Cene građevinskog materijala porasle i do 30 odsto, u Beogradu kvadrat u novogradnji od 3.000 do 15.000 evra
U građevinskom sektoru Srbije zabeležen je rast cena materijala i do 30 odsto od početka godine, dok je potražnja za nekretninama i dalje visoka. Prema procenama, cene građevinskog materijala menjaju se gotovo svake nedelje, a isporuka materijala je usporena usled nestašice sirovina i skupljeg transporta. Uredbom koja važi do jula, država je ograničila uvoz strateških proizvoda kao što su cement, čelik i armatura, a stručnjaci procenjuju da bi stabilizacija tržišta mogla da usledi tek nakon smirivanja geopolitičkih tenzija i završetka ključnih infrastrukturnih projekata.
Na stovarištima, poput onog u Zaječaru, beleži se povećana potražnja za materijalom, posebno za opekom, crepom i beton-blokovima. Vladan Jeličić iz stovarišta “Oktopod” navodi: “Oseća se mala nestašica u delu opekarija, u delu crepa i u delu beton-blokova. Pretpostavljamo da je razlog povećana gradnja u Beogradu i zapadnoj Srbiji.”
Najveći rast cena zabeležen je kod stiropora, armature i gips-kartonskih ploča. Na tržištu nekretnina, u Vrnjačkoj Banji na jednom od 28 aktivnih gradilišta, cena kvadrata u kompleksu “Bombona” iznosi 2.000 evra plus PDV, dok je 2024. godine iznosila 1.700 evra. “Počeli smo sa cenom od 1.700, 2024. godine. U skladu sa poskupljenjima materijala tako i cena raste”, kaže Nataša Luković iz projekta “Bombona”.
U Beogradu, cena kvadrata u novogradnji kreće se od 3.000 do čak 15.000 evra. Uroš Đaković, investitor kompanije “Blok propertis”, ističe: “Najveći uticaj poskupljenja je na završne radove, kao što su stolarija, keramika i ostali materijali. Cene su porasle od 5 do 15 odsto i dobavljači traže veće avanse.”
Miloš Mitić iz agencije “Siti ekspert” upozorava da bi, u slučaju produženja krize, materijali mogli dodatno da poskupe zbog skoka cene nafte i logistike, što bi se reflektovalo na krajnju cenu kvadrata. “Investitor zbog povećanja troška gradnje može da prebaci cenu kvadrata na krajnjeg korisnika”, navodi Mitić.
Arhitekta Danijela Rabrenović iz Beograda napominje da je cena lokacije i dalje ključni faktor u formiranju cene kvadrata, ali i da postoji prostor za sniženje cena na tržištu. “Postoje ljudi koji su došli do lokacija na odličnim mestima i mogli bi da spuste cene stanova kako bi prosečan građanin mogao da reši stambeno pitanje”, objašnjava Rabrenovićeva.
I dok deo dobavljača smatra da su neka poskupljenja opravdana zbog ratnih sukoba i nestašica sirovina, upozorava se i na rast cena bez realnog osnova, posebno u većim gradovima. To može dovesti do dodatnog povećanja cena stanova i poslovnih prostora u narednom periodu.
