EU procenjuje da je 29 miliona radnih mesta ugroženo zbog kineske prekomerne proizvodnje, najavljene kvote i carine za čitave sektore

Evropska unija planira proširenje zaštitnih trgovinskih mera za čitave industrijske sektore, kako bi odgovorila na, prema izrazu iz Brisela, ‘egzistencijalnu pretnju’ od uvoza iz Kine, izjavio je evropski komesar za industriju Stefan Sežurne. Ova odluka dolazi u trenutku kada je dnevni trgovinski deficit EU sa Kinom dostigao milijardu evra, a procene pokazuju da je čak 29 miliona radnih mesta ugroženo zbog kineske prekomerne proizvodnje.

Sežurne je za britanski ‘Fajnenšel tajms’ istakao da će EU sistematičnije koristiti uvozne kvote i carine, posebno za industrije poput hemijske, metalske i sektora čistih tehnologija, koje su, kako navodi, izložene riziku od uništenja zbog nelojalne konkurencije iz Kine. „Koristićemo zaštitne klauzule na širi način, za čitave sektore, a ne samo za pojedinačne kompanije ili određene sirovine“, objasnio je Sežurne.

Prema njegovim rečima, cilj je manje fragmentisan pristup, koji bi omogućio bržu reakciju i efikasniju zaštitu industrijskih grana, pošto istrage koje traju osam ili devet meseci često ne uspevaju da sačuvaju pogođene sektore. Sežurne je naglasio: „Naš cilj nije prekid odnosa sa Kinom, već stvarno uravnoteženje trgovinskih odnosa i konkretne mere koje će to omogućiti.“

Evropska komisija navodi da Kina nije zavisna od Evrope ni u jednom sektoru u meri u kojoj je EU zavisna od Kine, ali da Unija može iskoristiti privlačnost svog jedinstvenog tržišta kao pregovaračku prednost. Sežurne je upozorio da izostanak odlučnijeg odgovora Brisela na damping i državne subvencije može dovesti do toga da države članice samostalno uvode zaštitne mere i kontrole na granicama. „Za tri ili četiri godine zemlje bi mogle da kažu da ih Evropska unija nije zaštitila i da će same uvoditi zaštitne mere i kontrolu granica“, rekao je Sežurne, upozoravajući da bi to dovelo do fragmentacije jedinstvenog evropskog tržišta i oslabilo EU na međunarodnom planu.

Prema njegovim navodima, među članicama EU postoji saglasnost da je zavisnost od Kine prevelika, ali pojedine zemlje, poput Španije i Nemačke, oklevaju da pošalju negativne političke signale Pekingu. Sežurne je ocenio i da Svetska trgovinska organizacija trenutno nije u mogućnosti da kratkoročno zaštiti interese Evrope, navodeći da je potrebno zajedničko evropsko rešenje jer su bilateralni razgovori ograničenih mogućnosti.

Zaštitne mere EU podrazumevaju uvođenje kvota na uvoz i dodatnih carina na robu koja premaši dozvoljeni nivo, a o ovim merama biće reči na posebnom sastanku posvećenom Kini zakazanom za petak. Istovremeno, pet država članica EU, među kojima i Francuska, predložilo je razvoj posebnog ‘alata otpornosti’, kojim bi se mogle uvesti dodatne kvote ili carine za dobavljače čiji uvoz premaši određeni prag koncentracije.

Korisnici mogu samostalno registrovati domen, aktivirati hosting i kreirati sajt bez dodatnih troškova i komplikacija

Kompanija Orion telekom predstavila je ponudu koja korisnicima omogućava da samostalno pokrenu i upravljaju svojim sajtom, bez potrebe za angažovanjem developera ili tehničke podrške. Ova usluga, predstavljena 28. maja 2026. godine, objedinjuje registraciju domena, hosting i alat za izradu sajtova na jednoj platformi, što značajno pojednostavljuje proces za preduzetnike, mala preduzeća i pojedince.

U okviru nove ponude, korisnici mogu da izaberu željeni domen, aktiviraju hosting i koriste integrisani alat za izradu sajta bez programiranja. Ključne funkcionalnosti uključuju mogućnost samostalnog uređivanja sadržaja, čime se izbegava dodatni trošak za svaku izmenu ili dopunu. Fokus je stavljen na brzinu učitavanja, sigurnost i stabilnost sajta, kao i na dovoljno prostora za rast poslovanja i sadržaja.

Za mnoge korisnike, ovakav pristup znači smanjenje zavisnosti od eksternih resursa i skraćivanje vremena potrebnog za lansiranje sajta. Orion telekom ističe da rešenje omogućava korisnicima da izaberu paket prema sopstvenim potrebama i pokrenu sajt uz minimalne tehničke prepreke. Poseban akcenat stavljen je na sigurnost, kako bi sajtovi funkcionisali pouzdano i bezbedno.

Pored jednostavne registracije domena i hostinga, integrisani alat za izradu sajta omogućava korisnicima da lako izrade prvi nacrt sajta i kasnije ga dopunjuju ili menjaju. Takav model rada pruža veću fleksibilnost i bržu reakciju na promene u poslovanju ili ponudi korisnika. “Za sve koji žele da samostalno pokrenu ili unaprede svoj sajt, bez nepotrebnih komplikacija, ovakav pristup može da bude praktično i isplativo rešenje”, ističu iz kompanije.

Kombinovanjem hostinga, domena i alata za izradu sajta u jednoj ponudi, Orion telekom odgovara na potrebe tržišta gde je brzina, jednostavnost i sigurnost ključ za digitalnu prisutnost. Ova ponuda posebno je namenjena onima koji žele efikasan i samostalan pristup razvoju sopstvenog internet prostora.

Prosečna radna nedelja u EU iznosi 35,9 sati, dok su najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj sa 39,6 sati

Prema podacima Evropske komisije, zaposleni u Srbiji rade u proseku 40,6 sati nedeljno, što je značajno iznad proseka Evropske unije od 35,9 sati. Duže radno vreme od Srbije zabeleženo je samo u Turskoj, a u analizu su uključeni građani uzrasta od 20 do 64 godine. Prosečna radna nedelja u EU smanjena je sa 36,9 sati u 2015. godini na 35,9 sati danas.

Turska i Srbija prednjače po broju sati provedenih na poslu, dok su u državama Evropske unije radne nedelje nešto kraće. U okviru EU, najduže radne nedelje imaju Grčka sa 39,6 sati, Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, kao i Litvanija sa 38,4 sata. Najkraću radnu nedelju beleži Holandija sa 31,9 sati, zatim Danska i Nemačka sa po 33,9 sati, dok u Austriji zaposleni rade 34,0 sata nedeljno.

U EU najduže radno vreme imaju zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu sa 42,0 sata, potom menadžeri sa 40,6 sati i pripadnici oružanih snaga sa 39,4 sata. Najkraće radne nedelje imaju osnovna zanimanja sa 31,8 sati, administrativni radnici sa 34,0 sata i zaposleni u uslugama i prodaji sa 34,5 sati.

Uprkos dužem radnom vremenu, Srbija se ne nalazi među evropskim liderima po produktivnosti rada, što ukazuje na razliku između broja sati provedenih na poslu i ostvarene ekonomske vrednosti.