Poljoprivreda zapošljava preko 500.000 ljudi, izvoz 5 milijardi evra godišnje, javna rasprava do 30. marta

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. uvodi regenerativnu poljoprivredu u zakonodavni okvir, čime se sprovodi jedna od ključnih preporuka Sive knjige i otvara put ka održivim praksama očuvanja zemljišta. Ova novina najavljena je na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu. Uz zakonodavno prepoznavanje, NALED se zalaže za direktnu podršku proizvođačima, uključujući investicione podsticaje za opremu. Nacrt nove strategije trenutno je u javnoj raspravi koja traje do 30. marta. Predložene mere uključuju modernizaciju pijaca, uvođenje elektronskog registra podsticaja, jedinstvenu knjigu polja i premije za mleko prema kvalitetu.

Poljoprivreda je jedan od glavnih stubova ekonomije Srbije sa više od pola miliona zaposlenih i godišnjim izvozom od oko 5 milijardi evra. Istaknuto je da Srbija ima kapacitete za prehrambeni suverenitet, posebno u kriznim vremenima i uslovima klimatskih promena. “Podržavamo male i srednje proizvođače i zadruge, ali i velike izvoznike koji povećavaju konkurentnost privrede. Kroz mere iz Zakona o podsticajima radimo na produktivnosti i održivom razvoju, unapređenju tržišta i povezivanju poljoprivrede sa turizmom u ruralnim područjima”, izjavila je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Analiza domaćeg lanca vrednosti od njive do trpeze, sprovedena uz podršku Vlade Švedske, pokazala je da više od 50% emisija CO₂ dolazi iz primarne proizvodnje. Praksa pokazuje da poljoprivrednici koji koriste regenerativne metode već 5 do 10 godina beleže porast organske materije u zemljištu, poboljšanje kvaliteta i zaustavljanje degradacije. “Već u prvoj godini primene ovih praksi emisije CO₂ na poljoprivrednom zemljištu smanjuju se za 50 do 60%”, izjavio je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Planirana je realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta koji bi okupili proizvođače, eksperte i kompanije. Krstović je naglasio da je važno što je ministarstvo usvojilo predlog NALED-a o zakonskom prepoznavanju regenerativne poljoprivrede, ali i da su potrebni dodatni podsticaji za širu primenu održivih praksi među proizvođačima.

Ministarstvo poljoprivrede predstavilo je i druge novine – nacrte zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja. Posebno je izdvojeno izdvajanje oblasti hrane za životinje iz Zakona o bezbednosti hrane, što će biti regulisano posebnim propisom radi jasnije regulative i bolje primene. Usvajanjem tih zakona Srbija će u potpunosti uskladiti propise sa EU regulativom.

Evropa bolje reaguje na šokove iz 2022. godine, ali inflaciona očekivanja i finansijski uslovi i dalje izazovni

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Narodnoj banci Srbije analizu ekonomskih izgleda Evropske unije i globalnih trendova, naglašavajući da je Evropa danas značajno otpornija na krize nego ranijih godina. Glavni govornik Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se posledice globalnih šokova direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, uz poruku da je priprema različitih ekonomskih scenarija ključna za upravljanje rizicima.

Nabar je istakao da intenzitet ekonomskih posledica prvenstveno zavisi od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. Trenutno su tri glavna kanala prenosa krize: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. Prema oceni MMF-a, Evropa sada ima bolje mehanizme za odgovor na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, ali snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.

“Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni su za održiv ekonomski rast”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju skupa.

MMF je posebno naglasio važnost strukturnih reformi, povećanja produktivnosti, jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih barijera. Rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj izdvojene su kao pokretači buduće konkurentnosti evropske privrede.

Zaključak prezentacije je da Evropa, suočena sa globalnom neizvesnošću, može ostvariti stabilan ekonomski razvoj samo kroz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.

Konkurs za subvencije otvoren do 31. marta, sufinansiranje najmanje 10 odsto ukupne vrednosti projekta

Ministarstvo turizma i omladine saopštilo je da je javni poziv za dodelu sredstava za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva otvoren do 31. marta. Maksimalni iznos podsticaja po jednom projektu iznosi 2,9 miliona dinara. Sredstva su namenjena za izgradnju novih objekata, kupovinu manjih montažnih objekata za smeštaj, kao i za rekonstrukciju, sanaciju ili adaptaciju postojećih ugostiteljskih objekata.

Novac se može koristiti i za uređenje dvorišta, opremanje objekata dodatnim sadržajima radi unapređenja ponude ili proširenja smeštajnih kapaciteta, kao i za uređenje prostora i nabavku opreme u okviru seoskog turističkog domaćinstva. Korisnici su u obavezi da obezbede sufinansiranje odobrenog projekta u iznosu koji ne može biti manji od 10 odsto ukupne vrednosti projekta.

Pravo na dodelu sredstava imaju privredna i druga pravna lica, preduzetnici (salaši, etno kuće, seoska domaćinstva), kao i fizička lica sa seoskim turističkim domaćinstvom, pod uslovom da su na dan podnošenja zahteva evidentirani u sistemu e-Turista. Sredstva će biti uplaćena korisnicima do kraja 2026. godine, dok je krajnji rok za realizaciju projekta 12 meseci od dana uplate podsticaja.

Korisnici sredstava dužni su da ugostiteljsku delatnost u objektu obavljaju najmanje tri godine u kontinuitetu od dana realizacije projekta. U slučaju opravdanog prekida, koji ne može biti duži od šest meseci, ovaj period se produžava za vreme trajanja prekida.