Samo mali procenat karcinoma povezan je sa genetskim nasleđem, dok 90% nastaje zbog životnih i stečenih faktora
Genetika i karcinom su povezani kod 5 do 10 odsto svih dijagnostikovanih slučajeva, dok većinu, odnosno oko 90 odsto, uzrokuju stečeni faktori. Ovi podaci ukazuju da je genetska predispozicija važna, ali nije presudna za nastanak karcinoma. Većina pacijenata razvije bolest zbog izloženosti faktorima iz okoline ili zbog procesa starenja, pokazuje analiza stručnjaka.
Karcinom nastaje kada se u ćelijama akumuliraju mutacije koje omogućavaju nekontrolisano deljenje. Nasledne mutacije, koje su prisutne od rođenja, objašnjavaju samo manji deo slučajeva. Sa druge strane, dominantan uzrok predstavljaju mutacije stečene tokom života, najčešće usled izlaganja kancerogenima kao što su duvanski dim, UV zračenje ili hronična inflamacija. Kao rezultat, prevencija i kontrola faktora iz okoline imaju ključnu ulogu u smanjenju ukupnog rizika.
Koliki je značaj genetike i karcinoma za porodični rizik
Porodična istorija karcinoma povećava verovatnoću oboljevanja, ali ne znači da će svaki član porodice sigurno razviti bolest. Sporadično grupisanje slučajeva često je posledica statističke učestalosti karcinoma ili zajedničkih faktora sredine, dok pravi nasledni sindrom podrazumeva obrazac kroz generacije, oboljevanje u mlađoj dobi ili više tipova tumora kod istog srodnika. Samo ovaj drugi obrazac opravdava genetsko testiranje prema mišljenju onkologa.
Genetsko testiranje ima smisla kod osoba sa karcinomom dojke ili jajnika dijagnostikovanim pre 45-50. godine, kod više srodnika sa povezanim tumorima ili kod retkih tipova tumora. Odluku o testiranju donosi stručnjak na osnovu detaljne porodične anamneze, nikako sam pacijent bez stručnog nadzora. Važno je napomenuti da većina porodica sa nekoliko slučajeva karcinoma nema nasledni sindrom i ne zahteva obavezno testiranje.
Molekularna epidemiologija i personalizovana medicina
Molekularna epidemiologija proučava kako kombinacija genetske predispozicije i faktora iz okruženja utiče na rizik od karcinoma kod različitih populacija. Ova disciplina omogućava efikasnije preporuke za prevenciju i skrining, kao što je individualizovano praćenje osoba sa određenim genetskim profilom.
Savremena onkologija koristi analizu genetskog profila tumora kako bi se odabrala najsvrsishodnija terapija. Kod karcinoma pluća, mutacije u genima EGFR, ALK ili ROS1 mogu otvoriti mogućnost ciljane terapije. Takođe, prisustvo BRCA mutacije, bilo nasledne ili stečene, može ukazati na primenu PARP inhibitora kod karcinoma dojke, jajnika, pankreasa ili prostate. Pored toga, procena TMB (tumor mutational burden) i MSI (microsatellite instability) statusa tumora može uticati na odluku o imunoterapiji.
Zahvaljujući ovakvom pristupu, sve veći broj pacijenata sa uznapredovalim bolestima prolazi proširenu genomsku analizu tumora pre izbora terapije. Genetsko testiranje, osim za dijagnostiku, omogućava personalizovani i raniji skrining kod osoba sa potvrđenom naslednom mutacijom. To znači da se praćenje ne bazira samo na starosnoj dobi predviđenoj za opštu populaciju, već počinje ranije i sprovodi se češće, što može značajno uticati na ishod lečenja.
