Nova linija omogućava proizvodnju 500 kilograma na sat, godišnji kapacitet premašuje 7.000 tona, izvoz u 20 država jača konkurentnost brenda

Kompanija Štark predstavila je novi proizvod pod brendom Prima – štapiće sa puterom od semena bundeve, čime je u aprilu 2026. dodatno osnažila svoj portfolio u segmentu slanih grickalica. Zahvaljujući uvođenju modernizovane proizvodne linije, kapacitet Prima proizvodnje sada dostiže 500 kilograma na sat, dok ukupni godišnji kapacitet iznosi oko 7.000 tona, uključujući postojeće pogone. Ovim potezom, Prima je povećala dostupnost svojih proizvoda na tržištima 20 država, uz jačanje pozicije na policama u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj.

Nova linija omogućava godišnju proizvodnju preko 3.600 tona, a zajedno sa starom linijom, ukupni kapacitet Prima štapića iznosi oko 7.000 tona godišnje. Prima grickalice već su prisutne na policama evropskih trgovinskih lanaca, što omogućava dalji rast izvoza i jačanje brenda na međunarodnom tržištu. Modernizacija je obuhvatila i unapređenje pakovanja – nova ambalaža čuva svežinu i kvalitet proizvoda, dok shelf-ready kutije ispunjavaju logističke zahteve evropskih trgovaca.

Iz Štarka navode da je Prima prvi proizvod u portfoliju kompanije koji je kompletno izbacila palmino ulje zamenjujući ga repičinim uljem, u skladu sa ESG standardima i savremenim zahtevima potrošača. Prima proizvodi nose Vegan i Halal sertifikate, što potvrđuje usklađenost sa različitim potrebama i standardima internacionalnog tržišta.

Štark ističe da nastavlja sa razvojem i drugih brendova kao što su Bananica, koja se proizvodi od 1938. godine, i danas ostvaruje kapacitet do 840 komada u minuti zahvaljujući automatizaciji, kao i čokoladni i Smoki asortiman koji prate moderne standarde kroz inovacije i održiviji sastav.

Kompanija ovim investicijama i inovacijama potvrđuje strateški fokus na kvalitet, inovacije i održiv pristup, jačajući konkurentnost i šireći prisutnost na zahtevnim evropskim tržištima.

Danski retail brend sa 30 godina tradicije širi se u Srbiji, planira otvaranje više radnji u narednim nedeljama

Danski maloprodajni lanac Flying Tiger Copenhagen otvorio je 8. aprila svoju prvu radnju u Srbiji, i to u BEO Shopping Centru u Beogradu. Ovim potezom kompanija, koja ima više od 1.000 prodavnica širom Evrope, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona, zvanično ulazi na srpsko tržište. Otvaranje prve radnje deo je šire strategije širenja brenda u regionu Zapadnog Balkana, uz planirano otvaranje više prodajnih objekata u zemlji tokom narednih nedelja.

Flying Tiger Copenhagen, osnovan pre 30 godina u Danskoj, izgradio je globalnu mrežu sa više od 1.000 prodavnica, nudeći širok asortiman svakodnevnih proizvoda, poklona i kreativnih artikala. Kompanija posluje po principu funkcionalnog dizajna, pristupačnih cena i stalno osvežavanog asortimana, sa ponudom namenjenom različitim generacijama i potrebama kupaca.

Brend ističe da je njegov koncept usmeren ka inspirisanju kreativnosti i unošenju radosti u svakodnevni život, uz poseban akcenat na zabavno i interaktivno iskustvo kupovine. Novi proizvodi uvode se svakog meseca, podstičući kupce da pri svakoj poseti otkriju nešto novo.

“Veoma nam je drago što otvaramo našu prvu radnju u Srbiji i predstavljamo Flying Tiger Copenhagen kupcima u Beogradu, zajedno sa našim strateškim partnerom, kompanijom Balfin Group. Naša ambicija je da kreiramo retail iskustvo koje je inspirativno, pristupačno i ispunjeno malim iznenađenjima, i radujemo se daljem razvoju na ovom tržištu”, izjavio je Jens Aarup Mikkelsen, Group CEO kompanije Flying Tiger Copenhagen.

Otvaranje u Beogradu deo je regionalne strategije rasta, sa fokusom na dalje širenje prisustva u Srbiji. “Naš fokus je na daljem širenju prisustva u Srbiji i otvaranju novih radnji u narednom periodu. Želimo da kupcima ponudimo jednostavno i inspirativno iskustvo kupovine, uz nešto novo za otkriti pri svakoj poseti”, dodao je Predrag Đokić, Managing Director kompanije Flying Tiger Copenhagen Serbia.

Sa stalno promenljivim asortimanom, Flying Tiger Copenhagen cilja široku publiku, od porodica do mladih, kao i svih koji traže proizvode koji svakodnevicu čine zanimljivijom i šarenijom.

Troškovi sudskog postupka od 25.000 do 40.000 dinara predstavljaju 29–46% medijalne plate od 85.267 dinara

Za prosečnog građanina Srbije, pokretanje sudskog spora predstavlja ozbiljan finansijski rizik zbog visokih i netransparentnih advokatskih tarifa koje su neusklađene sa niskim primanjima. Advokatska komora Srbije propisuje minimalne cene po pravnim radnjama, zbog čega advokati ne mogu naplatiti manje od utvrđene tarife bez rizika disciplinske odgovornosti i gubitka prava na priznanje troškova u sudu.

Najniže cene iz Advokatske tarife za sastavljanje podneska i prisustvo na jednom ročištu iznose između 25.000 i 40.000 dinara. Ovaj iznos čini 29–46% medijalne mesečne plate u Srbiji, koja je za septembar 2025. godine iznosila 85.267 dinara (oko 730 evra), prema Republičkom zavodu za statistiku. Ukoliko postupak ima tri ročišta i više pisanih podnesaka, ukupan trošak često premašuje nekoliko mesečnih plata, ne računajući sudske takse koje iznose od 3.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti predmeta, i troškove veštačenja koji variraju od 20.000 dinara za jednostavne slučajeve do preko 100.000 dinara za složenije.

U proseku, jedan pravni postupak može da košta koliko i cela mesečna plata građanina. Kako postupci često traju i do 18 meseci, prema izveštaju Svetske banke iz 2024. godine, ukupni izdaci mogu dostići vrednost dve ili više mesečnih zarada. Za domaćinstva koja žive od plate do plate, ovakvi troškovi mogu ugroziti finansijsku stabilnost.

Kada se uporedi sa zemljama Evropske unije, nominalne advokatske tarife u Srbiji jesu niže, ali predstavljaju znatno veći teret za građane zbog razlike u platama. U Nemačkoj i Holandiji, prosečna neto plata iznosi između 3.200 i 3.800 evra mesečno, dok trošak jednostavnog pravnog postupka iznosi 2.000 do 5.000 evra, što je 50–150% mesečne plate, ali građani retko plaćaju puni iznos zahvaljujući pravnom osiguranju koje pokriva 80–100% troškova. Godišnja premija za Rechtsschutzversicherung iznosi 150–400 evra (mesečno 12–35 evra), a građani plaćaju samo franšizu od 150–300 evra po sporu.

U Srbiji, gde je medijalna plata oko 730 evra, trošak sličnog spora od 500 do 800 evra (dva do tri ročišta) iznosi 70–110% mesečnih primanja. Svi sudski i advokatski troškovi u Srbiji snose građani iz sopstvenog budžeta, a povraćaj novca nakon dobijenog spora može potrajati mesecima ili godinama. Time finansijski teret na domaćinstva u Srbiji postaje 3–5 puta veći nego u razvijenim evropskim državama.

Ovakav sistem, koji ograničava konkurenciju kroz fiksirane minimalne cene, ostavlja građanima mali prostor za izbor i dodatno opterećuje njihove finansije.