Ukupno 2,3 milijarde dinara duga obuhvaćeno zahtevima, najviše olakšica za gotovinske kredite i zbog gubitka posla

Narodna banka Srbije saopštila je da su banke tokom prvog tromesečja 2026. godine primenile olakšice u otplati kredita u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita. Fokus_keyphrase ‘olakšice u otplati kredita’ prvi put se pojavljuje ovde. U ovom periodu, banke su odobrile olakšice za 1.825 kredita korisnicima koji su se našli u finansijskim teškoćama. To predstavlja 79 odsto od ukupno 2.321 rešenog zahteva, a ukupni dug po tim kreditima iznosio je 1,9 milijardi dinara.

Detalji primene olakšica u otplati kredita

Banke su obradile zahteve za olakšice koje su korisnici podneli za 2.321 partiju kredita. Ukupan dug po tim kreditima iznosio je oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija, dok su banke odbile 310 zahteva. U 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene mere. Davaoci kredita su, osim na zahtev korisnika, na svoju inicijativu primenili olakšice na još 913 partija kredita. Kod ovih kredita, ugovoreni iznos bio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva iznosio skoro 874 miliona dinara.

Struktura kredita i najčešći razlozi za olakšice

Najveći broj rešenih zahteva odnosio se na gotovinske kredite, sa 76 odsto udela, odnosno 1.761 partiju. Za dozvoljeno prekoračenje odobreno je 7 odsto olakšica, kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice po 6 odsto, dok su stambeni krediti činili 3 odsto rešenih zahteva. Kod stambenih kredita, olakšice su primenjene u 81,5 odsto slučajeva. Najčešći razlog za traženje olakšica bio je gubitak posla, koji čini 53,7 odsto zahteva. Smanjenje prihoda čini 19,2 odsto, ostale okolnosti 14,6 odsto, teška bolest 8,7 odsto, teške porodične prilike 2,3 odsto, teške povrede 1 odsto i razvod braka 0,6 odsto.

Vrste primenjenih olakšica i efekti na korisnike

Najčešće primenjene olakšice u otplati kredita bile su produženje roka otplate, samostalno ili u kombinaciji sa smanjenjem kamatne stope, odloženim plaćanjem ili promenom vrste ugovora. Značajan broj korisnika dobio je pravo na privremeni moratorijum bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja. Neki korisnici su koristili i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga. Kao rezultat, mere su omogućile korisnicima da pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate obaveza.

Regulatorni okvir i dalji koraci centralne banke

Odluka o olakšicama u otplati kredita, koja je postala obavezna nakon izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz marta 2025. godine, precizno uređuje prava korisnika i obaveze banaka. Narodna banka Srbije je najavila da će i dalje pratiti primenu olakšica u otplati kredita i, ukoliko utvrdi nepravilnosti u radu banaka, naložiti njihovo otklanjanje i izreći sankcije. Takođe, centralna banka će redovno informisati javnost o primeni ovog instrumenta podrške. Efikasna primena olakšica u otplati kredita doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Revolut sa 70 miliona i Monzo sa 15 miliona korisnika još nisu zatražili dozvolu za rad u Srbiji, dok lokalne banke ubrzano digitalizuju svoje usluge

Digitalne banke iz Velike Britanije poput Revoluta i Monza imaju preko 85 miliona korisnika globalno, ali trenutno nisu prisutne na srpskom tržištu. Prema podacima Narodne banke Srbije, nijedna neobanka ili čelendžer banka nije podnela zahtev za dobijanje bankarske licence u Srbiji do danas.

Zašto digitalne banke iz Velike Britanije ne dolaze u Srbiju

Revolut ima više od 70 miliona korisnika širom sveta, dok Monzo broji više od 15 miliona. Ove takozvane čelendžer banke nastale su u Velikoj Britaniji posle finansijske krize 2008. godine, sa ciljem da ponude brže, jednostavnije i povoljnije finansijske usluge u odnosu na tradicionalne banke. Međutim, iako su dostupne u mnogim evropskim zemljama, za sada nijedna nije aktivna u Srbiji.

Narodna banka Srbije navodi da se pravila za čelendžer banke ne razlikuju od onih koja važe za druge strane banke. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, građani Srbije mogu koristiti račune u ovim bankama u inostranstvu, ali centralna banka nema podatke koliko rezidenata koristi upravo digitalne banke, već samo vodi evidenciju o ukupnom broju računa u inostranstvu.

Digitalno bankarstvo u Srbiji: rast tradicionalnih banaka

Iako zakon u Srbiji još ne dozvoljava rad potpuno digitalnih banaka, domaće banke ubrzano razvijaju digitalne usluge. Yettel banka je trenutno najbliža modelu digitalne banke u Srbiji, navodi Narodna banka Srbije. Usvajanje izmena Zakona o platnim uslugama iz 2024. godine donelo je otvoreno bankarstvo (open banking) i dve nove vrste pružalaca platnih usluga: informisanje o računu i iniciranje plaćanja.

Otvoreno bankarstvo omogućava korisnicima da, uz saglasnost, podatke o svojim računima dele sa drugim licenciranim finansijskim institucijama. Na taj način otvara se prostor za nove aplikacije i personalizovane finansijske usluge. Većina banaka u Srbiji već omogućava otvaranje računa na daljinu, mobilna i instant plaćanja, digitalno podnošenje zahteva za kredite i elektronsko potpisivanje dokumentacije.

Uticaj dolaska digitalnih banaka iz Velike Britanije na konkurenciju

Dolazak Revoluta ili Monza ne bi značajno promenio osnovne bankarske usluge, ali bi pojačao konkurenciju u međunarodnim plaćanjima, deviznim računima i investicionim proizvodima. Građani i privreda bi dobili širi izbor usluga i pružalaca, što bi unapredilo tržište. S druge strane, britanska neobanka Zopa razmatra ulazak na tržište severne Evrope kroz akvizicije, ali njeno interesovanje za Srbiju nije potvrđeno.

Status korisničke zaštite kod digitalnih banaka

Jedno od ključnih pitanja je nivo zaštite korisnika. Prema izjavi Narodne banke Srbije, presudno je da li banka ima punu bankarsku licencu. Kod čelendžer banaka korisnici uživaju ista prava kao kod tradicionalnih banaka, dok kod neobanki može biti složeniji proces rešavanja potencijalnih problema, što je važno u slučaju zloupotreba. Rizici od sajber prevara i fišinga prisutni su i kod tradicionalnih banaka koje razvijaju digitalne kanale. Dodatne izmene propisa u pripremi imaju za cilj da unaprede zaštitu korisnika prilikom ugovaranja finansijskih usluga na daljinu.

Razlike između neobanki i čelendžer banaka

U javnosti se često mešaju pojmovi neobanka i čelendžer banka, iako predstavljaju različite modele. Neobanke su digitalne platforme koje nude određene finansijske usluge u saradnji sa licenciranim bankama, ali same uglavnom nemaju bankarsku licencu. Čelendžer banke, kao što su Revolut i Monzo, imaju punu bankarsku licencu i podležu istoj regulativi kao i tradicionalne banke. Njihova posebnost je digitalni model poslovanja bez fizičkih filijala, što omogućava brže i jednostavnije procese za korisnike.

Prosečna cena polovnih vozila pala je na 12.588 evra, dok dizel motori i dalje dominiraju sa 58% prodatih automobila iz uvoza

Tržište polovnih automobila u Srbiji zabeležilo je blagi pad cena u prvoj polovini 2026. godine, iako je prosečna cena polovnih vozila i dalje oko 5% viša nego u istom periodu 2025. godine. Fokus ključne fraze – tržište polovnih automobila u Srbiji – potvrđuje stabilnost potražnje, dok podaci sajta Polovni automobili ukazuju da su kupci i dalje slabo zainteresovani za električne i hibridne modele.

Prodaja polovnih automobila iz uvoza na stabilnom nivou

Tokom prvih šest meseci 2026. godine, prodaja polovnjaka iz uvoza povećala se za samo 286 vozila u odnosu na isti period prošle godine. To predstavlja rast manji od jednog procenta. Za poređenje, u istom periodu 2025. godine rast je iznosio 9,5% u poređenju sa 2024. godinom. Ovi pokazatelji jasno pokazuju da tržište polovnjaka u Srbiji ne beleži veće oscilacije i da se trend rasta prodaje iz uvoza značajno usporio.

Blaži pad cena polovnjaka tokom 2026. godine

Prosečna cena svih oglašenih polovnih putničkih vozila starosti do 20 godina na sajtu Polovni automobili pala je za oko 2% u prvih šest meseci 2026. godine. Tako je u januaru 2026. prosečna cena iznosila 12.983 evra, dok je krajem juna pala na 12.588 evra. Ipak, na godišnjem nivou prosečna cena i dalje je viša za 5% nego u prvoj polovini 2025. godine. Ovi podaci ukazuju na određenu stabilizaciju posle višegodišnjeg rasta cena polovnih automobila. S druge strane, navike kupaca ostaju nepromenjene, što potvrđuje i struktura najprodavanijih modela.

Dizel motori i stariji modeli i dalje dominiraju

Iako su cene goriva ostale visoke, automobili sa dizel motorom čine 58% svih prvi put registrovanih polovnih vozila iz uvoza. Benzinci imaju standardno učešće od 33%. Hibridni modeli čine svega 5% ukupne prodaje polovnjaka iz uvoza, dok električni automobili i dalje zauzimaju manje od 1% tržišta. Ovi podaci jasno pokazuju da kupci i dalje preferiraju tradicionalne pogonske agregate. Najtraženiji su automobili starosti između 10 i 15 godina, pri čemu su godišta 2011. i 2012. najprodavanija. Prodaja mlađih polovnjaka, starosti od dve do pet godina, bila je do tri puta manja od pomenutih godišta u prvoj polovini godine.

Volkswagen i dalje najtraženiji brend na tržištu polovnih automobila u Srbiji

Brendovi koji su najprodavaniji na tržištu polovnjaka nisu se značajno promenili. Volkswagen prednjači sa modelima Golf, Polo, Passat, a četvrto mesto sada zauzima Tiguan. Među najprodavanijima su i Škoda Octavia, Audi A4, Opel Astra i Corsa, kao i Peugeot 3008 i Audi A3. Pored toga, rezultati iz prve polovine ove godine pokazuju da se tržište polovnih automobila u Srbiji polako stabilizuje, prateći slične trendove kao i u zapadnoj Evropi. Cena vozila ulazi u fazu smirivanja, dok potražnja ostaje stabilna. Očekuje se da će druga polovina godine pokazati da li će se ovakvi trendovi nastaviti.

Električni i hibridni polovnjaci i dalje bez značajnog udela

Bez obzira na rast popularnosti novih hibrida, tržište polovnih automobila u Srbiji i dalje beleži izuzetno slab interes za električne i hibridne modele. Električni polovnjaci čine manje od 1% ukupne prodaje iz uvoza, dok hibridi beleže svega 5%. Ovakva struktura jasno ukazuje da se kupovne navike domaćih potrošača sporo menjaju, čak i u uslovima visokih cena goriva i globalnih ekoloških trendova.