Zbog zatvorenog koridora raste inflacija, kamatne stope ostaju visoke, a potražnja za fizičkim zlatom u Indiji se menja
Globalna tržišta suočavaju se sa novom fazom nestabilnosti usled blokade Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 30% svetskog tečnog prirodnog gasa i blizu 30% azotnih đubriva. Pored toga, značajne količine nafte i drugih ključnih sirovina za energiju, prehranu i industriju zavise od ove rute. Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije Tavex, trenutna situacija ima sve preduslove da preraste u trajan ekonomski faktor sa globalnim posledicama.
Hristov ističe da je malo verovatno da će Hormuški moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu i smatra da Iran ima veće izglede da dobije rat i preuzme kontrolu nad ovim strateškim prolazom. On naglašava da su interesi glavnih aktera – Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela – suštinski različiti, te da nijedan sukob na Bliskom istoku nije rešen brzo. ‘To znači da će trenutna situacija trajati duže i imati značajniji ekonomski uticaj’, ocenjuje Hristov.
Iz ekonomskog ugla, blokada Hormuškog moreuza već se reflektuje na finansijskim tržištima. Rast cena nafte podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme, što predstavlja ključni pokretač kretanja cena imovine. Pri tome, plemeniti metali reaguju složenije nego u ranijim periodima geopolitičkih kriza. Cena investicionog zlata oscilira oko 4.800 dolara po unci i ostaje pod pritiskom snažnog američkog dolara i visokih prinosa na obveznice. Srebro prati volatilniji trend, snažnije reagujući na promene u očekivanjima zbog svoje industrijske primene.
Na fizičkom tržištu zlata dolazi do promena. U Indiji, koja je jedno od ključnih svetskih tržišta fizičkog zlata, tradicionalna tražnja za nakitom slabi zbog visokih cena, dok interesovanje za investicione proizvode – poluge i kovanice – ostaje stabilno. Kupci se sve češće okreću manjim, ali učestalim kupovinama, što pokazuje prelazak sa potrošnje na dugoročno očuvanje vrednosti.
Sve ove pojave ukazuju na širu promenu dinamike – tržišta postaju manje reaktivna na pojedinačne događaje i sve više pod uticajem kombinacije geopolitike, energetskih tokova i monetarne politike. U takvom okruženju, uloga plemenitih metala prelazi sa kratkoročne zaštite od rizika na strateški instrument za očuvanje vrednosti u uslovima produžene ekonomske neizvesnosti.
