Trgovinski deficit sa Kinom dostiže milijardu evra dnevno, EU najavljuje nova pravila za diversifikaciju dobavljača
Evropska unija priprema nova pravila kojima bi kompanije bile obavezne da najviše 30 do 40 odsto ključnih komponenti i sirovina nabavljaju od jednog dobavljača, s ciljem smanjenja zavisnosti evropske industrije od Kine. Prema nacrtu, ostatak nabavke moraće da bude ravnomerno raspoređen između najmanje tri različita dobavljača iz različitih zemalja. Očekuje se da će predlog biti zvanično predstavljen krajem maja, nakon čega slede pregovori među članicama EU i Evropskim parlamentom. Ako predlog bude usvojen, evropske kompanije će biti primorane da reorganizuju svoje lance snabdevanja i smanje oslanjanje na kineske partnere.
Brisel je zabrinut jer je Kina prethodnih godina ograničila izvoz ključnih tehnologija i retkih minerala, što je već izazvalo ozbiljne poremećaje u evropskoj industriji. Zvaničnici EU ističu da je kineska industrijska politika sa velikim državnim subvencijama stvorila neravnotežu na tržištu i pogoršala zavisnost evropskih proizvođača od kineskih dobavljača. ‘U mnogim oblastima postajemo postepeno zavisni od kineskog izvoza’, izjavio je visoki zvaničnik Evropske komisije, dodajući da ‘zavisnost uvek ima svoju cenu’.
Procene pokazuju da trgovinski deficit EU sa Kinom trenutno dostiže gotovo milijardu evra dnevno, što dodatno podstiče napore za diversifikaciju izvora snabdevanja. Pored ograničenja u nabavci, Evropska komisija razmatra i uvođenje dodatnih carina na kineske hemijske proizvode i industrijsku opremu, zbog pritužbi evropskih proizvođača da kineske kompanije, zahvaljujući državnim subvencijama, nude robu po cenama kojima evropske fabrike ne mogu da pariraju.
U prethodnim mesecima, EU je pokrenula istrage protiv kineskih kompanija iz sektora električnih automobila, telekomunikacione opreme i medicinskih uređaja, a najavila je i postepeno uklanjanje opreme kompanija Huawei i ZTE iz kritične infrastrukture, uključujući telekomunikacione mreže i energetske sisteme, zbog bezbednosnih razloga.
Kina je odgovorila kritikama EU, optužujući Brisel za protekcionizam i pokušaj ograničavanja slobodne trgovine, uz tvrdnju da Evropa pod izgovorom ‘fer konkurencije’ štiti sopstvenu industriju od kineskih proizvoda.
