Francuska je ostvarila prihod od tri milijarde evra od izvoza struje, dok je u Švajcarskoj ugroženo do 10.600 radnih mesta u sektoru OIE
Francuski izvoz struje dostigao je rekordnih 51 teravat-sat (TWh) u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima operatora RTE. U istom periodu, Švajcarska razmatra ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana, što bi moglo ugroziti između 5.800 i 10.600 radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) i građevinarstvu, navodi studija Univerziteta primenjenih nauka u Cirihu (ZHAW).
Francuska je u prvom polugodištu 2026. povećala izvoz električne energije za 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je omogućeno rastom proizvodnje u nuklearnim elektranama i obnovljivim izvorima, dok je prihod od izvoza dostigao rekordne tri milijarde evra. Najveći deo francuske struje izvezen je u Italiju, Nemačku, Belgiju, Veliku Britaniju i Švajcarsku. Pored toga, čak 95 odsto nacionalne proizvodnje električne energije u Francuskoj dolazi iz niskougljeničnih izvora, što je najviši nivo u prvoj polovini godine.
Uticaj izgradnje nuklearnih elektrana na švajcarsku privredu
Studija ZHAW upozorava da bi ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana u Švajcarskoj moglo ugroziti između 5.800 i 9.500 radnih mesta u sektoru fotonaponskih sistema i građevinarstva tokom narednih pet godina. U periodu od deset godina, ovaj broj mogao bi da poraste do 10.600. Istraživači ističu da bi nova nuklearna elektrana otvorila radna mesta, ali bi većina stručnosti i tehnologije morala biti uvezena iz inostranstva, čime se ne bi nadoknadio gubitak na domaćem tržištu rada. Prema studiji, politika koja favorizuje obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost zgrada ima prednost i u pogledu zaposlenosti i zaštite životne sredine.
Savezni zakon o nuklearnoj energiji trenutno zabranjuje izgradnju novih nuklearnih elektrana u Švajcarskoj. Međutim, Vlada i parlament predlažu ukidanje te zabrane. Krajem juna 2026, protivnici su pokrenuli inicijativu za referendum koji se očekuje u februaru 2027. godine. Građani su 2017. godine već odlučili protiv novih nuklearki, podržavši „Energetsku strategiju 2050” sa 58 odsto glasova.
Višak proizvodnje i cene na energetskom tržištu
Rast proizvodnje iz nuklearnih i obnovljivih izvora omogućio je Francuskoj da ublaži posledice povećanja cena gasa usled krize u Persijskom zalivu. Fjučers cene električne energije za 2027. godinu iznosile su u Francuskoj 54 evra po megavat-satu, dok su u Nemačkoj bile oko 89 evra, a u Italiji 101 evro.
Međutim, veliki višak proizvodnje doneo je i nove izazove. Tokom prvih šest meseci 2026. na francuskoj berzi zabeleženo je 407 sati sa negativnim cenama struje, što čini oko 10 odsto perioda. U jednom trenutku cena je pala na minus 498 evra po megavat-satu, što ukazuje na problem balansiranja mreže pri visokom udelu nuklearnih, solarnih i vetroelektrana.
Pored toga, ovakve fluktuacije cena zahtevaju dodatne mere za stabilizaciju tržišta i prilagođavanje elektroenergetskog sistema novim izazovima. Kao rezultat ovih promena, evropsko energetsko tržište suočava se sa potrebom za fleksibilnijim rešenjima, dok Francuska ostvaruje značajne prihode od izvoza struje, a Švajcarska balansira između nuklearne energije i očuvanja radnih mesta u OIE.
