Četiri toplane prešle na drvnu biomasu do 2024, emisije štetnih gasova smanjene do 90 odsto
Evropska unija nastavlja da širi podršku modernizaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji, sa investicijom od 130 miliona evra za razvoj solarnih i biomasnih toplana. U drugoj fazi projekta analiziraju se Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, a predviđa se veće korišćenje solarne energije. Ovi gradovi su izabrani zbog potencijala za upotrebu drvne sečke, dok su Bor, Pirot i Beograd prepoznati kao mesta gde bi obnovljivi izvori mogli biti uključeni u sisteme daljinskog grejanja.
U prvoj fazi, od 2018. do 2024. godine, četiri toplane — u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku — prešle su sa fosilnih goriva na drvnu biomasu. Prema rečima Borisa Ilijevskog, projektnog menadžera za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, ovim prelaskom emisije sumpor-dioksida su eliminisane, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, smanjene za 80 do 90 odsto.
Ilijevski je istakao da biomasa, koja obuhvata drvnu sečku, poljoprivredne ostatke, otpad iz drvne industrije i ogrevno drvo, ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije u Evropskoj uniji: „Oko 55 do 60 odsto energije iz obnovljivih izvora dolazi iz biomase, a prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.“
Jedan od najznačajnijih projekata je solarno-termalna toplana u Novom Sadu, sa ukupnom investicijom od 130 miliona evra, gde EU obezbeđuje 20 odsto bespovratnih sredstava. U okviru ovog projekta biće izgrađen i najveći rezervoar za skladištenje toplotne energije u Evropi.
Govoreći o ekonomskoj koristi za lokalne zajednice, Ilijevski je naveo: „Kada sa fosilnih goriva pređete na drvnu biomasu, novac ostaje u lokalnoj zajednici, daje se šumovlasnicima za drvo, a oni opet plaćaju lokalne poreze, čime novac cirkuliše na lokalu.“
Prema njegovim rečima, interesovanje donatora i finansijskih institucija za energetsku efikasnost je veliko, ali je potrebno proširiti programe i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.
Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, sa ciljem da javne zgrade do 2028. dostignu nulte emisije, a isti standard se planira za celokupni fond zgrada do 2030. godine. „Cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna do 2050. godine“, zaključio je Ilijevski, ističući da uspeh zavisi od ekonomske snage država, uz podršku EU za sprovođenje planova u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
