Mađarska bankarska grupa beleži rast prihoda i kredita, uz stabilan kvalitet portfolija i snažnu kapitalnu poziciju

OTP Grupa ostvarila je neto dobit od 1,56 milijardi evra (580 milijardi HUF) u prvoj polovini 2026. godine. Prijavljena konsolidovana dobit nakon oporezivanja iznosila je 1,3 milijarde evra (483 milijarde HUF), što je rezultat priznavanja posebnih stavki na početku godine. Prinos na kapital ostao je visok i iznosi 21 odsto, saopštila je kompanija u zvaničnom izveštaju.

Prihodi i kreditna aktivnost u OTP Grupi nastavili rast

Ukupni prihodi OTP Grupe porasli su 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pre svega zahvaljujući neto prihodu od kamata. Neto prihod od kamata zabeležio je rast od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je rast izražen u lokalnim valutama iznosio 19 odsto. Neto kamatna marža porasla je za 31 bazni poen i dostigla 4,61 odsto, što prema rukovodstvu odražava povoljne marže na tržištima kao što su Mađarska i Uzbekistan. Operativni troškovi povećani su za 12 odsto, a kada se uzmu u obzir kursne razlike, rast iznosi 16 odsto. Ovaj rast troškova posledica je većih plata zbog inflacije, povećanog broja zaposlenih i ulaganja u IT infrastrukturu. Ipak, odnos troškova i prihoda zadržao se na umerenih 42 odsto.

Kvalitet portfolija i kapitalna pozicija ostaju snažni

Kvalitet kreditnog portfolija u OTP Grupi ostao je povoljan. Udeo kredita u Fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena, na 3,2 odsto od kraja 2025. godine. Troškovi rizika smanjeni su za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, uprkos rezervisanjima zbog ograničenja kamatnih stopa u Mađarskoj. Konsolidovani krediti sa urednom otplatom porasli su 8 odsto tokom prvih šest meseci, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine, rast iznosi 17 odsto kada se prilagode kursne razlike. Hipotekarni krediti ostali su ključni motor rasta, sa povećanjem od 12 odsto, uz značajan doprinos „Home Start“ programa u Mađarskoj. Depoziti klijenata porasli su za 6 odsto, dok je neto odnos kredita i depozita iznosio 78 odsto na kraju juna 2026. godine.

Kapitalna adekvatnost i očekivanja za 2026. godinu

OTP Grupa zadržala je snažnu kapitalnu poziciju. CET1 pokazatelj iznosio je 17,6 odsto na kraju juna, a ukupna kapitalna adekvatnost povećana je na 20,3 odsto. Emisija Tier 2 kapitala od milijardu evra, realizovana u junu, bila je najveća transakcija na tržištu kapitala OTP Banke do sada. Rukovodstvo grupe revidiralo je svoje projekcije, očekujući da će neto kamatna marža za celu 2026. godinu biti viša od 4,34 odsto, koliko je iznosila u 2025. godini. Organski rast kredita sa urednom otplatom mogao bi ostati oko 15 odsto, dok se profil kreditnog rizika očekuje sličan kao prošle godine. Odnos troškova i prihoda mogao bi biti nešto viši nego u 2025. godini, dok se očekuje blago niži prinos na kapital zbog predviđenog smanjenja zaduženosti. Ovi rezultati potvrđuju stabilnost i sposobnost OTP Grupe da održi kontinuitet rasta i u promenljivim tržišnim uslovima.

Mađarska energetska kompanija iskoristila promenljivo tržišno okruženje, akvizirala gasno polje Afrodita i poboljšala marže u rafinerijskom i petrohemijskom segmentu

MOL Group je u drugom kvartalu 2026. godine ostvarila dobit nakon oporezivanja od 786 miliona američkih dolara. Ove rezultate kompanija je postigla u izuzetno promenljivom tržišnom okruženju, ali su visoke cene sirove nafte i prirodnog gasa, kao i povoljne rafinerijske i petrohemijske marže, značajno doprinele profitabilnosti. Ove brojke potvrđuju da spoljno okruženje MOL Group ide u prilog rezultatima, naročito u segmentima Upstream i Downstream, dok su Potrošačke usluge bile pod pritiskom regulatornih ograničenja cena goriva i marži na nekoliko tržišta.

Finansijski rezultati i segmentna analiza

U segmentu Upstream, kompanija je ostvarila snažan rezultat zahvaljujući rastu cena nafte i gasa. Prosečne ostvarene cene ugljovodonika u drugom kvartalu 2026. premašile su 93 dolara po barelu ekvivalenta nafte. Proizvodnja je ostala stabilna na 95,6 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno, uprkos produženoj obustavi proizvodnje u iračkom Kurdistanu. Veći obim proizvodnje u Mađarskoj, Azerbejdžanu i Pakistanu delimično je nadoknadio gubitke iz Iraka. MOL Group je do kraja jula preuzela kiparsku podružnicu Shell-a i time stekla 35 odsto udela u gasnom polju Afrodita, što predstavlja najznačajniju akviziciju segmenta Upstream u ovoj deceniji.

Povoljni tržišni uslovi i strateške inicijative

Segment Downstream beležio je bolje rezultate nego prethodne godine, pre svega zahvaljujući povoljnim tržišnim uslovima u rafineriji i petrohemiji, kao i ponovnom uspostavljanju snabdevanja sirovom naftom putem naftovoda Družba krajem aprila. Obim prerade je povećan, iako je iskorišćenost kapaciteta ostala pod uticajem obustave rada postrojenja AV3 u Rafineriji Dunav. Petrohemijski segment je značajno poboljšao rezultate zbog povoljnijih marži. S druge strane, segment Potrošačkih usluga poslovao je u izazovnom regulatornom okruženju. Iako je obim prodaje goriva porastao, ograničenja cena i marži su smanjila jedinične marže na većini tržišta. Uporedo sa tim, poslovanje koje nije vezano za prodaju goriva nastavilo je da raste, a mreža Fresh Corner-a dostigla je 1.421 prodajno mesto do kraja kvartala.

Izjave rukovodstva i dugoročna strategija

Predsednik i generalni direktor Žolt Hernadi izjavio je: „Dosadašnji tok 2026. godine pokazao je da je reč o izuzetno promenljivoj godini, ali je MOL Group još jednom dokazala otpornost. Prvi kvartal je bio obeležen operativnim izazovima, dok je u drugom kvartalu spoljno okruženje išlo u prilog rezultatima. Ostvarili smo važne pomake u sprovođenju strategije istraživanja i proizvodnje. Preuzimanje gasnog polja Afrodita na Kipru najvažnija je akvizicija u ovom segmentu od 2020. godine.“

Implikacije i širi sektor

Segment cirkularne ekonomije ostao je profitabilan zahvaljujući merama za unapređenje efikasnosti i sezonskim faktorima. Sistem povratne naknade za ambalažu funkcioniše sa visokom stopom korišćenja, a realizacija strateških inicijativa, uključujući pripreme za proizvodnju energije iz otpada, nastavlja se. Energetska industrija ostaje podložna naglim promenama, ali MOL Group nastavlja da jača svoju otpornost, finansijsku i operativnu disciplinu. Ovi rezultati potvrđuju značaj prilagodljivosti i kontinuiranog ulaganja u konkurentnost na zahtevnom tržištu.

Američki sud naložio Meta Platforms da uplati 567 miliona dolara i uvede strože mere zaštite maloletnika na društvenim mrežama

Meta Platforms, američka tehnološka kompanija i vlasnik društvenih mreža Facebook i Instagram, kažnjena je sa 567 miliona dolara nakon presude suda u Novom Meksiku. Ova odluka usledila je nakon što je porota utvrdila da je kompanija doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih korisnika. Sud je naložio da 567 miliona dolara bude uplaćeno u fond za mentalno zdravlje dece, a Meta Platforms mora odmah primeniti strože mere zaštite maloletnika.

Pored toga, Meta je proglašena odgovornom po svim tačkama optužnice, uključujući namerno učešće u „nepoštenim, obmanjujućim i nesavesnim“ trgovinskim praksama. Porota je još u martu naložila isplatu 375 miliona dolara odštete. Generalni tužilac Novog Meksika, Raul Torez, podneo je tužbu protiv kompanije 2023. godine, optužujući je da je stvorila okruženje pogodno za predatore dece na Facebooku i Instagramu.

Strože mere zaštite maloletnika

Sud je, osim finansijske kazne, naložio Meta Platforms da u Novom Meksiku izbriše naloge i lične podatke korisnika mlađih od 13 godina. Pored toga, kompanija mora isključiti „push“ obaveštenja za maloletnike tokom školskih časova i noću, te automatski postaviti naloge tinejdžera na privatni režim. Takođe, Meta mora sprečiti korisnike mlađe od 18 godina da ostvaruju romantične ili seksualizovane interakcije sa četbotovima koji koriste veštačku inteligenciju na njenim platformama.

Sudija Brajan Bidšajd uporedio je društvene mreže kompanije sa fabrikom koja zagađuje životnu sredinu, ističući da posledice ne ostaju samo na internetu, već pogađaju porodice, škole i zdravstvene ustanove. Kao rezultat, sud je naglasio da je potrebna veća odgovornost tehnoloških kompanija za uticaj na mentalno zdravlje mladih.

Reakcija kompanije Meta i širi regulatorni kontekst

Meta Platforms je saopštila da se ne slaže sa presudom i najavila žalbu. Kompanija ističe da kontinuirano radi na zaštiti korisnika i bezbednosti tinejdžera na svojim platformama. Međutim, presuda iz Novog Meksika deo je šireg trenda pojačanih regulatornih pritisaka na tehnološke gigante u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uporedo sa tim, Meta se suočava sa nizom tužbi školskih okruga i državnih tužilaca zbog navodnog negativnog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i privatnost podataka. Ove mere ukazuju na sve veću zabrinutost javnosti i regulatora za posledice digitalnog okruženja na mlađe korisnike. S druge strane, kompanije kao što su Meta, ali i druge velike tehnološke firme, moraju da balansiraju inovacije sa poštovanjem propisa i zaštitom korisnika.

Konačno, slučaj iz Novog Meksika pokazuje kako regulatorni okvir u Sjedinjenim Državama postaje stroži, a izrečena kazna od 567 miliona dolara predstavlja jedan od najznačajnijih finansijskih udaraca za tehnološku industriju po pitanju zaštite mentalnog zdravlja dece. Time se šalje snažna poruka o potrebi odgovornosti i transparentnosti u digitalnom okruženju.