Ministri finansija pet zemalja EU traže porez na vanredne profite, dok dizel na berzi dostiže 1,498 dolara po toni
Ministri finansija Nemačke, Italije, Španije, Portugala i Austrije uputili su zajedničko pismo Evropskoj komisiji, u kojem traže uvođenje poreza na vanredne profite energetskih kompanija koje profitiraju zbog naglog rasta cena goriva izazvanog ratom sa Iranom. Ova inicijativa, datirana na petak, istaknuta je kao način da se pokaže jedinstvo i odlučnost evropskih država u suočavanju sa krizom na energetskom tržištu.
U pismu ministri naglašavaju da bi takav porez bio jasna poruka da kompanije koje ostvaruju dodatni profit kao posledicu rata treba da učestvuju u smanjenju finansijskog opterećenja građana. “To bi takođe poslalo jasnu poruku da oni koji ostvaruju profit kao posledicu rata moraju dati svoj doprinos u ublažavanju tereta za građane”, navodi se u pismu.
Prema proceni američke investicione banke Džej Pi Morgan, cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ukoliko poremećaj u protoku energenata kroz Ormuzki moreuz potraje do sredine maja. Banka je takođe naglasila da će se cena nafte uskoro kretati na nivou od 120 do 130 dolara po barelu.
Na evropskom tržištu, cena dizela je dostigla najviši nivo od 2022. godine, dok su fjučersi na dizel porasli na više od 200 dolara po barelu, odnosno 1,498 dolara po toni. Na londonskoj berzi zabeležen je dnevni skok od gotovo deset odsto, što dodatno pojačava pritisak na potrošače i privredu.
Ove mere i podaci ukazuju na rastuću zabrinutost evropskih vlada zbog posledica energetskog poremećaja na tržištu i potrebu za brzim i jedinstvenim odgovorom. Kako se navodi, oporezivanje vanrednih profita energetskih giganata smatra se ključnim korakom ka ublažavanju pritiska na građane u uslovima izuzetno visokih cena energenata.
