Cena nafte tipa brent porasla nakon napada u Iranu, a cene gasa u Evropi dvostruko više od 28. februara

Lideri Evropske unije razmatraju hitne ekonomske mere zbog naglog skoka cena energenata izazvanih sukobima na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskog moreuza, navode ekonomske analize. Cena nafte tipa brent ponovo je porasla nakon iranskih napada na energetske objekte u Kataru i Saudijskoj Arabiji, dok su cene gasa u Evropi dostigle dvostruko viši nivo u poređenju sa početkom sukoba 28. februara.

Prema podacima, Evropska komisija je pozvana da hitno predloži paket privremenih ciljanih mera za ublažavanje rasta cena uvoznih fosilnih goriva, uključujući izmene sistema trgovine emisijama (ETS), moguće smanjenje poreza na energente i povećanje državne pomoći industriji. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predložila je izmene ETS-a i dodatnu podršku industriji, dok pojedine članice izražavaju sumnju u brzu efikasnost mera, s obzirom na razlike u energetskim sistemima i poreskim politikama među 27 država članica.

Povećanje državne pomoći moglo bi da produbi razlike među članicama, dok je smanjenje poreza otežano zbog povećanih budžetskih izdvajanja za odbranu. Unutar EU postoje i nesuglasice u vezi sa reformom ETS sistema, jer pojedine zemlje traže dodatne ustupke za industriju, dok druge, među kojima su Španija i Holandija, protive se slabljenju tog sistema.

Evropski samit održava se u Briselu, a na dnevnom redu su i teme kao što su eskalacija sukoba na Bliskom istoku, situacija u Ukrajini, evropska konkurentnost, bezbednost i migracije. Poseban fokus biće na jačanju odbrambene spremnosti EU i razvoju evropske odbrambene industrije, kao i pitanjima migracija i azila.

U železarama 12 meseci rada priznaje se kao 14, 15 ili 16 meseci staža, dok je u zdravstvu lekarima na terenu 12 meseci izjednačeno sa 15 meseci staža

Spisak zanimanja za beneficirani radni staž u Srbiji proširen je najnovijim izmenama, čime su uvedena nova radna mesta koja ostvaruju pravo na uvećani staž. Prvi put je za radnike koji rade na visini uz pomoć alpinističke opreme propisano da im se 12 meseci rada računa kao 16 meseci staža. Ova promena uvodi posebnu kategoriju za visinske radnike i precizno definiše njihova prava u radnoj knjižici.

Izmenama je najviše promena predviđeno u sektoru crne metalurgije, posebno u železarama. U zavisnosti od radnog mesta, radnicima u ovom sektoru 12 meseci rada priznaje se kao 14, 15 ili 16 meseci staža. Najveće beneficije odnose se na poslove u visokim pećima, gde pojedina radna mesta ostvaruju pravo da im se godina rada računa kao 16 meseci radnog staža.

U hemijskoj industriji, beneficirani staž je predviđen za vatrogasce u petrohemiji, dok je u termoelektranama dodat rad na poslovima odsumporavanja. Takođe, u sektoru energetike i održavanja opreme precizirana su radna mesta sa uvećanim stažom. Za većinu ovih poslova važi pravilo da 12 meseci rada donosi 14 meseci staža.

Značajne izmene uvedene su i u zdravstvu, posebno u oblasti hitne medicinske pomoći. Nova pravila predviđaju da lekarima na terenu i u transportu 12 meseci rada bude priznato kao 15 meseci staža, dok se medicinskim tehničarima i vozačima saniteta za isti period priznaje 14 meseci.

Ove izmene precizno definišu dužinu beneficiranog radnog staža za rizična i zahtevna radna mesta, što omogućava pouzdanije planiranje penzionisanja za zaposlene u navedenim sektorima.

Podaci o saobraćajnim nezgodama ažuriraju se svakog 20. u mesecu, najpijaniji vozač imao devet promila alkohola

Web platforma Saobracajke.net, koju je razvio Bojan Dedić, zabeležila je čak 90.000 poseta dnevno u prvim danima nakon lansiranja. Ovaj sajt omogućava građanima Srbije da prate gde se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode, na osnovu podataka sa Portala otvorenih podataka, koji se ažuriraju jednom mesečno, oko 20. u mesecu za prethodni mesec. Najnoviji podaci za januar su, na primer, postali dostupni 20. februara.

Bojan Dedić, koji već deset godina radi kao programer, razvio je aplikaciju sa ciljem da javnosti omogući uvid u crne tačke i statistiku saobraćajnih nezgoda. Kako je naveo, korisnici su najviše zainteresovani za lokacije u svom mestu i puteve sa najvećim rizikom. Saobracajke.net sada nudi i detalje o vozilima, putnicima i uzrocima svake nezgode.

Prema podacima sa platforme, modeli automobila najčešće učestvovali u nezgodama su: Golf (6854 puta), Punto (4178), Passat (3909), Astra (3005), Clio (2903), Megane (2441), Polo (2316), 206 (2273), Focus (2257) i 307 (2037). Najpijaniji učesnik u saobraćajnoj nesreći imao je čak devet promila alkohola u krvi.

U Beogradu, najviše saobraćajnih nezgoda beleže kružni tok Slavija, kružni tok Trg Oslobođenja, kao i raskrsnica Bulevar Mihajla Pupina/Omladinskih Brigada. Ipak, važno je napomenuti da ove lokacije nisu nužno i najopasnije, jer statistika ne uključuje protok vozila i težinu nesreće.

Dedić ističe da je obrada podataka izazovna zbog neusklađenosti geo-lokacija sa izveštajima, ali redovno nastoji da ažurira platformu u skladu sa javno dostupnim podacima. Dodaje da je interesovanje korisnika premašilo očekivanja, a pojedine firme čak su mu nudile poklone u znak zahvalnosti.

Kao naredni korak, planira da napravi posebnu stranicu sa svim relevantnim statistikama o saobraćajnim nezgodama, dok ističe da su ovakvi projekti od javnog značaja retki bez institucionalne podrške. Platforma nastavlja da se razvija, nudeći transparentan uvid u bezbednost na putevima Srbije.