Vlada najavila moratorijum na cene i zamrzavanje potrošnje, neto plata dostigla 1.555 evra, medijalna 1.317 evra

Vlada Republike Hrvatske predstavila je novi paket antiinflacionih mera sa ciljem usporavanja rasta cena i zaštite građana i privrede, saopšteno je nakon sednice na kojoj su prisustvovali predstavnici privrednih komora, penzionera i lokalnih zajednica. Ključne ekonomske mere uključuju uvođenje poreza na prekomerne trgovačke marže, povećanje poreza za preduzetnike i rentijere u turizmu, kao i zamrzavanje dela državne potrošnje.

Premijer Andrej Plenković istakao je da je prioritet Vlade očuvanje podrške građanima i privredi, posebno u segmentu troškova energenata poput električne energije, gasa i naftnih derivata, kao i nastavak primene sniženih stopa PDV-a. „Paketi pomoći koje smo do sada usvojili pomogli su Hrvatskoj da očuva socijalnu koheziju i da zajedno prođemo kroz ove različite krize i njihove posledice“, izjavio je Plenković, navodeći rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rast cena energenata kao glavne uzroke inflacije.

Nove mere predviđaju budžetsku disciplinu i usporavanje rasta državne potrošnje, kao i zadržavanje budžetskih prava do prvog tromesečja 2027. godine. Takođe, uveden je moratorijum na administrativne cene koje određuju državna tela i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu za tekuću godinu.

Poreske izmene obuhvataju porez na prekomerne profitne marže bruto dobiti, promene u paušalnom oporezivanju preduzetnika i sektora turizma, kao i ukidanje poreza na dohodak od penzija. Plenković je naglasio da su ove mere usmerene na zaštitu građana od posledica energetske krize i pravedniju raspodelu tereta.

Prema ekonomskim pokazateljima koje je izneo premijer, prosečna neto plata u Hrvatskoj u martu iznosila je 1.555 evra, dok je medijalna plata iznosila 1.317 evra. Ministar finansija Tomislav Ćorić upozorio je da je hrvatska ekonomija, usled snažnog rasta domaće potražnje i visoke privredne aktivnosti, posebno izložena inflacijskim pritiscima.

Konkurs otvoren do 15. juna 2026, kompanije zapošljavaju 32.000 ljudi i predstavljaju Srbiju na globalnom takmičenju

EY Srbija otvorila je novi ciklus programa EY Preduzetnik godine™, koji već četrnaestu godinu prepoznaje i promoviše domaće preduzetnike. Od pokretanja 2012. godine, kroz program je prošlo više od 350 kandidata iz 303 kompanije, koje danas zajedno zapošljavaju 32.000 ljudi i ostvaruju ukupni prihod od 3,2 milijarde evra. Konkurs za ovaj prestižni program otvoren je do 15. juna 2026. godine.

U prethodnom ciklusu, priznanja su dodeljena u nekoliko kategorija: dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, osnivači Euromedika, predstavljali su Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu. Titulu EY Inovativni Preduzetnik godine osvojili su Biljana i Miodrag Tomić i Marija Vulićević iz kompanije Desing, dok je priznanje EY Brzorastući Preduzetnik godine pripalo Dubravki Bjekić iz kompanije Payspot.

Program EY Preduzetnik godine™ u Srbiji ističe se transparentnošću, jer o pobednicima odlučuje nezavisni žiri koji čine prethodni dobitnici, iskusni preduzetnici i poslovni lideri. Ocenjuju se globalno definisani kriterijumi kao što su preduzetnički duh, inovativnost, strateško usmerenje, finansijski rezultati, domet na nacionalnom ili regionalnom nivou i odgovornost. Učešće u programu je besplatno, a prijaviti se mogu sami preduzetnici ili kandidati koje predlože drugi.

Nacionalni pobednik u 2026. godini predstavljaće Srbiju na svetskom finalu u Monte Karlu, gde se okupljaju nacionalni pobednici iz skoro 60 zemalja. Proglašenje nacionalnog pobednika planirano je za novembar 2026. godine, dok će svetsko takmičenje biti održano u maju naredne godine.

EY poziva sve domaće preduzetnike i preduzetnice, kao i one koji poznaju uspešne poslovne priče, da se prijave do 15. juna 2026. godine putem online platforme https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/. Detaljnije informacije o programu dostupne su na sajtu kompanije EY: ey.com/sr_rs/eoy.

Stiropor zabeležio rast od 25%, zatim dodatnih 8%, dok armatura sada dostiže 800 evra po toni

Cene građevinskog materijala u Srbiji beleže ubrzan rast tokom 2026. godine, posebno usled povećane potražnje zbog projekata kao što je EXPO 2027 i aktuelnih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Prema podacima distributera, cene se koriguju na nedeljnom nivou, a situacija je slična periodu pandemije kada su lanci snabdevanja bili prekinuti, što je uticalo na skok cena.

Na rast cena utiču visoka potražnja i nedostatak određenih sirovina izazvan sukobima u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza, što je dovelo do deficita pojedinih građevinskih materijala. Dodatno, država je donela Uredbu o uvođenju privremene mere za industrije od strateške važnosti, ograničivši uvoz pet grupa proizvoda – portland cementa, toplo i hladno valjanih čeličnih proizvoda, rebrastog betonskog čelika, toplo valjane žice u koturu i rebrastog betonskog čelika u šipkama.

Ova Uredba određuje da se po popunjavanju tarifnih kvota od ukupno 421.094 tona, od čega je 250.350 tona namenjeno cementu, na uvoz tih proizvoda primenjuje carina od 50%. Kvote se odnose pre svega na EU, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i Belorusiju.

Distributeri prenose povećanja cena na potrošače kako bi održali marže, a potražnja je takva da ne postoji potreba za smanjenjem zarade. Ipak, prodaja beleži pad zbog nestašice robe i produženih rokova isporuke, jer proizvođači ne uspevaju da na vreme odgovore na porudžbine.

Trenutno je izražena nestašica gips kartonskih ploča, koje se koriste za pregradne zidove i dekoracije. Ranije je isporuka trajala dva dana, sada je potrebno i do tri nedelje, a prioritet imaju narudžbine sa avansnim plaćanjem. Distributeri iz stovarišta sa četiri predstavništva navode da je od početka godine najviše poskupeo stiropor, prvo za 25%, zatim za dodatnih 8%, što ukupno predstavlja povećanje veće od 30%. Uzrok leži u otežanom snabdevanju sirovinama sa Bliskog istoka i iz Grčke, koja je u ovom trenutku jedini dobavljač, ali nema dovoljno kapaciteta.

Ekseri su poskupeli između 10 i 15%, dok je cena armature porasla sa 690 evra po toni na početku godine na 800 evra trenutno. Domaći proizvođači, poput proizvođača opeke, menjali su cene već tri puta u ovoj godini. Prema oceni distributera, postoje opravdani razlozi za rast cena, ali i slučajevi kada se koristi situacija na tržištu za dodatna poskupljenja.

Generalna ocena je da se pad cena ne očekuje, a ovaj trend utiče i na rast troškova građevinskih radova, što se na kraju reflektuje i na veće cene stanova i poslovnog prostora.