Preko 80% mladih vidi AI kao deo svakodnevice, dok 69% želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta
Mladi iz generacije Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) uključuju u svakodnevni život, pokazujući da više od 80% ispitanika AI vidi kao sastavni deo dana, a gotovo polovina je koristi svakog dana. Istraživanje sprovedeno u februaru 2026. godine, na uzorku od 500 ispitanika uzrasta od 16 do 28 godina, ukazuje da AI nije samo pomoć u učenju ili na poslu – sve više mladih koristi AI za kreativne projekte, organizaciju vremena, donošenje odluka, pa i za lične savete.
Uprkos visokom stepenu korišćenja, poverenje u AI alate nije bezuslovno: samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama iz AI izvora, dok ostali podatke dodatno proveravaju. “Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično,” izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann.
Prema rezultatima istraživanja sprovedenog od strane agencija McCann Beograd i UM Beograd, članica AMA Group, čak 90% mladih koristi ChatGPT, dok su ostali AI alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih iz generacije Z, ChatGPT je toliko rasprostranjen da se često koristi gotovo kao sinonim za AI. Devojke se češće oslanjaju na AI za komunikaciju, zdravlje i lične nedoumice, dok mladići više koriste AI za finansijske teme. U poverenju prema AI odgovorima postoje razlike – devojke ih češće prilagođavaju sopstvenom znanju, dok mladići češće prihvataju AI odgovore neposredno.
Iako je AI svakodnevni alat, za mlade u Srbiji on nije nezamenljiv. Skoro 90% ispitanika tvrdi da bi moglo da funkcioniše i bez AI, što ukazuje na određeni stepen tehnološkog zasićenja. Veće brige mladih nisu vezane za AI, već za svakodnevni pritisak i izazove. Čak 69% mladih želi manje tehnologije i više međuljudskog kontakta, što govori o potrebi za autentičnošću i kreativnošću unutar digitalne svakodnevice.
Što se tiče autentičnosti sadržaja, 58% mladih u Srbiji izražava zabrinutost zbog nejasne granice između stvarnog i AI sadržaja, što je iznad regionalnog proseka od 51%. Takođe, 59% navodi da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63% smeta kada se AI sadržaj prezentuje kao stvaran bez jasne oznake. Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agenciji UM, ističe: “Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju.”
Istraživanje je, osim u Srbiji, sprovedeno i na još šest tržišta regiona, sa uzorkom od 500 ispitanika u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Crnoj Gori, kao i 300 ispitanika u Severnoj Makedoniji. Podaci pružaju širu sliku o tome kako generacija Z koristi i preispituje veštačku inteligenciju, a poverenje ostaje jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.
