Ruski energetski gigant zabeležio neto dobit od 78 milijardi rubalja u prvoj polovini 2026, dok su prihodi porasli 2,9% uprkos gubitku evropskog tržišta
Gasprom, najveći proizvođač prirodnog gasa u Rusiji, ostvario je neto dobit od 78 milijardi rubalja (oko milijardu dolara) u prvoj polovini 2026. godine. Ovaj rezultat pokazuje snažan zaokret u poslovanju, jer je u istom periodu prošle godine kompanija zabeležila gubitak od gotovo 11 milijardi rubalja ili 137 miliona dolara. Prema zvaničnim podacima, prihodi kompanije porasli su za 2,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je bruto dobit uvećana za 15%. Dobit pre oporezivanja ostala je stabilna.
Finansijski rezultati i poređenje sa prethodnom godinom
Dobit Gasproma u 2026. godini značajno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je kompanija poslovala sa gubitkom zbog gubitka evropskog tržišta i sankcija koje su usledile nakon ruske invazije na Ukrajinu. U 2021. godini, pre krize, Evropa je iz Rusije uvozila oko 50% svog prirodnog gasa, što je Gaspromu donosilo prihod od 20 milijardi dolara godišnje. Nakon što su gasovodi kao što su Družba i Severni tok delimično onesposobljeni, Evropa je ubrzala prelazak na druge izvore i planira da do 2027. potpuno prestane sa uvozom ruskog gasa.
Uloga LNG izvoza i novi pravci
U međuvremenu, Evropska unija povećala je uvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) iz ruskih postrojenja, ali ne preko Gasproma već kompanije Novatek. U prvoj polovini 2026. godine, prema podacima analitičke kuće Kpler, EU je uvezla 9,89 miliona tona LNG-a iz Jamala, što je 18% više nego u istom periodu prethodne godine. Ova promena pokazuje kako je evropsko tržište diverzifikovalo izvore snabdevanja, dok Gasprom traži alternative.
Azijsko tržište i novi ugovori
Rusija poslednjih meseci intenzivno najavljuje preusmeravanje isporuka gasa ka Aziji. Preko gasovoda Snaga Sibira, ruski gas stiže do Kine, sa godišnjim kapacitetom od 38 milijardi kubnih metara od 2024. godine. Takođe, pregovara se o izgradnji Snage Sibira 2, koja bi povećala kapacitet za dodatnih 50 milijardi kubika godišnje. Ipak, detalji projekta još nisu definisani, a Kina insistira na povoljnijim cenama gasa (50 dolara za 1.000 kubika), što otežava postizanje dogovora.
Izazovi i ograničenja profita
Kao rezultat ovih tržišnih promena, Gasprom se suočava sa nižim prihodima u odnosu na period kada je bio glavni snabdevač Evrope. Čak i sa mogućom cenom od 75 dolara za 1.000 kubika, prema analizi Karnegija instituta, ukupni godišnji prihodi iz Azije iznosili bi između 2,6 i 4,3 milijarde dolara. To je znatno manje u poređenju sa nekadašnjih 20 milijardi dolara prihoda iz EU. S druge strane, evropski uvoz LNG-a iz Jamala raste, ali taj segment nije pod kontrolom Gasproma, što dodatno komplikuje njegovu globalnu poziciju.
Perspektiva i dalji razvoj
Iako je Gasprom uspeo da iz minusa pređe u plus u 2026. godini, dugoročna održivost profita zavisiće od uspeha na azijskom tržištu i mogućnosti diversifikacije prihoda. Prelazak sa tradicionalnog evropskog tržišta na nova tržišta poput Kine, Indije i Tajlanda zahtevaće ugovore sa nižim cenama i veću konkurenciju. Ovi izazovi jasno pokazuju koliko je globalno tržište gasa postalo promenljivo i koliko je pozicija Gasproma danas drugačija nego pre nekoliko godina.
