Skoro petina oglasa na tržištu su fantomski poslovi, a troškovi regrutacije dostižu i 4.700 dolara po radniku
Fantomski poslovi postaju sve veći izazov na tržištu rada, jer između 18 i 22% oglasa pripada ovoj kategoriji prema analizi platforme Greenhouse. Ova pojava, poznata kao ghost jobs, uključuje oglase za radna mesta koja su već popunjena, zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena stvarnom prijemu novih radnika. Teksaško tužilaštvo je sredinom jula pokrenulo istragu protiv LinkedIn platforme zbog sumnje da korisnicima sa Premium pretplatom prikazuje nepostojeće mogućnosti zapošljavanja.
Razlozi za širenje fantomskih poslova
Analize pokazuju da fantomski poslovi nisu izuzetak, već redovan deo savremenog digitalnog tržišta rada. Na platformi Glassdoor procenjuje se da oko jedne petine oglasa spada u fantomske poslove, dok je ova praksa naročito izražena u većim kompanijama i specijalizovanim sektorima. Zanimljivo je da tri od pet ispitanika smatra da su se već susreli sa ovakvim oglasima tokom traženja posla. S druge strane, fantomski poslovi prisutni su na mnogim servisima za zapošljavanje, uključujući LinkedIn, Indeed, Glassdoor i ZipRecruiter, zbog načina na koji funkcionišu savremene platforme i potrebe kompanija za unapred pripremljenom bazom kandidata.
Ekonomija fantomskih oglasa i troškovi zapošljavanja
Kompanije često koriste fantomske oglase kako bi kontinuirano prikupljale biografije i ispitivale tržište rada. Na taj način, mogu brzo reagovati kada se ukaže potreba za zapošljavanjem i smanjiti troškove regrutacije. Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni troškovi zapošljavanja jednog radnika iznose oko 4.700 dolara. Kod rukovodećih i specijalizovanih pozicija ti troškovi mogu dostići i nekoliko desetina hiljada dolara zbog selekcije, intervjua i gubitaka izazvanih praznim radnim mestom. U Zapadnoj Evropi regrutacija po zaposlenom košta između 3.000 i 6.000 evra, dok je u Istočnoj Evropi taj iznos uglavnom između 1.000 i 3.000 evra. Pored toga, stalno prisustvo oglasa može ostaviti utisak rasta kompanije, što dodatno privlači investitore, klijente i partnere. Oglasi ponekad ostaju aktivni i zbog internih procedura ili zakonskih zahteva, čak i ako je proces zapošljavanja obustavljen ili je kandidat već poznat. Takođe, fantomski oglasi omogućavaju poslodavcima da procene dostupnost stručnjaka i planiraju svoje poslovne strategije.
Šire posledice za tržište rada
Fenomen fantomskih poslova otvara važno pitanje poverenja na tržištu rada i transparentnosti zapošljavanja. Ako se potvrdi da je fantomski oglas postao uobičajena praksa, posledice mogu biti značajne za kandidate, ali i za reputaciju kompanija. S druge strane, kompanije koriste ovakve oglase kao deo racionalne poslovne strategije, balansirajući između troškova regrutacije i potrebe za brzom selekcijom kvaliteta kandidata. Kako je istraga protiv LinkedIn platforme tek započeta, očekuje se da će rezultati dodatno osvetliti motive i ekonomske posledice ove pojave na globalnom tržištu rada.
