Dot plot pokazuje mogućnost povećanja kamatnih stopa, akcije pale, obveznice SAD poskupele
Američke Federalne rezerve (FED) zadržale su referentne kamatne stope na nivou od 3,5–3,75 odsto na prvoj sednici kojom je predsedavao Kevin Vorš, koji je funkciju preuzeo 22. juna 2026. godine. Odluka FED-a da smanji obim budućih smernica o kretanju kamatnih stopa naišla je na podeljene reakcije – dok tržište pokazuje nesigurnost, glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer-Olivije Gurinša ocenio je ovaj potez kao opravdan i u skladu sa potrebom centralnih banaka za fleksibilnošću.
Dot plot, odnosno projekcije članova Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), signalizovao je da više članova vidi mogućnost povećanja kamatnih stopa kasnije tokom godine, što je iznenadilo tržište koje je do sada očekivalo smanjenje kamata. Neposredna reakcija bila je pad akcija i rast cena državnih obveznica SAD.
Gurinša je istakao da iskustvo iz 2021. i 2022. godine, kada je zabeležen ubrzan rast inflacije, pokazuje da previše čvrsta unapred data obećanja mogu ograničiti sposobnost centralne banke da odgovori na iznenadne promene ekonomskih uslova. “Zbog toga je opravdano da FED u budućnosti daje manje precizne smernice o mogućim potezima”, naveo je Gurinša.
Vorš je promenio dosadašnju praksu davanja eksplicitnih projekcija o budućem kretanju kamatnih stopa, što predstavlja značajnu promenu u komunikacionoj strategiji FED-a. Prema Gurinši, to ne znači potpuno odustajanje od komunikacije sa tržištima, jer će investitori, banke i kompanije i dalje pratiti signale o pravcu monetarne politike. “Centralne banke treba da zadrže određeni nivo smernica, ali da one budu dovoljno fleksibilne kako bi se prilagodile promenama ekonomskih okolnosti”, naglasio je Gurinša.
Analitičari ocenjuju da novi pristup FED-a, sa manje smernica, čini tržišta manje predvidivim i povećava rizik od iznenađenja, dok su investitori navikli na jasne signale prethodnih godina. Smanjenje smernica izazvalo je nesigurnost i “jastrebsko” tumačenje, odnosno tvrđi stav protiv inflacije. Posmatrači upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do veće volatilnosti na finansijskim tržištima u narednom periodu.
Gurinša uskoro napušta poziciju glavnog ekonomiste MMF-a i vraća se akademskom radu, a njegove izjave dolaze u trenutku kada centralne banke globalno preispituju načine komunikacije i smernica usled povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima.
