Ekonomski pad od 40% od 2019. godine, rast cena zakupnine 55%, a privredni rast tek 3,5% u prošloj godini
Liban se suočava sa teškom ekonomskom krizom, dok Hezbolah, uz podršku Irana, godišnje prima između 700 miliona i milijardu dolara. Prema izveštaju Svetske banke, Liban je od 2019. godine zabeležio kumulativni privredni pad od 40%, ali je prošle godine zabeležen rast BDP-a od 3,5%, pre svega zahvaljujući oporavku turizma i doznakama iz inostranstva. Inflacija je u 2025. godini dostigla preko 16%, što je posledica ukidanja subvencija za struju i telekomunikacije, povećanja carina i novih poreza za industriju. Cene zakupnine su porasle za 55%, dok su troškovi električne energije više nego udvostručeni.
Vlada je u budžetu za ovu godinu predvidela da više od polovine rashoda ode na plate i penzije, pokušavajući da održi kupovnu moć zaposlenih u javnom sektoru. Istovremeno, javno školstvo trpi zbog štrajkova nastavnika i smanjenih plata, pa jedno od desetoro libanske dece i više od polovine dece izbeglica ne pohađa školu. Zdravstveni sistem je u kolapsu zbog nestašica lekova i degradacije usluga, što dovodi do povećanja broja obolelih i smrtnih slučajeva.
Kako državne institucije slabe, doznake iz dijaspore postaju ključni izvor finansiranja osnovnih potreba stanovništva, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Hezbolah je godinama koristio iransku pomoć ne samo za vojne svrhe, već i za izgradnju paralelnog ekonomskog sistema, kroz institucije koje pružaju zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge, kao i povoljne kredite. Analitičari upozoravaju da bi eventualno smanjenje iranske podrške dodatno opteretilo već oslabljene javne institucije, dok drugi smatraju da je upravo Hezbolah u velikoj meri odgovoran za urušavanje države.
Stanovnici Libana, iscrpljeni višedecenijskim krizama, navode da „danas Libanci ne reaguju kao narod iznenađen ratom, već kao narod kome nikada nije dozvoljeno da se u potpunosti oporavi od prethodnog”.
