Četvorodnevna obuka od 16. do 19. juna u Beogradu, međunarodni sertifikat važi tri godine

Regionalni inovacioni centar za sajber bezbednost HUB201, u saradnji sa Centrom za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije (CDT) i austrijskom organizacijom Austrian Standards, pokreće prvi program obuke i međunarodne sertifikacije za NIS2 stručnjake u Srbiji. Prijave za ovaj četvorodnevni program su otvorene do 12. juna, dok će se obuka održati od 16. do 19. juna 2026. godine u Beogradu, u prostorijama HUB201.

Program je namenjen kompanijama, institucijama i profesionalcima koji žele da razviju interne kapacitete za razumevanje i primenu novih evropskih NIS2 zahteva u oblasti sajber bezbednosti, upravljanja rizicima i zaštite informacionih sistema. Poseban fokus stavljen je na mala i srednja preduzeća, tehnološke firme, dobavljače velikih sistema, kao i organizacije iz sektora energetike, finansija, transporta, zdravstva, telekomunikacija, digitalnih usluga i javnog sektora.

Tokom obuke, polaznici će steći praktična znanja o upravljanju sajber rizicima, unapređenju bezbednosnih procedura, pripremi za regulatorne zahteve i jačanju operativne otpornosti. Po završetku programa, svi kandidati mogu pristupiti zvaničnom sertifikacionom ispitu organizacije Austrian Standards, nakon čega dobijaju međunarodno priznati sertifikat za NIS2 stručnjake sa važenjem od tri godine.

Obuka i sertifikacija namenjeni su IT i security menadžerima, stručnjacima za upravljanje rizicima, konsultantima za sajber bezbednost i regulatornu usklađenost, kao i profesionalcima koji će biti zaduženi za implementaciju NIS2 zahteva. Učešće u programu i polaganje ispita ne zahtevaju predznanje iz oblasti sajber bezbednosti. Broj mesta za prvu generaciju polaznika je ograničen.

Radnici u Srbiji rade 4,7 sati više nedeljno od proseka EU, dok je u Turskoj zabeležen maksimum od 42,4 sata

Prema najnovijim podacima Evrostata za 2025. godinu, prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati. Analiza pokazuje da se prošle godine duže nego u Srbiji radilo samo u Bosni i Hercegovini, gde je zabeleženo 40,9 sati nedeljno, i u Turskoj sa 42,4 sata rada nedeljno.

U poređenju sa 2015. godinom, broj prosečnih radnih sati u Evropskoj uniji značajno je opao, sa ranijih 36,9 na 35,9 sati u 2025. godini. Najduža prosečna radna nedelja među članicama EU zabeležena je u Grčkoj sa 39,6 sati, zatim u Bugarskoj i Poljskoj sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosek bio 38,4 sata nedeljno.

Nasuprot tome, najkraće radno vreme imala je Holandija sa prosečno 31,9 sati nedeljno, zatim Danska i Nemačka sa po 33,9 sati, dok je u Austriji prosek iznosio 34 sata nedeljno.

Posmatrano po zanimanjima, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečno 42 sata nedeljno. Menadžeri su u proseku beležili 40,6 sati, dok su pripadnici oružanih snaga radili 39,4 sata nedeljno. Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati nedeljno.

Podaci ukazuju na jasnu povezanost između dužine radne nedelje, efikasnosti rada i životnog standarda u posmatranim državama, što se odražava i na prosečne zarade ukupno, kao i po satu rada.

Zelena finansiranja i ulaganja u obuke zaposlenih dostigla 8 miliona evra, žene čine 64% radne snage

ProCredit grupa objavila je Izveštaj o održivosti za 2025. godinu, u kojem navodi da je portfelj zelenih kredita dostigao 1,42 milijarde evra (2024: 1,36 milijardi evra). Kompanija je tokom 2025. dodatno integrisala klimatske aktivnosti u svoje poslovanje, završila uvođenje CO₂ kalkulatora u svim zemljama i proširila finansijsku inkluziju, ostajući posvećena razvojno orijentisanom bankarskom modelu.

Prema izveštaju, finansiranje je bilo usmereno na energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i ekološki prihvatljive tehnologije, posebno u regionima sa intenzivnim emisijama ugljenika u energetskom sektoru. ProCredit je realizovao gotovo 29.000 sati obuka za klijente, dok je za edukaciju zaposlenih tokom 2025. godine investirano 8 miliona evra. Žene čine 64% ukupne radne snage i 54% srednjeg menadžmenta u okviru grupe.

Inkluzivno finansiranje je ostalo ključ strategije, sa 21% klijenata kredita na nivou grupe iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u vlasništvu žena, dok je u Srbiji taj udeo iznosio 20,6%. ProCredit banka Srbija nastavila je da jača podršku MMSP, s posebnim naglaskom na poljoprivredu, proizvodnju, veleprodaju i maloprodaju.

„Naša ambicija nije da o održivosti govorimo apstraktno, već da je ugradimo u svakodnevno bankarstvo. U 2025. godini pretočili smo klimatske obaveze i ciljeve inkluzije u konkretan rad sa klijentima – od uvođenja CO₂ kalkulatora do širenja ciljnih programa za preduzetnike i ulaganja u finansijsku edukaciju. Ovaj praktičan pristup omogućava nam da ostvarimo verodostojan ekološki i društveni uticaj tamo gde je to najvažnije: u realnoj ekonomiji“, izjavila je Katarina Zdraljević, Team lead u ProCredit Holding AG.

Klimatske aktivnosti u Srbiji su unapređene primenom Net Zero kalkulatora i zelenim kreditiranjem, dok je društveni uticaj podržan kroz programe obuka i olakšan pristup finansiranju za žene preduzetnice i mlade preduzetnike. ProCredit banka je, u saradnji sa DF EFSE i NVO Eneca, pokrenula projekat „Pokreni se za posao“ kako bi dodatno podržala ove ciljne grupe. Sve aktivnosti reflektuju dugoročnu posvećenost ProCredit grupe održivom rastu i finansijskoj inkluziji na tržištima na kojima posluje.