Pokret mladih traži odgovornost i transparentnost, dok evropski protesti beleže porast u više od 70 zemalja

Studentski protesti u Srbiji izbili su nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Zbog rasta troškova života, korupcije i stambene krize, studentski bunt iz Srbije privukao je pažnju evropske javnosti i pokrenuo pitanje da li ovakvi protesti mogu postati međunarodni fenomen. Prvobitni zahtevi studenata odnosili su se na utvrđivanje odgovornosti za nesreću, transparentnost u vođenju javnih radova i kažnjavanje odgovornih za napade na demonstrante.

Korupcija i nepoverenje u institucije kao pokretači protesta

U Srbiji i Albaniji, demonstracije su rezultat dugogodišnjih problema sa korupcijom i koncentracijom političke moći. S druge strane, u drugim evropskim državama razlozi protesta često uključuju pitanja stanovanja, obrazovanja ili javne potrošnje. Kao rezultat, iako se protesti na različitim lokacijama dešavaju približno u isto vreme, njihovi uzroci i zahtevi često se razlikuju. Tokom 2025. godine, studentski pokret u Srbiji prerastao je iz univerzitetske inicijative u širi politički projekat. U maju 2025. zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studentima su se pridružili i građani drugih generacija, što je proširilo uticaj pokreta na čitavo društvo.

Uticaj studentskog bunta iz Srbije na evropske proteste

Iako evropski mediji porede studentski protesti u Srbiji sa sličnim pokretima u Slovačkoj, Grčkoj, Španiji i Portugalu, uvek je važno razlikovati da li je reč o inspiraciji, preuzimanju metoda ili samo o paralelnim pojavama izazvanim sličnim društvenim problemima. Evelyn Mantoiu iz European Partnership for Democracy navela je da su tokom 2025. protesti izbili u više od 70 zemalja i nastavili se tokom 2026. godine. Ključna karakteristika ovih pokreta jeste upotreba digitalnih platformi za organizaciju i širenje informacija, kao i decentralizovana struktura vođstva. U Srbiji je to omogućilo studentima da očuvaju autonomiju pokreta i izbegnu identifikaciju sa pojedinačnim liderima. Međutim, decentralizacija otežava pregovore sa vlašću i usaglašavanje zahteva, što može ograničiti dugoročnu političku efikasnost.

Šira društvena i ekonomska perspektiva studentskih protesta

Pitanje može li studentski protesti u Srbiji da pređu granice zavisi od više faktora. Prva dva su direktna inspiracija i preuzimanje metoda, dok treći podrazumeva da slični ekonomski i društveni problemi proizvode spontane proteste širom Evrope. Mladi najčešće iniciraju ove pokrete, ali se nezadovoljstvo širi i na druge društvene grupe zbog korupcije, ekonomske nejednakosti i problema sa javnim uslugama. U Španiji i Portugalu, protesti su posebno usmereni na rastuće troškove stanovanja koji pogađaju mlađe generacije. Kao rezultat, iako studentski protesti u Srbiji nisu jedini ili direktan uzrok evropskih demonstracija, njihova vidljivost i politički uspeh mogu dati vetar u leđa sličnim inicijativama u regionu.

Poreska uprava obaveštava preduzetnike da je elektronski zahtev za paušalno oporezivanje za 2027. godinu moguće podneti najkasnije do 2. novembra preko portala ePorezi

Poreska uprava Republike Srbije saopštila je da je rok za podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje za 2027. godinu 2. novembar. Paušalno oporezivanje omogućava pojedinim preduzetnicima jednostavniji obračun poreza, a zahtevi se podnose isključivo elektronski putem portala ePorezi. Svi koji žele da ostvare pravo na paušalno oporezivanje za narednu godinu moraju podneti zahtev do navedenog datuma.

Paušalno oporezivanje je poreski režim namenjen preduzetnicima koji ispunjavaju određene zakonske uslove. Ovaj sistem pojednostavljuje obračun i plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti. Rešenje o odobrenom paušalnom oporezivanju, koje će važiti od 1. januara 2027. godine, Poreska uprava će dostaviti elektronskim putem u poresko sanduče na portalu ePorezi.

Usmereni kriterijumi i ograničenja paušalnog oporezivanja

Poreska uprava naglašava da pravo na paušalno oporezivanje ne mogu ostvariti svi preduzetnici. Paušalno oporezivanje nije dozvoljeno za one koji obavljaju delatnosti iz oblasti reklamiranja, istraživanja tržišta, trgovine na veliko ili malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti vezanih za nekretnine. Takođe, ovo pravo gube i preduzetnici u čiju delatnost ulažu druga lica, kao i oni čiji je ukupni promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od šest miliona dinara.

Pored toga, paušalno oporezivanje nije moguće za preduzetnike koji su evidentirani kao obveznici poreza na dodatu vrednost (PDV) u skladu sa važećim zakonima. Ova pravila su uvedena sa ciljem da se paušalni režim koristi isključivo za mikro i male preduzetnike kojima je pojednostavljeno poresko izmirivanje od posebne važnosti.

Izuzeci i posebni slučajevi

Ipak, postoje izuzeci koji omogućavaju da određene kategorije preduzetnika, iako se bave trgovinom ili ugostiteljstvom, ostvare pravo na paušalno oporezivanje. Naime, preduzetnicima koji obavljaju trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu, kao i onima koji proizvode i prodaju isključivo sopstvene proizvode u okviru delatnosti, može se odobriti paušalno oporezivanje na osnovu njihovog zahteva.

Kao rezultat ovih pravila, preduzetnici koji ispunjavaju uslove mogu očekivati značajno pojednostavljenje poreskih obaveza u 2027. godini. Zbog toga se preporučuje da svi zainteresovani blagovremeno provere da li ispunjavaju propisane kriterijume i, ukoliko ispunjavaju, podnesu zahtev do 2. novembra. Pravo na paušalno oporezivanje može biti ključna prednost za efikasnije finansijsko planiranje i smanjenje administrativnih troškova.

Poreska uprava podseća da je elektronska komunikacija putem portala ePorezi obavezna za sve korisnike ovog poreskog režima. Ovo je u skladu sa trendom digitalizacije poreskih procedura, što dodatno olakšava postupak i doprinosi transparentnosti. Paušalno oporezivanje i dalje ostaje važan instrument fiskalne politike namenjen podršci malim privrednicima i razvoju preduzetništva.

Najvećih sto dužnika zapošljava 7.370 radnika, a dug bez kamate iznosi 690 miliona evra prema podacima Narodne banke Srbije

Sto preduzeća sa najvećim iznosom blokade u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije na dan 30. septembar 2026. godine, ukupno duguje 81.088.673.863,09 dinara. Ova suma, bez obračunate kamate, iznosi oko 690 miliona evra prema važećem srednjem kursu. Najvećih sto dužnika sa blokiranim računima zapošljava ukupno 7.370 radnika.

Prvo na listi je požarevački Ilbes (Iervolino & Lady Bacardi Entertainment Studios d.o.o.), sa dugom od 6,33 milijarde dinara. Ovo preduzeće koje ima 12 zaposlenih, bavi se produkcijom kinematografskih i audio-vizuelnih dela. Vlasnik je italijanska kompanija Sipario Movies S.P.A. in liquidazione. Ilbes je poslednjeg dana septembra bio u blokadi 888 dana, dok je blokada nastavila da traje i narednih dana, prema istim podacima.

Drugo na spisku je MB – Namenska Lučani, državno preduzeće registrovano za proizvodnju eksploziva, sa dugom od četiri milijarde dinara. U ovom preduzeću radi 1.755 radnika. Računi su mu blokirani 1.570 dana, počev od 5. jula 2022. godine.

Dugovanja i radna mesta u sto preduzeća sa blokadom

Na trećem mestu liste dužnika nalazi se beogradski Ladinvest, registrovan za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem. Iako ne zapošljava nijednog radnika, Ladinvest je prethodnu godinu završio sa neto gubitkom od 24,95 miliona evra, a računi su mu blokirani zbog duga od 3,68 milijardi dinara. Blokada računa traje 1.827 dana, od 31. oktobra 2021. godine.

Preduzeća Magma prom iz Šapca i Tehnoremont iz Temerina takođe imaju dugovanja veća od dve milijarde dinara. Računi 15 drugih preduzeća blokirani su zbog dugova između jedne i dve milijarde dinara. Među njima su i Železnice Srbije (1,03 milijarde dinara, 1.827 dana blokade), Holding korporacija Krušik Valjevo (1,52 milijarde dinara, 1.827 dana), i Sequester employment Beograd (1,8 milijardi dinara, 1.001 dan blokade).

Sva ostala preduzeća na listi duguju između 311,47 miliona i milijardu dinara, a među njima je i JP PEU Resavica sa blokadom od 407,05 miliona dinara. Ovo preduzeće zapošljava 3.205 radnika. Zanimljivo je da tri državna preduzeća sa liste – PEU Resavica, Namenska Lučani i Krušik iz Valjeva – zapošljavaju čak 6.926 od ukupno 7.370 radnika iz grupe najvećih dužnika.

Analiza trajanja blokade i ekonomski značaj

Prosečno trajanje nelikvidnosti preduzeća sa liste iznosi 3.058 dana, što ukazuje na dugoročne probleme sa solventnošću kod ovih subjekata. Blokada poslovnih računa često onemogućava isplatu zarada, plaćanje dobavljača i normalno funkcionisanje na tržištu. Kao rezultat, ovakva situacija negativno utiče na poslovnu klimu, ali i na sektor zapošljavanja, posebno zato što su među najvećim dužnicima i pojedina velika državna preduzeća.

Podaci Narodne banke Srbije o sto preduzeća sa najvećim iznosom blokade predstavljaju važan indikator rizika u domaćoj privredi. Uporedo sa tim, dugovanja bez kamate i dugotrajne blokade ukazuju na potrebu za jačanjem mehanizama finansijske discipline i efikasnosti naplate potraživanja. S obzirom na broj zaposlenih, efekti ovakvih blokada prelaze okvire pojedinačnih firmi i imaju širi društveni uticaj.