Deveti Money Meetup u Novom Sadu fokusiran na uticaj emocija i navika na finansijske odluke

Erste Banka Srbija, u partnerstvu sa Centrom za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), organizovala je deveti Money Meetup u Novom Sadu tokom Svetske nedelje novca 18. marta 2026. godine, sa ciljem da se produbi razumevanje psiholoških faktora koji utiču na finansijske odluke građana. Događaju su prisustvovali stručnjaci iz oblasti finansija, psihologije i održivog razvoja, kao i brojni građani zainteresovani za unapređenje sopstvenih finansijskih navika.

Centralni deo skupa bila je panel diskusija pod nazivom „Psihologija novca: uticaj (i)racionalnih odluka na finansijsko zdravlje“, gde su panelistkinje, uključujući Mariju Mutić, direktorku Direkcije komunikacija Erste Banke, Timeu Bodiš Bašić iz organizacije Rezilijent i Karolinu Herbut, finansijsku edukatorku iz organizacija Prospera i CEFIN, razgovarale o razlozima zbog kojih građani često ne primenjuju poznate finansijske savete, kao i o ulozi emocija poput straha i potrebe za sigurnošću u donošenju finansijskih odluka.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da finansijske odluke nisu isključivo rezultat racionalnog promišljanja, već su oblikovane kombinacijom znanja, navika, iskustva i emocionalnih reakcija, kao i društvenim uticajima i poređenjem sa drugima. Moderatorka panela bila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

„Kada govorimo o finansijskoj pismenosti, često se fokusiramo na znanje – šta treba da radimo sa novcem. Međutim, u praksi vidimo da znanje samo po sebi često nije dovoljno da promeni ponašanje. Na naše finansijske odluke snažno utiču emocije, navike i okruženje u kojem živimo, zbog čega je važno da, pored informacija, razvijamo i razumevanje sopstvenog odnosa prema novcu. Tek tada možemo donositi promišljenije i dugoročno održive finansijske odluke“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke Srbija.

Erste Banka Srbija kontinuirano doprinosi unapređenju finansijske pismenosti kroz edukativni program #ErsteZnali, pokrenut 2018. godine, čiji je cilj približavanje tema ličnih finansija i podrška građanima u donošenju informisanih finansijskih odluka. Pored toga, kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva i stručnjacima iz različitih oblasti, Erste Banka nastavlja da podržava inicijative za bolji odnos prema novcu i odgovornije finansijsko ponašanje.

Većina vozila namenjena izvozu, dok je cena električnog c3 ispod 16.000 evra na srpskom tržištu

Kompanija Stelantis planira da u toku 2026. godine u fabrici u Kragujevcu proizvede 40.000 novih električnih vozila citroen c3, izjavio je Zoran Burić, direktor marketinga u Avtonova KAB, na 57. Međunarodnom salonu automobila u Beogradu. Burić je naglasio da će velika većina ovih automobila biti namenjena izvozu, dok se na domaćem tržištu očekuje nastavak povoljne cenovne politike.

U fabrici Stelantis u Kragujevcu, prema najavama, planira se i proizvodnja modela c3 sa hibridnim motorom, ali nije potvrđeno da će još neki citroenov model biti uključen u proizvodni program u Srbiji. “Nezvanično se nadamo da bi to mogao da bude c3 aircross, čija bi proizvodnja bila logičan nastavak, s obzirom na platformu. Ipak, odluke o tome donose menadžment Stelantisa i država”, izjavio je Burić.

Govoreći o cenama, Burić je istakao da na srpskom tržištu nema mnogo novih automobila ispod 16.000 evra, ali da se električni citroen c3 i dalje prodaje ispod te granice, što ga čini pristupačnim za domaće kupce. “To zavisi od odluka fabrike o isporuci, ali i dalje je to automobil koji je jeftiniji od 16.000 evra. Cenovnom politikom smo više nego zadovoljni”, rekao je Burić.

Što se tiče prodaje električnih modela c3 u prethodnih godinu dana, potražnja je bila manja u odnosu na benzinske i hibridne verzije. Burić je izrazio očekivanje da će sledeće godine električni modeli postati dominantni na tržištu, posebno uz podršku državnih subvencija i unapređenih baterija koje omogućavaju veći domet. “Naša je nada da će se kupci više zainteresovati za električne, s obzirom na to da postoje i subvencije države i da su naše cene jako dobre. Nove su baterije u automobilu i samim tim je i veći domet”, naglasio je Burić.

Burić je zaključio da Srbija ima kapacitete za proizvodnju i većih modela, ali da je za to potrebno još vremena i dogovora na najvišem nivou između kompanije i države.

Nvidia obnovila proizvodnju H200 čipova za AI, nakon što su odobrene narudžbine za mnoge kupce u Kini

Kineske vlasti dale su zeleno svetlo za nabavku naprednih H200 čipova američke kompanije Nvidia za više domaćih firmi, označivši time značajan pomak u regulisanju trgovine naprednim poluprovodnicima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Odluka dolazi nakon višemesečne neizvesnosti tokom koje je Nvidia čekala izvozne dozvole i regulatorna odobrenja sa obe strane. Direktor kompanije Jensen Huang izjavio je da su odobrenja sada dobijena za „mnoge kupce u Kini“ i da su već obezbeđene narudžbine, što ukazuje na obnovu poslovanja na tom tržištu.

H200 čip, namenjen kompleksnim zadacima iz oblasti veštačke inteligencije, nalazi se u fokusu globalne konkurencije u AI i naprednom računarstvu. Njegova dostupnost kineskim kompanijama potvrđuje da, uprkos širim ograničenjima izvoza, postoji prostor za ograničenu saradnju pod strogo kontrolisanim uslovima. Nvidia je ranije pauzirala proizvodnju ovog čipa zbog regulatorne neizvesnosti, ali je Jensen Huang najavio da se proizvodnja ponovo pokreće zahvaljujući jasnijim smernicama nakon najnovijih odobrenja.

Ova vest je od posebnog značaja za Nvidia-u i širi sektor poluprovodnika i veštačke inteligencije, jer Kina ostaje ključno tržište za napredne čipove. Pristup ovakvoj tehnologiji presudan je za konkurentnost u oblastima kao što su mašinsko učenje, računarstvo u oblaku i industrijska automatizacija.

Ipak, odobrenje za kupovinu H200 čipova ne znači smanjenje tenzija između SAD i Kine u tehnološkom sektoru, već ukazuje na složen i fragmentisan regulatorni okvir gde ograničena odobrenja postoje paralelno sa širim restrikcijama. Donosioci odluka nastavljaju da balansiraju bezbednosne i ekonomske interese, što se direktno odražava na dinamiku tržišta naprednih poluprovodnika.