Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Data centri u SAD postaju sve manje popularni među građanima, iako investicije u ovu infrastrukturu dostižu izuzetno visoke iznose. Prema najnovijem istraživanju Gallupa, čak 71 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji novih data centara za veštačku inteligenciju. Istovremeno, kompanije su najavile ulaganja od oko 10.000 milijardi dolara, planirajući izgradnju gotovo 4.000 novih objekata širom Sjedinjenih Američkih Država.

Investicione najave i realni kapaciteti data centara u SAD

Međutim, u praksi je gradnja započeta na svega oko 800 lokacija. Analitičari procenjuju da će do 2028. godine biti završena samo polovina planiranih kapaciteta, što znači rast ukupnog broja data centara ali i značajan jaz između najava i realizacije. Planirano je više od 565 gigavata novih računarskih kapaciteta, mada stručnjaci prognoziraju da će biti izgrađeno svega oko 180 gigavata u narednoj deceniji. S druge strane, investitori često prijavljuju veći broj potencijalnih lokacija, ali se kasnije povlače iz većine projekata.

Ograničenja i izazovi — materijali, energija i radna snaga

Važan izazov za sektor predstavljaju nestašice građevinskog materijala, kao i najnaprednijih AI čipova, čiju proizvodnju obavlja ograničen broj kompanija. Osim toga, snabdevanje električnom energijom postaje sve veći problem. Data centri trenutno troše oko osam odsto ukupne električne energije u SAD, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12 odsto do 2028. godine. Pored toga, kasni isporuka transformatora i druge ključne opreme. Industrija se suočava i sa deficitom kvalifikovanih radnika: potrebni su dodatnih 500.000 električara, 300.000 varioca i 550.000 vodoinstalatera za realizaciju najavljenih projekata. Komplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola takođe usporavaju napredak, često više nego političke inicijative za zabranu.

Ekonomija investicija i potencijalni rizici za američko tržište

Izgradnja jednog savremenog AI data centra može da košta oko osam milijardi dolara. Ulaganja u ovom sektoru već utiču na inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, ekonomisti upozoravaju na rizik od stvaranja investicionog balona ukoliko deo projekata ostane nezavršen ili bude odložen. To bi moglo dovesti do velikih dugova i neiskorišćenih infrastrukturnih kapaciteta, što bi izazvalo dodatne pritiske na privredu. Uporedo sa tim, rast potražnje za data centrima daleko premašuje mogućnosti građevinske i tehnološke industrije u aktuelnim uslovima. Iako postoji snažan otpor javnosti i niz prepreka, investicije u data centre nastavljaju da rastu, menjajući strukturu američke privrede i energetskog sektora.

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Evrostat je objavio da je vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije u 2025. godini dostigla 18,8 biliona evra. Ključni podatak iz izveštaja jeste da Nemačka i dalje predvodi ekonomiju EU sa BDP-om od 4,5 biliona evra, što predstavlja 23,8 odsto ukupnog BDP-a Unije.

Doprinos ključnih zemalja ukupnom BDP-u EU

Francuska je druga po snazi sa 15,8 odsto, dok Italija čini 12 odsto ekonomije Evropske unije. Te tri zemlje zajedno učestvuju sa više od polovine ukupne ekonomske aktivnosti u Uniji. Kao rezultat toga, njihova uloga u industrijskom, trgovinskom i finansijskom sektoru ostaje od izuzetnog značaja za stabilnost i razvoj evropskog tržišta. Osim toga, Španija je ostvarila udeo od devet odsto u ukupnoj privredi, dok Holandija doprinosi sa 6,3 odsto, a Poljska sa 4,9 odsto.

Najmanje ekonomije i struktura BDP-a u Evropskoj uniji

S druge strane, najmanje ekonomije Evropske unije imaju značajno manji udeo u ukupnom BDP-u. Malta je registrovala samo 0,1 odsto, dok Kipar, Estonija i Letonija svaka učestvuju sa po 0,2 odsto. Ovi podaci potvrđuju veliku koncentraciju ekonomske moći u rukama nekoliko najvećih država članica. Prema Evrostatu, ukupna vrednost BDP-a od 18,8 biliona evra jasno ukazuje na razlike u ekonomskoj snazi unutar Unije.

Širi ekonomski značaj BDP-a Evropske unije

Bruto domaći proizvod (BDP) meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga na teritoriji određene zemlje ili regiona u određenom periodu. U slučaju Evropske unije, BDP je ključni indikator za poređenje ekonomske razvijenosti između država članica. Kada tri najveće privrede – Nemačka, Francuska i Italija – ostvaruju više od polovine ukupnog BDP-a Unije, to odražava njihove centralne pozicije u evropskim industrijskim i finansijskim tokovima. Pored toga, zemlje sa manjim udelima, poput Malte, Kipra, Estonije i Letonije, suočavaju se sa izazovima u privlačenju investicija i podizanju konkurentnosti na zajedničkom tržištu. Na kraju, podaci Evrostata omogućavaju analizu trendova i strategija za uravnoteženiji ekonomski razvoj u okviru Evropske unije.

Porast cena žitarica, ulja i šećera gura svetske cene hrane na maksimum, dok meso i mleko beleže pad

Svetske cene hrane su, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), dostigle najviši nivo od januara 2023. godine. FAO indeks cena hrane (FFPI) porastao je u julu na 131,1 poen, što je rast od 0,6 odsto u poređenju sa junom. Ovaj indeks prati mesečna kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom tržištu.

Rast indeksa posledica je većih cena žitarica, biljnih ulja i šećera, dok su cene mesa i mlečnih proizvoda zabeležile pad. Vrednost indeksa cena žitarica porasla je za 3,4 odsto i dostigla 113,8 poena. Cena pšenice skočila je za 5,8 odsto zbog ponovne zabrinutosti oko poremećaja izvoznih tokova i infrastrukture u regionu Crnog mora, kao i toplotnih talasa koji su uticali na prinose u ključnim zemljama proizvođačima. Kukuruz je zabeležio rast od 3,6 odsto, što je rezultat suše u Sjedinjenim Američkim Državama i viših cena energije.

Rast cena žitarica i ulja podiže svetske cene hrane

Pored žitarica, biljna ulja su u julu poskupela za dva odsto, pa je indeks dostigao 195,7 poena, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Na rast su najviše uticale više cene palminog i sojinog ulja, usled povećane potražnje za biodizelom u Indoneziji i SAD. S druge strane, cene ulja repice i suncokretovog ulja su oslabile, ali to nije uspelo da nadoknadi ukupni rast.

Indeks cena šećera zabeležio je najveći mesečni skok, za 5,6 odsto, i dostigao 95 poena. Glavni razlozi su strah od visokih temperatura u Evropskoj uniji i efekti El Ninja u Aziji, kao i očekivanja veće prerade šećerne trske u etanol u Brazilu. Kao rezultat, ukupne svetske cene hrane nastavile su trend rasta drugi mesec zaredom.

Pad cena mesa i mlečnih proizvoda ublažava ukupni indeks

Nasuprot rastu cena žitarica, ulja i šećera, indeks cena mesa pao je prvi put u 2026. godini. Beleži pad od 2,8 odsto na 127,7 poena. Cene živinskog, svinjskog i goveđeg mesa smanjene su zbog obilne ponude iz Brazila i Evropske unije, kao i slabije uvozne potražnje iz Azije. Vrednost indeksa mlečnih proizvoda pala je za 0,7 odsto na 116,2 poena, produžavajući pad koji traje od aprila.

U poređenju sa julom 2025. godine, FFPI je viši za jedan odsto, ali je i dalje niži za 18,2 odsto u odnosu na rekordnu vrednost iz marta 2022. godine. Ovi podaci pokazuju koliko svetske cene hrane zavise od promena na tržištima žitarica i ulja, ali i od klimatskih uslova i logističkih izazova.

Prema izveštaju objavljenom na veb stranici FAO, nastavak ovakvih trendova zavisiće od daljih kretanja na globalnim tržištima hrane, ali i od uticaja klimatskih promjena na proizvodnju i snabdevanje.