Pad sa 8 milijardi na 7,8 milijardi barela u aprilu, preti rast cena nafte zbog nastavka blokade
Globalne zalihe nafte smanjene su sa nešto više od 8 milijardi barela krajem februara na 7,8 milijardi barela do kraja aprila, saopštili su analitičari švajcarske banke UBS. Ovaj pad posledica je velikog prekida u snabdevanju na Bliskom istoku, a prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), tržište bi moglo da se nađe pod sve većim pritiskom ako se moreuz Ormuz ubrzo ne otvori.
IEA je u svom mesečnom izveštaju upozorila da bi brzi pad rezervi mogao dovesti do dodatnog povećanja cena nafte i goriva, posebno uoči letnjeg rasta potražnje. “Brzo smanjenje rezervi usled kontinuiranih poremećaja moglo bi nagovestiti buduće nagle skokove cena”, navodi IEA.
Izvršni direktor Exxon Mobil-a, Daren Vuds, izjavio je da tržište još uvek nije u potpunosti osetilo posledice gubitka snabdevanja zahvaljujući komercijalnim zalihama, strateškim rezervama i tankerima u tranzitu. On je istakao da su ove zalihe ublažile udar tokom marta i aprila, ali je upozorio da će komercijalne zalihe na kraju pasti na nivoe na kojima više neće moći da služe kao izvor snabdevanja. “Predviđamo da ćemo, kada se to dogodi i dokle god moreuz ostane zatvoren, nastaviti da viđamo povećanje cena na tržištu”, izjavio je Vuds.
Analitičari UBS-a predviđaju da će, ukoliko potražnja ostane na istom mesečnom nivou, globalne zalihe pasti na rekordno niskih 7,6 milijardi barela do kraja maja. Analitičari JPMorgan-a navode da je samo oko 800 miliona barela zaista dostupno bez ugrožavanja funkcionisanja lanca snabdevanja, dok je ostatak potreban za održavanje minimalnih nivoa u cevovodima i rezervoarima.
Dalji pad zaliha mogao bi stvoriti ogroman pritisak na globalno snabdevanje naftom i izazvati nagle skokove cena, upozoravaju analitičari.
