EU planira standardizaciju elektronskog identiteta za firme, uz digitalnu razmenu dokumenata i brže administrativne procedure
Evropski savet usvojio je pregovaračku poziciju za uvođenje poslovnih digitalnih novčanika, koji predstavljaju elektronski identitet za kompanije na nivou cele Evropske unije. Novi sistem, poznat kao eIDAS2, omogućiće firmama razmenu dokumenata, elektronsko potpisivanje ugovora i komunikaciju sa državnim organima bez fizičkog prisustva. Planirano je da zakon bude usvojen do kraja 2026. godine, kao deo strategije za stvaranje jedinstvenog tržišta sa manje birokratskih prepreka.
Najveća prednost digitalnog poslovnog novčanika biće to što će kompanije iz jedne članice moći odmah da posluju u drugoj koristeći isti elektronski identitet. Poslovni novčanik će omogućiti čuvanje i deljenje licenci, dozvola i sertifikata, kao i elektronsko potpisivanje i overu dokumenata. Osim toga, firme će moći da prenose ovlašćenja na zastupnike i bezbedno komuniciraju sa drugim kompanijama ili državnim institucijama.
Cilj ove reforme je smanjenje troškova, ubrzanje administracije i olakšanje prekograničnog poslovanja, naročito za mala i srednja preduzeća koja se danas suočavaju sa različitim nacionalnim procedurama, navodi se u saopštenju Saveta EU. Pristalice projekta naglašavaju da bi ovo mogla biti jedna od najvećih digitalnih promena na evropskom tržištu u poslednjih deset godina, jer bi standardizacija procesa na nivou EU smanjila troškove, ubrzala investicije i povećala konkurentnost evropskih firmi u odnosu na američke i kineske konkurente.
Tokom pregovora, države članice su istakle važnost da evropski poslovni novčanici ne zamene nacionalne sisteme, već ih dopune. Digitalni dokumenti imaće istu pravnu snagu kao papirni, ali će kompanije i dalje morati da poštuju nacionalne administrativne i proceduralne propise. Novčanik je zamišljen da pojednostavi procedure, a ne da ukine nadležnosti država članica.
Kritičari upozoravaju na moguće rizike, među kojima su bezbednost velikih količina poslovnih podataka u digitalnom sistemu i zavisnost od centralizovane evropske infrastrukture. Takođe postoji zabrinutost zbog troškova prilagođavanja za manje firme, kao i mogućih tehničkih kvarova koji bi mogli privremeno da ometaju poslovanje.
Zbog toga je Savet EU pooštrio uslove za kompanije koje će pružati usluge poslovnih novčanika, a nacionalni regulatori dobijaju veću ulogu u nadzoru sistema. Rokovi za proveru i odobravanje pružalaca usluga su produženi radi detaljnije provere bezbednosti i pouzdanosti.
U narednom periodu sledi nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom, nakon čega će biti poznato hoće li evropske firme dobiti jedinstveni digitalni identitet, što bi znatno uticalo na način poslovanja na tržištu EU.
