Narodna banka Srbije potvrdila da nema regulatornih prepreka za naplatu elektronske trgovine u stranim valutama, što omogućava rast izvoza i konkurentnosti

Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je potvrdila da domaće kompanije mogu obavljati naplatu proizvoda i usluga od kupaca iz inostranstva u stranim valutama kroz elektronsku trgovinu, čime se otklanja dosadašnja nejasnoća u vezi sa Zakonom o deviznom poslovanju. Ova odluka, objavljena 1. maja 2026, rezultat je pozitivnog mišljenja NBS na inicijativu Saveta za male biznise NALED-a i predstavlja realizaciju jedne od prioritetnih preporuka Sive knjige inovacija.

Prema saopštenju, problem se javljao u završnoj fazi onlajn kupovine, kada se nerezidentnim kupcima prikazivala isključivo obaveza plaćanja u dinarima, iako su cene istaknute i u domaćoj i u stranoj valuti. Takva praksa često je dovodila do odustajanja stranih kupaca i negativno uticala na izvoz i konkurentnost domaćih kompanija, posebno startapa i malih preduzeća koja plasiraju proizvode i usluge putem interneta.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, objasnila je da je problem proističe iz različitih tumačenja Zakona o deviznom poslovanju, posebno članova 32. i 34, koji su prethodno ograničavali mogućnost naplate u devizama. NALED je zbog toga zatražio zvanično mišljenje NBS radi razjašnjenja prakse.

NBS je ocenila da nema regulatornih prepreka da rezidenti naplatu od nerezidenata realizuju u devizama, jer se mesto izvršenja transakcije vezuje za banku platioca u inostranstvu, što znači da se takva plaćanja ne smatraju izvršenim u Srbiji. Takođe, NBS je ukazala da prikaz cene u dinarima u završnoj fazi kupovine zavisi od politike platforme i pružaoca platnih usluga, a ne od deviznih propisa.

„Ovo su izuzetno dobre vesti i potvrda od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima. Zvaničan stav da je dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi nam potrebnu sigurnost u poslovanju“, izjavila je Sofija Popara Parmaković iz Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs.

NALED ističe da je sledeći korak usklađivanje poslovnih politika banaka, procesora plaćanja i platformi za e-trgovinu. Siva knjiga inovacija, objavljena u okviru projekta StarTech vrednog osam miliona dolara koji sprovode NALED i Philip Morris International uz podršku Vlade Srbije, definiše i druge prioritete, među kojima su regulisanje grupnog finansiranja, ulaganje penzijskih fondova u alternativne investicione fondove i pojednostavljenje transfera novca u inostranstvo za nerezidente.

Niski prinosi usled mraza i gradonosnih oblaka ugrožavaju isporuke, dok su troškovi zaštite i transporta u porastu

Izvoz malina i kupina iz Srbije mogao bi ove godine da bude manji i do 30 odsto zbog osetljivosti na prizemni mraz, izjavio je Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju. On je naveo da su maline, kupine i borovnice najugroženije zbog niskih temperatura pri zemlji koje oštećuju proteine ključne za rast ovih kultura. Prema njegovim rečima, prolećni mrazevi trajaće do 10. maja, a moguće su temperature od minus dva, tri do minus pet stepeni Celzijusa, što predstavlja visok rizik za prinos.

Blagojević je objasnio da zaštita voća od mraza podrazumeva upotrebu helikoptera za mešanje toplog i hladnog vazduha, kao i grejanje velikim fenovima na modernim imanjima. Istakao je da su kupina, malina i borovnica važne za Srbiju, a malina se, osim u Srbiji, gaji još samo u Čileu, Poljskoj i Mađarskoj. On je dodao da će Srbija za tri nedelje biti jedina na svetu sa zrelom malinom, ali da to zahteva specijalno zamrzavanje i transport, što dodatno povećava troškove.

Blagojević je naglasio da će prinos maline ove godine biti bolji nego prošle, ali da nagli toplotni talasi dodatno ugrožavaju biljke i mogu smanjiti prinos. On je preporučio analizu zemljišta pre sadnje, uključujući sadržaj natrijuma, kalijuma, fosfata, pH vrednost, kalcijum i debljinu humusa, kako bi se odabrala najpogodnija kultura. Takođe je ukazao na potrebu za državnom podrškom u obezbeđivanju grejača, ali i na troškove električne energije.

Veliki izazov za poljoprivrednike predstavlja i grad, posebno leti, jer je učestalost grada porasla zbog naglih promena temperature. Blagojević je objasnio da se protiv grada može boriti protivgradnim raketama i polietilenskim mrežama koje zaustavljaju grad i štite useve u procentu od 90 do 100 odsto. On je apelovao da Ministarstvo poljoprivrede dodatno pomogne u nabavci protivgradnih mreža za osetljivo voće.

Govoreći o klimatskim promenama, Blagojević je naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru, a sada raste i na Fruškoj Gori, što pokazuje velike promene u klimatskim uslovima u regionu.

Sporazum ukida carine na većinu robe, uprkos postupku pred Sudom pravde EU i protestima evropskih poljoprivrednika

Evropska unija i latinoamerički blok Merkosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, započeli su danas privremenu primenu sporazuma o slobodnoj trgovini, nakon više od 25 godina pregovora. Ova odluka dolazi iako je pred Sudom pravde Evropske unije u toku postupak za ocenu zakonitosti sporazuma, a Evropski parlament je većinom glasova uputio zahtev sudu za ocenu, uz mogućnost da primena bude obustavljena u slučaju negativne presude.

Sporazum stvara najveću zonu slobodne trgovine na svetu sa više od 700 miliona stanovnika i ukida carine na većinu roba u međusobnoj trgovini. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odlučila je da pokrene privremenu primenu, čime je izbegnuto potpuno ratifikaciono glasanje u Evropskom parlamentu. Ona je na mreži X navela da će privremena primena sporazuma omogućiti “konkretne koristi”, uključujući smanjenje carina i veći pristup tržištima za kompanije.

Evropski parlament je istovremeno izrazio zabrinutost zbog mogućeg uticaja sporazuma na ekološke standarde i evropsku poljoprivredu. Francuska je bila među najglasnijim protivnicima ove inicijative, dok su brojni poljoprivrednici u EU organizovali proteste zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz zemalja Merkosura. Fon der Lajen je izjavila da su “zaštićeni osetljivi sektori” i ocenila da je reč o “dobroj vesti za kompanije, potrošače i poljoprivrednike”.

Pristalice sporazuma ističu otvaranje novih tržišta i koristi od smanjenja carina, dok protivnici upozoravaju na rizike za evropske standarde i domaću proizvodnju. Privremena primena ostaje na snazi dok Sud pravde EU ne donese konačnu odluku o zakonitosti ovog trgovinskog aranžmana.