Connect with us

Domaće

Evropske berze beleže rast, cena nafte brent prelazi 89 dolara po barelu

Indeksi STOXX 50 i STOXX 600 dostižu rekord, dok rast cena nafte i gasa utiče na sektor energetike i investitore

Objavljeno pre

1 minut

,

Evropske berze beleže rast, cena nafte brent prelazi 89 dolara po barelu Foto Izvor: Pixabay / Angelo_Giordano

Indeksi STOXX 50 i STOXX 600 dostižu rekord, dok rast cena nafte i gasa utiče na sektor energetike i investitore

Evropske berze zabeležile su danas rast, dok je cena nafte brent ponovo premašila prag od 89 dolara po barelu. Ovaj pomak na tržištu desio se u ranim jutarnjim satima, a ključni berzanski indeksi su dostigli rekordne nivoe, pokazujući pojačano poverenje investitora u evropsku privredu. U isto vreme, cena nafte brent porasla je za 1,77 odsto i iznosila je 89,306 dolara, dok je američka nafta WTI skočila 2,06 odsto na 83,864 dolara. Ovaj rast cena nafte brent povezan je sa neizvesnošću oko dogovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o Ormuskom moreuzu.

Indeksi STOXX rastu uz podršku IT sektora i energetike

Indeks STOXX 50 porastao je za 0,2 odsto, a panevropski STOXX 600 zabeležio je rast od 0,1 odsto. Ovi rezultati usledili su nakon objave snažnih kvartalnih poslovnih rezultata vodećih kompanija, što je dodatno podstaklo optimizam na tržištu. Tehnološke akcije ojačale su nakon što je američki gigant Intel prikupio 20 milijardi dolara kroz proširenu prodaju akcija. Osim toga, Envidija je najavila planove za finansiranje infrastrukture veštačke inteligencije u vrednosti do 500 milijardi dolara. Kao rezultat, investitori su povećali izloženost ovim sektorima, dok su akcije energetskih kompanija takođe ostvarile dobit zbog rasta cena sirove nafte.

Uticaj rasta cena energenata na druge sektore i valutno tržište

Više cene goriva istovremeno su pritisnule sektor putovanja i turizma, jer su troškovi prevoza porasli i smanjili profitabilnost kompanija iz ove oblasti. Evropski fjučersi gasa za septembar danas su na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavani po ceni od 62,025 evra za megavat-sat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosila je 1,15330 dolara. Cena zlata pala je na 4.359,43 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 6,4458 dolara za bušel.

Američki berzanski indeksi i širi ekonomski okvir

Na zatvaranju američkih berzi u ponedeljak, indeks Dow Jones pao je za 0,11 odsto i iznosio je 53.975,98 poena. S&P 500 smanjen je za 0,06 odsto na 7.753,11 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,32 odsto na 26.605,36 poena. Ovi podaci ukazuju na blagu korekciju na američkom tržištu akcija, dok evropske berze beleže rast. Kao rezultat rasta cena nafte brent, evropski energetski sektor ostvaruje dobit, dok višestruka kretanja na tržištima sirovina i valuta pokazuju nastavak nestabilnosti na globalnom nivou. Investitori i dalje pažljivo prate razvoj situacije oko Ormuskog moreuza, koji i dalje značajno utiče na kretanja cena energenata.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Objavljeno pre

36 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe – socijalna prava u evropskim integracijama

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Socijalna prava u evropskim integracijama Srbije ostaju nedovoljno zastupljena u ključnim ekonomskim reformama, pokazuje najnovija studija fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung (FES). Studija „The Social Dimension of EU Enlargement in the Western Balkans“ ističe da konkretna poboljšanja za građane izostaju, uprkos rastu zaposlenosti i približavanju pojedinih pokazatelja tržišta rada proseku Evropske unije. Analizom programa ekonomskih reformi za period 2022–2025, kao i obaveza iz procesa pristupanja EU, utvrđeno je da dugoročna socijalna konvergencija ne može biti svedena samo na povećanje zapošljivosti i razvoj veština.

Adekvatnost socijalne pomoći i rizik od siromaštva

Posebno zabrinjava podatak da socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 147 evra, dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra, a prag rizika od siromaštva doseže 368 evra. Zbog toga socijalna pomoć ne pokriva ni polovinu osnovnih životnih potreba. Uvođenje digitalne „socijalne karte“ dovelo je do smanjenja broja korisnika, što otvara pitanje isključenosti Roma i drugih ranjivih grupa iz sistema socijalne zaštite. Pored toga, studija navodi da su aktivne mere na tržištu rada nedovoljno usmerene na mlade, žene i dugoročno nezaposlene. Preporučuje se jačanje pilot-programa Garancije za mlade, usklađivanje radnog zakonodavstva sa standardima EU i povećanje obuhvata predškolskog obrazovanja za decu iz ugroženih sredina.

Digitalizacija javnih usluga i zdravstvena zaštita

U oblasti digitalizacije javnih usluga, kao rezultat je uveden program elektronskih zdravstvenih kartona, ali to ne rešava problem nedostatka medicinskog osoblja i njihovog odlaska iz zemlje. Visoki izdaci građana za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog budžeta i neispunjene potrebe za lečenjem predstavljaju značajan socijalni rizik. Štaviše, studija ističe raskorak između digitalnih inovacija i stvarnih kapaciteta javnog sektora.

Preporuke za pristupni proces i jačanje socijalnih prava

FES preporučuje da Srbija ranije otvori socijalna poglavlja 19, 26 i 28 u pregovorima sa EU, uz snažnije uključivanje sindikata, poslodavaca i civilnog društva. Napredak bi trebalo pratiti kroz indikatore Evropskog stuba socijalnih prava, kako bi se merili konkretni ishodi za građane, a ne samo broj usvojenih zakona ili sprovedenih aktivnosti. Evropske integracije, prema studiji, mogu povratiti poverenje građana samo ako vidljivo poboljšaju kvalitet svakodnevnog života. Socijalna prava treba da budu ravnopravna sa vladavinom prava, demokratskim institucijama i ekonomskim kriterijumima, jer predstavljaju temelj održivog društvenog razvoja.

Pročitaj još

Domaće

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Objavljeno pre

51 minut

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana – mikročipovi sa Tajvana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Tajvan je postao ključan za savremenu ekonomiju, jer proizvodi više od 50% svih najnaprednijih mikročipova. Zbog toga, globalna ekonomija postaje sve zavisnija od ovog ostrva, što je dovelo do pojave termina „Silicon Shield“. U slučaju prekida proizvodnje mikročipova na Tajvanu, posledice bi pogodile ne samo Silicijumsku dolinu i kineske fabrike, već i auto-industriju u Nemačkoj, medicinsku opremu u Evropi, tehnološke kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i milione domaćinstava.

Kako su mikročipovi sa Tajvana postali osnov globalne ekonomije

Proizvodnja mikročipova na Tajvanu odvija se u fabrici TSMC, koja je najveći svetski proizvođač najsavremenijih čipova. Ovi čipovi su neophodni za rad veštačke inteligencije, telekomunikacija, automobila, aviona, industrijske proizvodnje, finansijskih sistema i svakodnevnih elektronskih uređaja. Zbog toga se pitanje mikročipova smatra jednim od najvažnijih ekonomskih i geopolitičkih pitanja današnjice. Knjiga „Chip War: The Fight for the World’s Most Critical Technology“ američkog istoričara Krisa Milera ističe da države koje kontrolišu razvoj i proizvodnju čipova imaju veliku prednost u ekonomiji, odbrambenoj industriji i globalnoj politici. Upravo zahvaljujući TSMC, Tajvan je dobio globalni značaj i postao centralna tačka geopolitičkih tenzija između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Geopolitički značaj Tajvana i posledice za svet

Zbog strateške važnosti mikročipova, Tajvan je postao predmet nadmetanja između Kine i SAD. Kina smatra Tajvan svojim teritorijalnim delom i ulaže stotine milijardi dolara u razvoj sopstvene poluprovodničke industrije, kako bi smanjila zavisnost od stranih proizvođača. S druge strane, SAD nastoji da očuva tehnološku prednost i ograničava izvoz najnaprednijih čipova i proizvodne tehnologije Kini. Kao rezultat toga, mikročipovi više nisu samo deo elektronike, već resurs koji određuje ekonomsku moć i nacionalnu bezbednost. Nestašica čipova dovela bi do zastoja u proizvodnji automobila, medicinske opreme, računara, mobilnih telefona i televizora, ali i do prekida lanca snabdevanja za ceo svet.

Rast potražnje za naprednim čipovima i svakodnevna upotreba

Sve više elektronskih uređaja koristi napredne čipove. Na primer, gledanje filma u 4K rezoluciji preko streaming servisa ili set-top box uređaja znači obradu 14 do 16 GB podataka po dvočasovnom filmu. Kao rezultat toga, raste potreba za snažnijim memorijskim i procesorskim čipovima. Telefoni danas obrađuju višestruko više podataka nego pre deset godina, automobili postaju računari na točkovima, a televizori koriste veštačku inteligenciju. Svaki prekid ili nestašica mikročipova na Tajvanu može izazvati globalne poremećaje, što potvrđuje koliko je globalna ekonomija postala zavisna od jednog ostrva.

Pročitaj još

Domaće

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Objavljeno pre

56 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje – Intel akcije AI

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Intel je najavio ponudu redovnih akcija u vrednosti od 15 milijardi dolara, reagujući na snažan rast potražnje za računarskom snagom potrebnom za veštačku inteligenciju. Ova emisija dolazi u trenutku kada ukupna globalna potrošnja na AI infrastrukturu prema proceni Goldman Sachs-a dostiže 765 milijardi dolara u 2026. godini. Akcije Intela pale su četiri odsto u jutarnjem trgovanju nakon objave ove vesti.

Rast AI potražnje podstiče nove investicije

Tokom poslednjih godina, tehnološki giganti su investirali bilione dolara u razvoj i izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Intel je među kompanijama koje intenzivno ulažu u fizičku AI, namenski dizajniran silicijum i napredno pakovanje. Sredstva prikupljena emisijom akcija koristiće se za poslovne potrebe, uključujući kapitalne izdatke i obrtni kapital.
Ukupna potrošnja na AI infrastrukturu trebalo bi, prema Goldman Sachs-u, da dostigne 1,2 biliona dolara do 2027. godine. Amazon je dao najviše projekcije investicija među velikim kompanijama, dok je ukazano i na potencijalnu krizu u sektoru memorijskih čipova. Povećana tražnja za AI rešenjima direktno utiče na rast kapitalnih izdataka i konkurenciju među vodećim proizvođačima čipova.

Finansijski rezultati i planovi Intela

Prošlog meseca Intel je zabeležio najbrži rast prihoda u gotovo 15 godina i povećao projekciju kapitalnih izdataka na 20 milijardi dolara. Snažna potražnja kupaca podstakla je ovu odluku. Prema rečima finansijskog direktora kompanije David Zinsner, većina investicija biće usmerena na fabričku opremu. On je za CNBC izjavio da se kompanija priprema za „značajno povećanje“ ulaganja u 2027. godini.
Vredno je napomenuti da su akcije Intela tokom 2026. godine porasle 175 odsto i čak pet puta u poslednjih godinu dana, što reflektuje poverenje tržišta u AI strategiju kompanije. Odluka američke vlade da preuzme deset odsto udela u Intelu dodatno je ojačala domaću proizvodnju čipova.

Detalji emisije akcija i širi uticaj na tržište

Ponuda uključuje i 30-dnevnu opciju kojom se omogućava osiguravačima emisije kupovina dodatnih 2,25 milijardi dolara običnih akcija. Kao rezultat, Intel obezbeđuje dodatnu fleksibilnost za buduće investicije. Ovaj potez se uklapa u širu sliku ubrzane trke za tehnološkom dominacijom na polju veštačke inteligencije.
Osim toga, rast izdataka u AI sektoru menja konkurentski pejzaž i povećava pritisak na druge igrače da ubrzaju sopstvene inovacije. Fizička veštačka inteligencija i napredno pakovanje čipova postaju ključne oblasti za dugoročni rast, što potvrđuje i nedavna strategija Intela. Investitori i analitičari pažljivo prate sledeće poteze kompanije, imajući u vidu snažan uticaj AI potražnje na celokupno tehnološko tržište.

Pročitaj još

U Trendu