Francuski proizvođač guma stvorio je najuticajniji gastronomski brend kroz vodič, povećavši potrošnju guma podsticanjem putovanja

Michelin, francuski proizvođač automobilskih guma, prvi je objavio vodič za vozače 1900. godine. Ovaj vodič, poznat kao Michelin vodič, prvobitno nije bio usmeren na gastronomiju, već na podsticanje vožnje i povećanje tražnje za gumama. U trenutku kada je kompanija osnovana 1889. godine, u Francuskoj je bilo manje od 3.000 automobila, pa je razvoj automobilske kulture bio ključan za rast prodaje.

Michelin vodič: od praktičnog alata do prestižnog priznanja

Prvo izdanje vodiča bilo je besplatno i sadržalo je praktične informacije poput mapa, saveta za zamenu guma, lokacija servisa i mesta za točenje goriva. Takođe, vodič je uključivao preporuke za hotele i restorane. Logika je bila jednostavna: što više ljudi putuje, to raste i potreba za održavanjem vozila i kupovinom novih guma. Međutim, tokom naredne dve decenije, kompanija je primetila da besplatni vodič ne doživljavaju svi korisnici kao vredan proizvod. Zbog toga je od 1920. godine Michelin vodič počeo da se prodaje po ceni od sedam franaka, čime je povećana njegova percepcija vrednosti kod korisnika.

Restorani i gastronomski uticaj Michelin vodiča

Kako su se automobili i infrastruktura razvijali, praktične informacije za vozače postale su manje centralne, dok su preporuke hotela i restorana postajale sve značajnije. Michelin je angažovao anonimne inspektore koji su ocenjivali restorane bez najave. Prva Michelin zvezdica dodeljena je 1926. godine, a zatim je početkom tridesetih godina uveden sistem od jedne do tri zvezdice. Do 1936. godine objašnjeno je značenje svake zvezdice: jedna zvezdica označava restoran vredan zaustavljanja, dve zvezdice označavaju restoran vredan skretanja sa puta, a tri zvezdice restoran vredan posebnog putovanja. Na taj način, vodič je zadržao osnovnu ideju – da pomogne putnicima da odluče koliko daleko vredi putovati zbog određenog iskustva.

Strategija sadržaja i dugoročni poslovni efekti

Michelin nije planirao da postane gastronomski autoritet preko noći. Kompanija je razvijala sadržaj koji je bio direktno vezan za njen osnovni proizvod – gume, ali je vremenom vodič postao samostalna vrednost. Kao rezultat, Michelin vodič je prerastao iz promotivnog alata u globalno priznanje u gastronomiji. Danas Michelin zvezdice predstavljaju najprestižnije oznake kvaliteta u restoranskoj industriji, a restorani se ocenjuju na osnovu kvaliteta kuhinje, harmonije ukusa, tehnika, ličnosti šefa kuhinje i konzistentnosti. Ocene se obnavljaju svake godine.

Uticaj Michelin vodiča na tržište i poslovanje

Vodič je osmišljen da podstakne ljude da više putuju, čime je stvorena dodatna tražnja za gumama. Više putovanja značilo je više vožnje i veću potrebu za održavanjem vozila. Michelin nije promovisao samo prodaju guma, već je izgradio ekosistem oko navika korisnika. Danas, više od jednog veka kasnije, ljudi i dalje prelaze stotine ili hiljade kilometara zbog restorana sa Michelin zvezdicom. Ova strategija predstavlja primer uspešnog povezivanja osnovnog proizvoda sa širim potrebama tržišta. Najveća ekonomska vrednost vodiča ogleda se u tome što je postao statusni simbol u gastronomiji, ali je istovremeno podstakao rast potrošnje guma kroz razvoj kulture putovanja.

Ukupno 2,3 milijarde dinara duga obuhvaćeno zahtevima, najviše olakšica za gotovinske kredite i zbog gubitka posla

Narodna banka Srbije saopštila je da su banke tokom prvog tromesečja 2026. godine primenile olakšice u otplati kredita u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita. Fokus_keyphrase ‘olakšice u otplati kredita’ prvi put se pojavljuje ovde. U ovom periodu, banke su odobrile olakšice za 1.825 kredita korisnicima koji su se našli u finansijskim teškoćama. To predstavlja 79 odsto od ukupno 2.321 rešenog zahteva, a ukupni dug po tim kreditima iznosio je 1,9 milijardi dinara.

Detalji primene olakšica u otplati kredita

Banke su obradile zahteve za olakšice koje su korisnici podneli za 2.321 partiju kredita. Ukupan dug po tim kreditima iznosio je oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija, dok su banke odbile 310 zahteva. U 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene mere. Davaoci kredita su, osim na zahtev korisnika, na svoju inicijativu primenili olakšice na još 913 partija kredita. Kod ovih kredita, ugovoreni iznos bio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva iznosio skoro 874 miliona dinara.

Struktura kredita i najčešći razlozi za olakšice

Najveći broj rešenih zahteva odnosio se na gotovinske kredite, sa 76 odsto udela, odnosno 1.761 partiju. Za dozvoljeno prekoračenje odobreno je 7 odsto olakšica, kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice po 6 odsto, dok su stambeni krediti činili 3 odsto rešenih zahteva. Kod stambenih kredita, olakšice su primenjene u 81,5 odsto slučajeva. Najčešći razlog za traženje olakšica bio je gubitak posla, koji čini 53,7 odsto zahteva. Smanjenje prihoda čini 19,2 odsto, ostale okolnosti 14,6 odsto, teška bolest 8,7 odsto, teške porodične prilike 2,3 odsto, teške povrede 1 odsto i razvod braka 0,6 odsto.

Vrste primenjenih olakšica i efekti na korisnike

Najčešće primenjene olakšice u otplati kredita bile su produženje roka otplate, samostalno ili u kombinaciji sa smanjenjem kamatne stope, odloženim plaćanjem ili promenom vrste ugovora. Značajan broj korisnika dobio je pravo na privremeni moratorijum bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja. Neki korisnici su koristili i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga. Kao rezultat, mere su omogućile korisnicima da pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate obaveza.

Regulatorni okvir i dalji koraci centralne banke

Odluka o olakšicama u otplati kredita, koja je postala obavezna nakon izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz marta 2025. godine, precizno uređuje prava korisnika i obaveze banaka. Narodna banka Srbije je najavila da će i dalje pratiti primenu olakšica u otplati kredita i, ukoliko utvrdi nepravilnosti u radu banaka, naložiti njihovo otklanjanje i izreći sankcije. Takođe, centralna banka će redovno informisati javnost o primeni ovog instrumenta podrške. Efikasna primena olakšica u otplati kredita doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Revolut sa 70 miliona i Monzo sa 15 miliona korisnika još nisu zatražili dozvolu za rad u Srbiji, dok lokalne banke ubrzano digitalizuju svoje usluge

Digitalne banke iz Velike Britanije poput Revoluta i Monza imaju preko 85 miliona korisnika globalno, ali trenutno nisu prisutne na srpskom tržištu. Prema podacima Narodne banke Srbije, nijedna neobanka ili čelendžer banka nije podnela zahtev za dobijanje bankarske licence u Srbiji do danas.

Zašto digitalne banke iz Velike Britanije ne dolaze u Srbiju

Revolut ima više od 70 miliona korisnika širom sveta, dok Monzo broji više od 15 miliona. Ove takozvane čelendžer banke nastale su u Velikoj Britaniji posle finansijske krize 2008. godine, sa ciljem da ponude brže, jednostavnije i povoljnije finansijske usluge u odnosu na tradicionalne banke. Međutim, iako su dostupne u mnogim evropskim zemljama, za sada nijedna nije aktivna u Srbiji.

Narodna banka Srbije navodi da se pravila za čelendžer banke ne razlikuju od onih koja važe za druge strane banke. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, građani Srbije mogu koristiti račune u ovim bankama u inostranstvu, ali centralna banka nema podatke koliko rezidenata koristi upravo digitalne banke, već samo vodi evidenciju o ukupnom broju računa u inostranstvu.

Digitalno bankarstvo u Srbiji: rast tradicionalnih banaka

Iako zakon u Srbiji još ne dozvoljava rad potpuno digitalnih banaka, domaće banke ubrzano razvijaju digitalne usluge. Yettel banka je trenutno najbliža modelu digitalne banke u Srbiji, navodi Narodna banka Srbije. Usvajanje izmena Zakona o platnim uslugama iz 2024. godine donelo je otvoreno bankarstvo (open banking) i dve nove vrste pružalaca platnih usluga: informisanje o računu i iniciranje plaćanja.

Otvoreno bankarstvo omogućava korisnicima da, uz saglasnost, podatke o svojim računima dele sa drugim licenciranim finansijskim institucijama. Na taj način otvara se prostor za nove aplikacije i personalizovane finansijske usluge. Većina banaka u Srbiji već omogućava otvaranje računa na daljinu, mobilna i instant plaćanja, digitalno podnošenje zahteva za kredite i elektronsko potpisivanje dokumentacije.

Uticaj dolaska digitalnih banaka iz Velike Britanije na konkurenciju

Dolazak Revoluta ili Monza ne bi značajno promenio osnovne bankarske usluge, ali bi pojačao konkurenciju u međunarodnim plaćanjima, deviznim računima i investicionim proizvodima. Građani i privreda bi dobili širi izbor usluga i pružalaca, što bi unapredilo tržište. S druge strane, britanska neobanka Zopa razmatra ulazak na tržište severne Evrope kroz akvizicije, ali njeno interesovanje za Srbiju nije potvrđeno.

Status korisničke zaštite kod digitalnih banaka

Jedno od ključnih pitanja je nivo zaštite korisnika. Prema izjavi Narodne banke Srbije, presudno je da li banka ima punu bankarsku licencu. Kod čelendžer banaka korisnici uživaju ista prava kao kod tradicionalnih banaka, dok kod neobanki može biti složeniji proces rešavanja potencijalnih problema, što je važno u slučaju zloupotreba. Rizici od sajber prevara i fišinga prisutni su i kod tradicionalnih banaka koje razvijaju digitalne kanale. Dodatne izmene propisa u pripremi imaju za cilj da unaprede zaštitu korisnika prilikom ugovaranja finansijskih usluga na daljinu.

Razlike između neobanki i čelendžer banaka

U javnosti se često mešaju pojmovi neobanka i čelendžer banka, iako predstavljaju različite modele. Neobanke su digitalne platforme koje nude određene finansijske usluge u saradnji sa licenciranim bankama, ali same uglavnom nemaju bankarsku licencu. Čelendžer banke, kao što su Revolut i Monzo, imaju punu bankarsku licencu i podležu istoj regulativi kao i tradicionalne banke. Njihova posebnost je digitalni model poslovanja bez fizičkih filijala, što omogućava brže i jednostavnije procese za korisnike.