoznom sajmu u Seulu 2026. godine. Nastup je organizovan u saradnji Privredne komore Srbije (PKS), Korejske asocijacije uvoznika (KOIMA) i Ambasade Republike Srbije u Seulu, potvrđeno je tokom zvaničnih sastanaka privrednih delegacija.

Srbija i Republika Koreja uspešno su završile pregovore o Sporazumu o sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (CEPA), čime se otvara novo poglavlje ekonomskih odnosa dve zemlje. Potvrđeno je učešće Republike Koreje na specijalizovanoj izložbi EKSPO 2027, a planirana je intenzivnija saradnja srpskih i korejskih kompanija tokom naredne godine.

Predsednik PKS Marko Čadež tokom posete Seulu sastao se sa predstavnicima korejskih privrednih institucija i kompanija. Na sastanku sa Ministarstvom trgovine Južne Koreje predstavljene su mogućnosti srpske privrede, za koju je ocenjeno da je još uvek nedovoljno poznata korejskim investitorima. Takođe, sa predsednicom KOIMA-e Juon Jang razmatrane su mogućnosti uključivanja srpskih proizvođača u distributivne lance velikih korejskih konglomerata. Jang je istakla da na korejskom tržištu postoji prostor za uvoz sušenog i zamrznutog voća iz Srbije, alkoholnih pića i drugih prehrambenih proizvoda.

Korejska agencija za investicije i promociju trgovine (KOTRA) istakla je da je korejsko tržište sve otvorenije za srpske proizvode, kao i za saradnju na transferu tehnologija i zajedničkim investicionim projektima. Dogovorena je poseta korejske privredne delegacije Srbiji do kraja godine radi neposrednog povezivanja kompanija i razmene poslovnih kontakata.

Održan je i sastanak sa potencijalnim korejskim investitorima iz hemijske industrije, koji su prepoznali Srbiju kao jednog od lidera regionalne privrede i jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Korejske kompanije pokazale su interesovanje za zajednička ulaganja sa srpskim partnerima.

Privredna komora Srbije nastaviće institucionalnu podršku domaćim kompanijama zainteresovanim za korejsko tržište. Osim nastupa na Korejskom uvoznom sajmu, planiran je i organizovani nastup na sajmu Seoul Food, najvećoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Aziji, što će omogućiti dodatnu promociju srpskih proizvoda i jačanje poslovnih veza sa korejskim partnerima.

Rok za podnošenje zahteva za kreditnu podršku traje do 30. juna, kamatna stopa od jedan do tri odsto godišnje

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je da je javni poziv za podnošenje zahteva za kreditnu podršku agraru otvoren do 30. juna 2026. godine. Zahtevi se podnose putem poslovnih banaka koje imaju ugovor sa Ministarstvom, a maksimalan iznos kredita iznosi do šest miliona dinara za fizička lica i preduzetnike, odnosno do 18 miliona dinara za pravna lica. Prvi javni poziv za odobrenje kreditne podrške raspisan je 10. marta, dok je iz resornog ministarstva najavljeno da je drugi poziv planiran za drugu polovinu 2026. godine.

Kreditna sredstva su namenjena za finansiranje različitih aktivnosti u agraru, uključujući razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme i hrane za životinje. Takođe, sredstva se mogu koristiti za kupovinu kvalitetnih priplodnih junica i krava starosti do pet godina, kao i određene vrste mehanizacije i opreme u biljnoj proizvodnji.

Pravo na kreditnu podršku imaju nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici i zemljoradničke zadruge, pod uslovom da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da imaju aktivan status i obnovljenu registraciju za 2026. godinu. Krediti se odobravaju u dinarima, sa rokom otplate do tri godine, odnosno do pet godina za pojedine namene, uz fiksnu kamatnu stopu na godišnjem nivou.

Za većinu korisnika kamata iznosi tri odsto na godišnjem nivou, dok je za mlade poljoprivrednike do 40 godina, žene i nosioce gazdinstava u područjima sa otežanim uslovima rada kamata jedan odsto. Ova povlašćena kamatna stopa od jedan odsto važi i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava, dok je za nabavku đubriva kamata nula odsto.

Detaljne informacije o uslovima i načinu prijave dostupne su na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Privremeni ugovor obezbeđuje snabdevanje gasom, a bez novih projekata cena gasa može porasti za 40 odsto

Javno preduzeće Srbijagas postiglo je dogovor sa Rusijom o produžetku snabdevanja prirodnim gasom za još tri meseca, potvrdio je direktor Dušan Bajatović. Ovaj privremeni aranžman, koji već neko vreme zamenjuje dugoročni ugovor, mogao bi biti produžen i do Nove godine. Bajatović je u Skupštini Srbije izjavio: „Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, gasni aranžman za naredna tri meseca, a produžićemo i do Nove godine uskoro.”

Na sednici Skupštine, gde se raspravljalo o državnim garancijama za obaveze Srbijagasa, Bajatović je upozorio da bez završetka ključnih projekata – interkonekcije sa Rumunijom i Makedonijom, povećanja kapaciteta prema Mađarskoj i završetka skladišta – cena gasa može da poraste za minimum 40%. On je dodao: „Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80%.” Istakao je i da su primopredajne stanice uslov za otvaranje tržišta i deo evropske agende za otvaranje klastera 3.

Govoreći o finansiranju investicija, Bajatović je naveo da Srbijagas koristi komercijalne kredite sa prosečnom kamatnom stopom od 2,4% na sedam godina, što je, prema njegovim rečima, povoljnije nego što se može naći u Evropi: „Zašto smo išli na komercijalne kredite? Do skoro nije bilo kreditiranja za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a… Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4%, na sedam godina.” Dodao je da novi veliki gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, planira da finansira Svetska banka, što ranije nije bilo moguće.

Bajatović je naglasio da su domaće banke visoko likvidne i spremne za saradnju, a ispunjavanje evropskih zahteva za infrastrukturu je, prema njegovim rečima, i potreba Srbije: „Ako želimo normalne cene gasa i energetsku bezbednost, moramo da izgradimo te kapacitete.”

Tokom rasprave, poslanica Srbija centra Verica Milanović predložila je brisanje člana koji predviđa da Srbija kao garant izmiri obaveze Srbijagasa Novi Sad po osnovu kredita Poštanskoj štedionici do 20 miliona evra. Milanović je navela da je od 2015. godine preuzeto oko milijardu evra dugovanja Srbijagasa, dok je 2019. godine taj iznos bio 234 miliona evra, što je sve transformisano u javni dug.

Predlog zakona predviđa državne garancije za ukupno 125 miliona evra kredita: 25 miliona kod banke Inteza, 50 miliona kod Unikredita i 50 miliona kod OTP banke, uz pripadajuće kamate. Deo današnje skupštinske rasprave bio je posvećen polemici između pozicije i opozicije o zaduživanju i davanju državnih garancija za Srbijagas.