Prevoznici iz regiona izazvali gubitke od 92 miliona evra dnevno, čekanje na granici skraćeno sa dva sata na 20 minuta
Privredna komora Srbije saopštila je da je Vlada Hrvatske predložila u Briselu da transportne kompanije iz Srbije, koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja EU, dobiju dugoročne vize za svoje vozače. Prema rečima predsednika Komore, Marka Čadeža, ovaj predlog je iznet nakon što su nedavne blokade prevoznika iz regiona na granicama sa EU dovele do štete od oko 92 miliona evra dnevno. Ova inicijativa prezentovana je na 33. Kopaonik biznis forumu.
Na sastanku u Briselu, hrvatska vlada je, kako je naveo Čadež, istakla da će prva predložiti svim članicama, uz najavu da će i Mađarska postupiti isto, da prevoznici iz Srbije sa ugovorima u EU mogu da dobiju dugoročne boravišne vize za svoje vozače. “Hrvatska je predložila to rešenje u Briselu”, rekao je Čadež na panelu “Zajedno napred: Regionalna integracija Zapadnog Balkana”.
Čadež je objasnio da je razlog za ovu saradnju ekonomska šteta koju trpe i zemlje članice EU kada dođe do blokade granica, a ne samo dobre međususedske odnose. Dodao je da prema pravilima Evropske unije vozači iz zemalja koje nisu članice mogu da provedu najviše 90 dana u periodu od 180 dana u Šengen zoni, dok je uvođenje Sistema ulaska i izlaska (EES) dodatno pooštrilo režim, jer predviđa uzimanje biometrijskih podataka na granicama.
Trgovinska razmena na Zapadnom Balkanu, prema Čadežu, povećana je tri puta u poslednjih 10 godina, a čekanje robe na granicama skraćeno sa dva sata na nešto više od 20 minuta. On je istakao da su inicijative poput Otvorenog Balkana doprinele ubrzanju prometa roba, ali i da još uvek postoje izazovi u prepoznavanju sertifikata i primeni regulativa.
“Neke inicijative, poput tadašnje inicijative za Otvoreni Balkan, donela je, pre svega, neku vrstu ubrzanja prometa roba između nas, dakle, kada je u pitanju prepoznavanja sertifikata, ima tu još uvek dosta problema, ali sistemski su neke stvari rešene. Mi smo, koliko vidimo i merimo na granicama, vreme skratili sa nekih dva sata na nešto više od 20 minuta kada govorimo o prometu između zemalja i ekonomija ZB, ne između regiona i EU. To je druga tema”, naveo je Čadež.
Kao primer pozitivnih promena, Čadež je naveo da su Srbija i Albanija u poslednjih 10 godina povećale izvoz iz Srbije u Albaniju za 90 odsto, dok je izvoz Albanije u Srbiju porastao za nešto više od 90 odsto. Takođe, istakao je više od 60 potpisanih bilateralnih sporazuma i investicije srpskih firmi u regionu.
Čadež je zaključio da, iako postoje značajna poboljšanja u ekonomskoj saradnji, politički faktori i dalje utiču na region, pogotovo tokom izbornog ciklusa. On je podsetio na zajednički tekst predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame u kojem su izložili realističan pristup odnosa Zapadnog Balkana prema EU, naglasivši da bi buduće proširenje Unije moglo biti politički, a ne birokratski proces.
