Kompanija uvećala tim za 300 zaposlenih, izgradila nova postrojenja i podržala više od 100 projekata u lokalnim zajednicama

Kompanija Elixir Group realizovala je investicije u iznosu od 179 miliona evra tokom 2025. godine, što predstavlja najveći investicioni ciklus u istoriji kompanije, saopšteno je na predstavljanju Izveštaja o održivom poslovanju za 2025. godinu na 39. Međunarodnom kongresu procesne industrije u Negotinu. Ova suma izjednačena je sa ukupnim investicijama kompanije ostvarenim od 2012. do 2019. godine.

U okviru investicionog ciklusa Prahovo 2027, Elixir Group je usmerio sredstva u izgradnju novih postrojenja za proizvodnju fosforne kiseline, kristalnih mineralnih đubriva i objekata za energetsko iskorišćenje otpada. Na prezentaciji su predstavljeni rezultati poslovanja, strateški razvojni pravci i napredak ključnih projekata, a prisustvovali su predstavnici bankarskog sektora, poslovne zajednice i partnerskih organizacija.

Potpredsednik za strategiju Elixir Group Vladimir Petković izjavio je da je 2025. bila druga najprofitabilnija godina u istoriji kompanije, a proizvodnja je plasirana na više od 80 tržišta širom sveta. Petković je istakao da su glavni ciljevi kompanije jačanje pozicije na evropskom tržištu fosforne kiseline, dekarbonizacija poslovanja i ubrzana digitalizacija proizvodnih procesa. Naveo je i ambiciju da Elixir Group do 2040. postane prva dekarbonizovana hemijska industrija u Evropi, uz stalno unapređenje energetske efikasnosti i modernizaciju proizvodnih sistema.

Direktor Elixir Prahova Ljuba Stojčić najavio je puštanje u rad tri strateški važna postrojenja u 2026. godini: fabriku kristalnih mineralnih đubriva (CMAP), novi pogon za proizvodnju fosforne kiseline po HDH tehnologiji i Eco Energy – postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada. “Reč je o projektima koji će značajno unaprediti konkurentnost kompanije, povećati energetsku efikasnost i doprineti ostvarenju naših održivih ciljeva”, rekao je Stojčić. Posebno je naglasio značaj fabrike kristalnih mineralnih đubriva zbog rastuće potražnje za vodotopivim đubrivima i efikasnijeg korišćenja resursa u poljoprivredi. Izgradnja novog pogona za fosfornu kiselinu omogućiće širenje kapaciteta uz smanjenje potrošnje energije i vode, a očekuje se da će Elixir Group po završetku projekta imati najveće kapacitete za proizvodnju fosforne kiseline u Evropi.

Direktor Elixir Crafta Dejan Veljković naveo je da je investicioni ciklus u Prahovu jedno od najvećih industrijskih gradilišta u Srbiji. “U realizaciji projekta učestvovalo je više od 60 domaćih kompanija i više od 2.000 radnika, dok je samo iz Negotina angažovano više od 15 firmi”, istakao je Veljković. Do sada je ugrađeno oko 100.000 kubika betona, 6.000 tona armature i 5.000 tona čelične konstrukcije, a izvedeni su i obimni radovi na cevovodima, podzemnoj infrastrukturi i saobraćajnicama u okviru kompleksa.

Direktorka korporativnih komunikacija i upraviteljka Elixir Fondacije Margareta Musić naglasila je da je Elixir kroz Fondaciju podržao više od 100 inicijativa i projekata sa ciljem unapređenja života u lokalnim zajednicama. “Deo naše poslovne vizije ‘da stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice’ predstavlja naš potpis na svim projektima koji su rezultat saradnje sa zajednicom”, izjavila je Musić.

Petković je ocenio da, uprkos geopolitičkim izazovima i promenama na tržištu energenata i sirovina, kompanija nastavlja ulaganja u proizvodne kapacitete i sigurnost snabdevanja tržišta. “Dobra stvar za Srbiju i Evropu jeste to što postoji Elixir sa povećanim kapacitetima za proizvodnju fosforne kiseline i mineralnih đubriva. Na taj način doprinosimo sigurnosti snabdevanja tržišta u Srbiji, Evropi i drugim zemljama u kojima poslujemo”, rekao je Petković.

Tokom 2025. godine, Elixir Group je proširio svoj tim za gotovo 300 zaposlenih. Po završetku zvanične prezentacije, učesnici su obišli novo Eco Energy postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu.

Žene doprinose sa 41 odsto BDP-u Kine, visokoobrazovane čine 70 odsto zaposlenih u korporacijama

U Kini trenutno živi 239 miliona samaca, a među njima je za oko 35 miliona više neoženjenih muškaraca nego neudatih žena, pokazuju ekonomski podaci. Više od polovine muškaraca i žena uzrasta između 25 i 35 godina živi bez bračnih obaveza, što značajno utiče na društvene i ekonomske trendove u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, u Kini postoji oko sedam miliona visokoobrazovanih žena starosti od 25 do 35 godina koje nisu udate, a one čine gotovo 70% radne snage u korporacijama koje posluju u najrazvijenijim kineskim gradovima.

Doprinos žena kineskoj ekonomiji je izuzetno značajan – njihov udeo u BDP-u zemlje iznosi oko 41%, što predstavlja veći procenat nego u mnogim drugim državama, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Kina je takođe odgovorna za dve trećine žena milijarderki u svetu koje su samostalno stekle bogatstvo, nadmašujući po tom osnovu i SAD i Veliku Britaniju. Imućne žene su najveći potrošači luksuzne robe u Kini, trošeći značajne iznose na najskuplje proizvode.

Usamljenih muškaraca je najviše u ruralnim područjima, dok mnoge neudate žene, poznate kao „šeng-nu“, beže iz tradicionalnih sredina u potrazi za ekonomskom nezavisnošću i boljim uslovima života. Tradicionalni obrasci i dalje utiču na svakodnevicu, pa su i žene u urbanim sredinama često pod pritiskom porodica da stupe u brak, iako ostvaruju značajne profesionalne uspehe i finansijsku samostalnost.

Jedinstven istorijski pokret, poznat kao „Žene koje se same češljaju“, bio je najizraženiji u 19. i prvim decenijama 20. veka. Ove žene su se zavetovale na celibat kako bi izbegle brak i stekle pravo na samostalnost i zaradu. Pokret je bio najmasovniji u delti Biserne reke, posebno u okrugu Sanšui, gde su žene radile u dobro razvijenoj industriji svile i na taj način obezbeđivale sopstvenu egzistenciju. Simbolika pokreta ogleda se u posebnoj frizuri koju su same pravile, čime su jasno poručivale svojoj zajednici da žele da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom.

Iako su savremene Kineskinje danas suočene sa širim spektrom izbora, ekonomski podaci pokazuju da njihov doprinos razvoju i potrošnji u zemlji ima sve veći značaj, a broj samaca i dalje raste, što dodatno utiče na demografske i ekonomske tokove Kine.

Više od 15 miliona evra investirano u trening centar i medicinski blok, sledi višefazna obnova stadiona Rajko Mitić

Fudbalski klub Crvena zvezda uložio je više od 15 miliona evra u unapređenje infrastrukture, uključujući modernizaciju trening centra i izgradnju nove zgrade sa medicinskim blokom, saopštio je generalni direktor Zvezdan Terzić na sednici Skupštine kluba. Prema njegovim rečima, pored unapređenja uslova za rad prvog tima i Omladinske škole, obezbeđeni su i novi tereni za trening, čime je značajno podignut standard funkcionisanja kluba.

“Potpuno smo obnovili infrastrukturu trening centra, unapredili uslove za rad prvog tima i Omladinske škole, izgradili novu modernu zgradu sa medicinskim blokom i obezbedili nove terene za trening. Međutim, pred nama je još jedan veliki infrastrukturni izazov i projekat od strateškog značaja za budućnost kluba – kompletna rekonstrukcija stadiona Rajko Mitić. Naš cilj je da Marakana zadrži svoju istoriju, tradiciju i prepoznatljiv identitet, ali da istovremeno bude prilagođena najvišim zahtevima novog doba i nove publike koja stasava i postaje sve zahtevnija”, izjavio je Terzić.

Rekonstrukcija stadiona biće realizovana u više faza. Prva faza podrazumeva rešavanje urbanističkih pitanja, za koju je predviđeno da bude završena najkasnije do proleća naredne godine. Nakon toga, sledi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u zoni stadiona, pri čemu je neophodno učešće i odlučivanje nadležnih državnih organa, s obzirom na to da je Crvena zvezda registrovana kao udruženje građana, što u postojećem pravnom okviru otvara pitanja u vezi sa upisom prava svojine na zemljištu. Rešavanje ovih pitanja ključno je za kompletnu realizaciju projekta.

Terzić je naglasio da se očekuje podrška države i poštovanje svih zakonskih i regulatornih procedura kako bi se prevazišli izazovi i omogućila realizacija jedne od najvažnijih investicija u savremenoj istoriji kluba. “Želimo da Crvena zvezda dobije stadion dostojan svoje istorije, svojih navijača i rezultata koje ostvaruje na evropskoj sceni. Kao što smo u prethodnim godinama pokazali da možemo da razvijamo klub sportski i finansijski, tako smo uvereni da ćemo uspešno realizovati i ovaj veliki infrastrukturni projekat koji će obeležiti narednu etapu razvoja Crvene zvezde”, poručio je Terzić.