U aprilu 2026. investiciona tražnja u Indiji prvi put premašila potrošnju nakita, ETF prilivi skočili 186 odsto
Globalni ETF fondovi vezani za zlato zabeležili su neto prilive od 6,6 milijardi američkih dolara u aprilu 2026. godine, a rezerve su porasle za 87,3 tone, što je najjači mesečni priliv od kraja 2024. godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ovaj rezultat predstavlja oštar preokret u odnosu na mart, kada su fondovi registrovani na američkim berzama zabeležili odlive od oko 85 tona zbog realizacije profita usled snažnog rasta cene zlata.
Povratak kapitala zlatu zabeležen je čak i pri cenama iznad 4.500–4.700 dolara po unci. Na azijskom tržištu, Kina i Indija nastavljaju da održavaju snažnu investicionu tražnju. U Indiji je investiciona tražnja za zlatom prvi put premašila potrošnju nakita, dok su prilivi u ETF fondove porasli za 186% na godišnjem nivou.
Ovaj trend ukazuje na to da investitori visoke cene zlata sve više prihvataju kao „novu realnost“, a ne kao privremeni vrhunac. U ovom okruženju, ključno pitanje postaje ne samo da li investirati u zlato, već i u kom obliku posedovati ovu imovinu.
Investitori biraju između fizičkog zlata, u vidu poluga i investicionih kovanica, i takozvanog „papirnog zlata“, najčešće kroz ETF fondove. Fizičko zlato omogućava direktno vlasništvo nad materijalnom imovinom, nezavisno od finansijskog sistema, dok ulaganje kroz ETF fondove donosi visoku likvidnost i relativno niske ulazne troškove, ali je izloženo tržišnim i institucionalnim rizicima.
„Ključna razlika nije u kretanju cene, već u strukturi vlasništva. Kod fizičkog zlata investitor poseduje stvarnu imovinu nezavisnu od finansijskog sistema. Izloženost kroz ETF fondove, s druge strane, vezana je za tržišne i institucionalne okvire, što uvodi drugačiju vrstu rizika, posebno u periodima povećane neizvesnosti“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.
Dodatni faktor je ograničena ponuda zlata. Uz stabilnu tražnju centralnih banaka i investitora, ponuda ostaje relativno neelastična, što podržava visoke cenovne nivoe i povećava osetljivost tržišta na nove prilive kapitala.
U takvom tržišnom okruženju, odluka o obliku vlasništva nad zlatom postaje strateški važna – ne samo iz ugla troškova ili praktičnosti, već i zbog kontrole, nezavisnosti i izloženosti sistemskom riziku. Kako se tržište investicionog zlata prilagođava višim cenovnim nivoima, razumevanje šta se zapravo poseduje postaje podjednako važno kao i sama odluka o ulaganju.
