Istraživanje na uzorku od 100 ispitanika u Srbiji: čak 52% navodi cenu kao glavnu prepreku za kupovinu pametnih uređaja

Kompanija Dreame sprovela je istraživanje o navikama potrošača u Srbiji na uzorku od 100 ispitanika, otkrivajući da raste interesovanje za pametne tehnologije za čišćenje doma. Učešće su uzeli ispitanici različitih starosnih grupa, među kojima su 67,9% žene i 32,1% muškarci. Najzastupljenija je grupa od 20 do 30 godina sa 49,5%, slede ispitanici od 31 do 49 godina sa 42,7%, dok je 7,8% starije od 50 godina.

Rezultati pokazuju da 46% ispitanika nedeljno provodi između jednog i tri sata usisavajući, a 31% troši više od tri sata na ovu aktivnost. Kada su upitani kako bi iskoristili dodatna tri slobodna sata, 52% bi vreme posvetilo porodici i prijateljima, 18% odmoru i opuštanju, 14% hobijima i ličnim interesovanjima, 9% sportu i fizičkoj aktivnosti, dok bi 7% to vreme koristilo za rad na sebi ili zabavu.

Istraživanje takođe ističe izazove sa tradicionalnim usisivačima: 41% ispitanika navodi kablove kao najveću nepraktičnost, 33% otežano pomeranje težih uređaja, a 26% frustracije sa održavanjem. Ovi podaci ukazuju na potrebu za praktičnijim i efikasnijim rešenjima.

Iako više od 80% ispitanika trenutno ne poseduje robotski usisivač, 53% prepoznaje kao glavnu prednost konstantno čiste podove uz minimalan trud, dok 38% ističe uštedu vremena. Sa druge strane, 52% ispitanika cenu vidi kao najveću prepreku za kupovinu pametnih uređaja, a 40% izražava nesigurnost u pogledu performansi i efikasnosti. Dodatnih 8% brine se zbog održavanja i podešavanja ovih uređaja.

Ovi rezultati pokazuju promenu u očekivanjima potrošača: ljudi traže inteligentna rešenja koja štede vreme i opravdavaju ulaganje kroz praktičnost i performanse.

Ukupni kapacitet 168 megavata, godišnja proizvodnja 480 gigavat-sati i podrška države za 70 odsto snage

Kineska kompanija SANY Renewable Energy započela je izgradnju vetroelektrana Alibunar A i Alibunar B, u okviru projekta ukupne vrednosti 240 miliona evra, najavljeno je 26. juna 2026. godine. Projekat podrazumeva instalirani kapacitet od 168 megavata, sa 40 vetrogeneratora, a očekuje se godišnja proizvodnja od 480 gigavat-sati električne energije.

Planirano je da vetroelektrana Alibunar A ima snagu od 96,6 megavata, dok će Alibunar B raspolagati sa 71,4 megavata. U okviru investicije biće izgrađene dve trafo-stanice od po 35/220 kilovolti, jedno rasklopno postrojenje od 220 kV, kao i dalekovod dužine 12,5 kilometara.

Ovo je prvi investicioni projekat kompanije SANY Renewable Energy u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, a kompanija ističe da je reč o važnom koraku za razvoj na tržištu Centralne i Istočne Evrope. Prema rečima predstavnika kompanije, Tang Čaoa, projekat je značajan i kao proboj SANY Renewable Energy na evropsko tržište obnovljive energije.

Projekat je obezbedio državnu podršku za 70 odsto ukupne snage, kroz tržišne premije osvojenim na aukciji za električnu energiju iz obnovljivih izvora. U drugom krugu aukcija za obnovljive izvore energije u Srbiji, ova dva projekta dobila su petnaestogodišnje ugovore o razlici u ceni (CfD), čime je potvrđena podrška države za većinu kapaciteta.

Predsednica opštine Alibunar, Zorana Bratić, izjavila je da će lokalna samouprava i dalje biti pouzdan partner investitorima i pružiti svu potrebnu podršku za realizaciju projekta. SANY Renewable Energy, jedan od najvećih svetskih proizvođača vetrogeneratora i tehnologija za obnovljive izvore, ističe da je Alibunar ogledni projekat saradnje sa kompanijom PowerChina Chengdu Engineering.

Investicija u vetroelektrane Alibunar A i B predstavlja primer praktične saradnje Kine i Srbije u oblasti zelene energije u okviru inicijative Pojas i put, kao i mehanizma saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Brent niži za 28% na 76,3 dolara, benzin u Crnoj Gori 1,55 evra, u Srbiji sniženje od 1 dinar

Nafta na svetskim berzama beleži snažan pad, pa je referentna cena brent sirove nafte u poslednjih nedelju dana opala za više od 6%, nakon prethodnog nedeljnog pada od 10%. Trenutna cena brenta spustila se ispod 74 dolara za barel, dok je sedmodnevni prosek iznosio 76,3 dolara. U poslednjih pet nedelja, brent je izgubio ukupno 28% vrednosti, sa prosečnih 106 dolara na aktuelni nivo.

Za razliku od sirove nafte, cene derivata, odnosno benzina i dizela sa isporukom u mediteranskim lukama, nisu u tolikoj meri pratile pad, zbog povećane potražnje tokom letnje sezone. Prosečna FOB Mediteran cena ultra-niskosumpornog dizela (ULSD) prethodne nedelje bila je oko 730 dolara po toni, dok je cena premijum benzina iznosila oko 750 dolara. Ovo je za 13 do 18 dolara, odnosno 1,8-2,5% više u odnosu na prethodnu nedelju.

Pad berzanske cene nafte omogućio je državama regiona da snize administrativne cene goriva. U Crnoj Gori, od utorka, benzin i dizel pojeftinili su na 1,55 evra (-11 centi) i 1,59 evra (-7 centi) po litru. U Hrvatskoj, gde se cene koriguju na dvonedeljnom nivou, prošle nedelje benzin je bio 1,57 evra (-2 centa), a dizel 1,59 evra (-4 centa). U Bosni i Hercegovini dizel košta od 1,3 evra, a benzin 1,4 evra. U Severnoj Makedoniji, litar dizela je 1,31 evro, a benzina 1,36 evra.

U Srbiji je takođe došlo do pada, ali simboličnog. Na drugom uzastopnom sniženju, administrativna cena bezolovnog benzina BMB 95 sada iznosi najviše 193 dinara (1,64 evra), što je dinar manje nego ranije, dok je cena evrodizela ostala na 220 dinara (1,87 evra). Vlada Srbije je vratila umanjenje akcize na 20%, a do 14. juna akciza na litar benzina iznosi 57,6 dinara (prethodno 54 dinara), dok je za dizel 59,23 dinara (ranije 55,53 dinara). Puna akciza određena za ovu godinu iznosi 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Formiranje maloprodajnih cena goriva u Srbiji uređeno je Uredbom o ograničenju cena goriva iz februara 2022, čije poslednje produženje važi do 23. juna. Cena se određuje prema srednjoj veleprodajnoj ceni koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, na koju se dodaju marža i PDV. U izračun ne ulazi fabrička cena domaće rafinerije, jer ona već dva meseca ne radi zbog izostanka dotoka nafte. Umesto toga koristi se prosek kotacija na berzi za Mediteran (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera).

Privredni subjekti su u obavezi da nove cene primene odmah nakon objave na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.