Novi limit deo je regulative 2024/1624, a cilj je suzbijanje pranja novca; države članice mogu uvesti i niže pragove
Evropska unija će od jula 2027. godine ograničiti gotovinska plaćanja na maksimalno 10.000 evra kada je u pitanju kupovina robe i usluga, ukoliko je bar jedna strana pravno lice, što je predviđeno regulativom 2024/1624 usvojenom 2024. godine. Ova mera deo je šire strategije borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a glavni cilj je smanjenje anonimnih velikih transakcija i preusmeravanje većeg broja plaćanja na kanale koji se mogu pratiti.
Ograničenje od 10.000 evra odnosi se na situacije u kojima su u transakciji učesnici kompanije ili firme, dok se na transakcije između fizičkih lica ova odredba ne primenjuje. To znači da građani i dalje mogu međusobno da obave gotovinske transakcije u iznosima većim od 10.000 evra, u zavisnosti od nacionalnih pravila. Države članice EU zadržavaju pravo da uvedu i stroža ograničenja, kao što je već slučaj u pojedinim zemljama, uključujući Italiju.
Ekonomisti ističu da ova mera ne znači ukidanje gotovine, već njeno ograničenje za veće transakcije. Građani i firme i dalje mogu koristiti gotovinu za manje iznose, dok će za veće biti neophodno koristiti bankovne kanale. Prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine se opere između dva i pet odsto svetskog BDP-a, odnosno do 1,87 biliona evra, dok izveštaj iz 2023. godine pokazuje da gotovo 70 odsto kriminalnih mreža u EU koristi pranje novca za finansiranje aktivnosti i prikrivanje imovine, pri čemu većina tih mreža koristi gotovinu.
Evropska komisija navodi da će novim pravilima biti usklađene procedure i zatvorene “rupe” koje kriminalne grupe koriste, a velika količina gotovine ocenjuje se kao “teško, ako ne i nemoguće, poveziva sa konkretnim kriminalnim delom”. U okviru paketa mera, od jula 2027. godine biće uspostavljeno i novo evropsko telo za borbu protiv pranja novca sa sedištem u Frankfurtu, koje će tada dobiti puna ovlašćenja.
Vladimir Vasić, direktor i osnivač „BBS Capital Investment Group“, objašnjava da ovakva ograničenja predstavljaju deo šire strategije za uvođenje sredstava u legalne tokove. On podseća da Srbija već ima sličan regulatorni okvir, navodeći da je zakon o sprečavanju pranja novca u velikoj meri usklađen sa EU standardima. Vasić takođe ističe raniju odluku Evropske centralne banke o obustavi štampanja novčanica od 500 evra, kao još jedan primer borbe protiv pranja novca.
Vasić naglašava da će građani i kompanije iz Srbije koje kupuju robu i usluge u EU u iznosima većim od 10.000 evra biti obuhvaćeni ovim ograničenjem, te da se u praksi kupovine većih vrednosti, poput automobila, ionako obavljaju bankovnim transferima. On podseća da je iznošenje gotovine iz Srbije već ograničeno na 10.000 evra po osobi, dok pojedine zemlje imaju i strože limite. Na pitanje o eventualnom usklađivanju Srbije sa ovim merama, Vasić ocenjuje da je to „vrlo moguće“ i da će verovatno biti jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. U vezi sa tržištem nekretnina, Vasić pojašnjava da su i te transakcije već pod kontrolom bankarskog sistema i da su veće uplate moguće samo preko računa, što služi kao mehanizam za proveru porekla novca.
