Na referendumu je 82,5 odsto građana Islanda odlučivalo o pregovorima sa EU, ribarstvo i suverenitet ključni razlozi

Island je na referendumu održanom 29. avgusta odbio nastavak pregovora sa Evropskom unijom. Tačno 52,8 odsto birača glasalo je protiv ponovnog otvaranja pregovora, dok je 47,2 odsto bilo za tu inicijativu. Na glasanje je izašlo 82,5 odsto građana, što pokazuje koliko je pitanje odnosa sa EU važno za ovu ostrvsku državu.

Ribarstvo i suverenitet odlučili ishod referenduma

Glavno pitanje tokom kampanje bilo je ribarstvo, jer se oko 90 odsto islandskih ribarskih kompanija protivilo članstvu u Evropskoj uniji. Oni nisu želeli da nacionalne vode budu deo zajedničke ribarske politike EU. Island ribarstvo vidi ne samo kao važan privredni sektor, već i kao deo nacionalnog identiteta i simbol samostalnosti u upravljanju resursima. Pored toga, poljoprivreda, posebno ovčarstvo i proizvodnja mleka, štiti se visokim carinama koje bi pristupanje EU moglo da ugrozi.

Ekonomija Islanda i status u odnosu na EU

Iako je Island izvan EU, ostaje deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone. Na taj način zadržava pristup jedinstvenom tržištu Evrope. Bezbednost mu garantuje članstvo u NATO, dok političku stabilnost obezbeđuju snažne institucije. Prema oceni Tinatin Akhvlediani iz Centra za evropske političke studije, bogate države poput Islanda već koriste ekonomske benefite Evropske unije preko postojećih sporazuma. Za njih bi članstvo donelo političke prednosti i učešće u donošenju odluka, ali bi zahtevalo prenošenje dela suvereniteta na Brisel.

Geopolitički i ekonomski razlozi

Iako su zagovornici približavanja Evropskoj uniji isticali visoke kamatne stope na Islandu i niže stope Evropske centralne banke, većina građana nije bila uverena u ekonomske koristi članstva. Takođe, pitanja bezbednosti, trgovinskih sukoba i napetosti na Arktiku nisu bila dovoljan motiv za promenu stava. Za razliku od država kandidata poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, gde EU članstvo znači stabilnost i reforme, Island već ima visok životni standard i razvijenu ekonomiju.

Primer Islanda i situacija u drugim bogatim državama

Slično Islandu, Norveška godinama ima pristup jedinstvenom tržištu kroz Evropski ekonomski prostor, ali građani na referendumima nisu podržali članstvo u EU. Norvežani zadržavaju kontrolu nad ribarstvom i energetikom, a ekonomski su povezani sa Evropom. Švajcarska je izabrala put bilateralnih sporazuma sa Briselom, bez formalnog članstva. Na kraju, rezultat referenduma na Islandu pokazuje da ekonomska povezanost sa Evropskom unijom ne mora automatski da dovede do želje za političkim članstvom. Islandski slučaj naglašava važnost domaćih interesa i suvereniteta, posebno kada su u pitanju ključni sektori poput ribarstva i poljoprivrede.

Srpski poljoprivrednici zadržavaju robu jer su cene na berzi i dalje ispod globalnog proseka, prosečni rast cene kukuruza 1,13 odsto

Produktna berza u Novom Sadu beleži da su cene kukuruza i pšenice zabeležile blagi rast tokom protekle sedmice, ali ponuda ovih žitarica ostaje ograničena. Ključna tema, cene kukuruza i pšenice, dominira na tržištu, jer domaći proizvođači odbijaju da prodaju po trenutnim nivoima. Kukuruz roda 2026. godine prometovan je po cenama od 19,20 do 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 19,43 din/kg i pokazala rast od 1,13 odsto.

Ponuda i tražnja na tržištu žitarica

Tokom ove sedmice, ponuda primarnih poljoprivrednih proizvoda bila je smanjena. To je delom posledica aktuelne žetve suncokreta, soje i kukuruza, ali i rezervisanosti proizvođača prema aktuelnim cenama. Takođe, proizvođači očekuju povoljnije uslove na tržištu, pa zadržavaju robu. Na tržištu kukuruza, kupci su više pažnje usmerili ka novom rodu, dok je interesovanje za stari rod bilo slabije. Kukuruz roda 2025. godine prodat je tek krajem nedelje, bez analize na aflatoksin, po ceni od 19,70 din/kg bez PDV-a. Na tržištu pšenice registrovana je pojačana tražnja, ali ponuda je bila veoma ograničena. Berzanski ugovori za pšenicu zaključeni su u cenovnom rasponu od 20 do 20,50 din/kg bez PDV-a, a ponder cena iznosila je 20,19 din/kg, što je rast od 0,42 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kretanje cena i tržišni kontekst

Pšenica sorte Ikona, sa minimum 16 odsto proteina, prometovana je po 22,20 din/kg bez PDV-a. Iako je tražnja za sojinim zrnom rasla, ponuda je potpuno izostala, pa nije bilo trgovanja. Cena tražnje za sojom kretala se od 55 do 56,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Na tržištu stočnog ječma nije zabeležena značajnija aktivnost. Početkom nedelje kupci su nudili od 17,80 do 18 din/kg bez PDV-a, dok je ponuda bila od 18 do 18,30 din/kg bez PDV-a. U drugoj polovini nedelje kupci su se povukli sa tržišta i do ugovora nije došlo.

Sunckokret i šira ekonomska slika

Na tržištu suncokreta beležena je kontinuirana tražnja uz stabilan cenovni nivo. Ugovori su zaključeni od 52 do 52,20 din/kg bez PDV-a, a prosečna cena bila je 52,16 din/kg, što je rast od 0,21 odsto u poređenju sa prethodnom sedmicom. Iako su cene hrane globalno na višegodišnjem vrhuncu, prema podacima FAO, cene kukuruza i pšenice u Srbiji i dalje nisu na tom nivou. Zbog toga srpski proizvođači biraju da sačekaju povoljniji trenutak za prodaju. Na taj način, nesklad između ponude i tražnje utiče na celokupno tržište žitarica. Ponuda na berzi ostaje ograničena, dok kupci pokušavaju da obezbede potrebne količine uprkos rastu cena.

Hrvatska beleži snažan rast industrije, dok Srbija istovremeno beleži pad od 2,3 odsto, najviše zbog energetskog sektora

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla je za 7,2 odsto u julu 2026. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), mesečni rast, odnosno poređenje sa junom, iznosi 3,9 odsto prema sezonski i kalendarski prilagođenim rezultatima. Ovi pokazatelji pozicioniraju Hrvatsku kao lidera u industrijskom rastu u regionu, posebno u poređenju sa Srbijom gde je, prema svežim podacima, industrijska proizvodnja u julu pala 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Detaljna analiza rasta industrijske proizvodnje u Hrvatskoj

Najveći godišnji rast u Hrvatskoj ostvaren je u segmentu proizvodnje intermedijarnih proizvoda, sa povećanjem od 16,6 odsto. Proizvodnja energije porasla je čak 9,1 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju zabeležili rast od 1,7 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara smanjena je za 7,4 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da rast nije ravnomerno raspoređen kroz sve sektore industrije. Na mesečnom nivou, rast proizvodnje energije u julu iznosio je 8,7 odsto, intermedijarnih proizvoda 5,8 odsto, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju 3,5 odsto. Proizvodnja kapitalnih dobara porasla je 2,7 odsto, dok je proizvodnja trajnih proizvoda pala za 0,3 odsto. Posmatrano po glavnim industrijskim oblastima, proizvodnja električne energije, gasa, pare i klimatizacije porasla je 10,9 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 6,8 odsto, dok je jedini pad zabeležen u rudarstvu i vađenju, za 3,7 odsto.

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu i regionalni kontekst

Kao rezultat ovakvog trenda, Hrvatska se značajno izdvaja u regionalnom kontekstu. U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu pala za 2,3 odsto na godišnjem nivou. Glavni razlog za to je pad u sektoru snabdevanja energijom, gde je zabeležen pad od 8,8 odsto, dok je prerađivačka industrija pala za 1,6 odsto. Jedini sektor sa pozitivnim rezultatom u Srbiji je rudarstvo, sa rastom od 3,0 odsto. U Hrvatskoj, međutim, rast proizvodnje energije i intermedijarnih proizvoda značajno podstiče ukupne industrijske rezultate. Ipak, zaposlenost u hrvatskoj industriji ostaje izazov. Broj zaposlenih u sektoru u julu bio je 0,2 odsto manji nego u junu, a čak 5,1 odsto manji nego u julu prošle godine prema podacima DZS.

Uticaj rezultata na tržište i širi ekonomski okvir

Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, promet u trgovini u regionu beleži ubrzanje, što može delimično kompenzovati slabije rezultate pojedinih sektora. Međutim, pad zaposlenosti u industriji u Hrvatskoj ukazuje na strukturalne izazove, koji mogu uticati na dugoročnu održivost rasta. Industrijska proizvodnja predstavlja ključni indikator ekonomskog zdravlja, jer direktno utiče na bruto domaći proizvod (BDP) i zaposlenost. S obzirom na to, nastavak rasta u Hrvatskoj može imati pozitivan efekat na ukupnu privredu, ali bi dalji pad zaposlenosti mogao predstavljati ograničenje. U Srbiji, s druge strane, pad industrijske proizvodnje može usporiti ekonomski rast u narednim mesecima, iako trgovina za sada delimično kompenzuje pad u proizvodnji. Zaključno, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu 2026. godine pokazuje snažan oporavak i rast, sa izraženim razlikama među sektorima i regionalnim tržištima.