Ukupni dug pet zemalja premašuje 300% BDP-a, dok Srbija beleži 83% BDP-a duga
Prema najnovijim ekonomskim analizama za četvrti kvartal 2025. godine, pojedine svetske ekonomije u 2026. godini beleže ukupan dug veći od 300 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Analiza Visual Capitalist, zasnovana na podacima iz izveštaja Global Debt Monitor Institute of International Finance, pokazuje da Hong Kong ima najviši nivo ukupnog duga, sa čak 380% BDP-a.
U strukturi duga Hong Konga, državni dug iznosi 67% BDP-a, dug domaćinstava 86%, dok korporativni dug doseže 227% BDP-a, a glavni razlog je intenzivno tržište nekretnina koje čini oko četvrtinu njegove ekonomije. Japan se nalazi na drugom mestu sa ukupnim dugom od 372% BDP-a, a od toga je državni dug blizu 200% BDP-a. Prema analizi, rast japanskog javnog duga vezuje se za dugotrajnu ekonomsku stagnaciju i politiku kvantitativnog popuštanja.
Na trećoj poziciji nalazi se Singapur, gde je ukupan dug dostigao 347% BDP-a. Privatni dug u Singapuru iznosi 45%, korporativni 130%, a javni dug 172% BDP-a. Francuska i Kanada su sledeće zemlje u kojima ukupni dug premašuje 300% BDP-a, dok za njima slede Kina, Sjedinjene Američke Države, Južna Koreja, Italija i Malezija.
U Srbiji, ukupni dug iznosi 83% BDP-a. Najmanje su zadužena domaćinstva sa 16% BDP-a, kompanije sa 23%, dok je državni dug 44% BDP-a. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić navodi da će Srbija uskoro izdvajati više od dve milijarde evra godišnje za kamate na javni dug.
Izvor podataka je Visual Capitalist, uz korišćenje izveštaja Global Debt Monitor Institute of International Finance.
