Fond za nagrade povećan na 3,5 miliona dinara, glavne nagrade po milion, prijave otvorene još devet dana

NLB Komercijalna banka saopštila je da su prijave za 15. NLB Organic konkurs otvorene do 21. juna, a ukupni fond za nagrade ove godine iznosi 3,5 miliona dinara. Konkurs je namenjen organskim proizvođačima i poljoprivrednicima iz Srbije koji čuvaju stare sorte voća i povrća. Banka poziva sve zainteresovane da iskoriste preostalih devet dana za prijavu i predstave svoje projekte.

U saopštenju se navodi da za kategoriju „Čuvari starih sorti” nije potreban organski sertifikat, dok se u ostalim kategorijama mogu prijaviti i oni koji su u procesu sertifikacije, uključujući proizvođače sa grupnim sertifikatom ili ugovorom sa organizatorom proizvodnje.

Konkurs predviđa dve glavne nagrade od po milion dinara za projekte iz oblasti organske biljne proizvodnje, kao i organske stočarske proizvodnje ili prerade. Dodeljuju se i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – jedna za mlade proizvođače do 40 godina, a druga za žene liderke u organskoj proizvodnji ili preradi hrane. Ove godine uvedena je nova kategorija „Čuvari starih sorti”, sa nagradom od 500.000 dinara za projekte vezane za očuvanje tradicionalnih sorti voća i povrća iz Srbije.

Prijave za sve kategorije podnose se elektronskim putem na adresu organic@nlbkb.rs, sa naznakom „Prijava za 15. NLB Organic konkurs”. Finalisti i pobednici konkursa biće objavljeni do kraja oktobra 2026. godine. Više informacija dostupno je na zvaničnom sajtu NLB Komercijalne banke.

Banka ističe da je kroz ovu inicijativu do sada pomogla brojnim proizvođačima i projektima koji doprinose zdravijoj životnoj sredini, razvoju lokalnih zajednica i održivijoj budućnosti, potvrđujući svoju posvećenost održivom razvoju i zaštiti prirode.

U 2025. prodato 17.800 stanova, najtraženiji su stanovi od 2.100 do 3.000 evra po kvadratu

Tržište stanova u Beogradu ostalo je stabilno tokom 2025. godine, sa ukupnom vrednošću prometa od 4,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na 2024. godinu, pokazuje izveštaj konsultantske kompanije Coreside. U toku godine prodato je 17.800 stanova, što je 2,5 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom. Gotovo trećina svih kupovina, tačnije 31 odsto, realizovana je putem stambenih kredita, što potvrđuje rast kreditne aktivnosti i nastavak stabilne tražnje na tržištu.

Prema analizi Coreside, segment stanova čija se cena kreće između 2.100 i 3.000 evra po kvadratnom metru činio je 46 odsto ukupnog prometa u 2025. godini, čime je postao dominantna kategorija na beogradskom tržištu. Istovremeno, raste i udeo prodaje stanova sa cenom između 3.100 i 4.000 evra po kvadratu, dok pristupačniji segmenti beleže pad učešća u ukupnoj prodaji, što ukazuje na pomeranje tražnje ka srednjem i višem cenovnom rangu.

Izveštaj navodi da je razvojna aktivnost u novogradnji i dalje koncentrisana u ključnim gradskim zonama, a Novi Beograd ostaje vodeći centar savremene stambene izgradnje. Pored toga, značajan razvojni potencijal pokazuju i opštine Palilula, Čukarica, Voždovac, kao i druge beogradske opštine gde su u toku ili su planirani novi stambeni projekti.

“Beogradski segment stambenih nekretnina ostaje dinamičan, ali i sve selektivniji. Kupci i investitori danas pažljivije analiziraju lokaciju, kvalitet projekta, strukturu stanova i dugoročni potencijal vrednosti. Upravo zato su ovakvi izveštaji važni, jer oni podatke stavljaju u širi kontekst i omogućavaju dublje sagledavanje pravaca razvoja tržišta”, izjavio je Bojan Ljubičić, real estate direktor u kompaniji Marera.

Izveštaj posebno ističe i tržište zakupa, gde premium gradske zone beleže najviše zakupnine, dok srednji segment zakupnina čini osnovu tržišta izdavanja stanova. U razvojnim zonama postoji povoljniji odnos uloženog kapitala i prinosa, uz potencijal za dalji rast vrednosti nekretnina.

“Stabilna tražnja, migracije ka urbanim centrima, rast zarada i veća kreditna aktivnost nastavljaju da podržavaju tržište. Ipak, naredni period će sve više zavisiti od kvaliteta ponude, pravilnog pozicioniranja projekata i sposobnosti investitora da razumeju realne potrebe kupaca”, dodao je Ljubičić.

Coreside najavljuje da će ovakve analize ubuduće redovno objavljivati, kako bi stručna javnost, poslovna zajednica i građani imali pouzdan izvor relevantnih informacija o kretanjima na tržištu stanova i stanogradnje u Beogradu.

Nacrt zakona predviđa Agenciju za VI i Registar za visokorizične sisteme, uz sandbox okruženje za startape

Srbija je najavila uvođenje Zakona o veštačkoj inteligenciji, kojim prvi put uspostavlja pravno obavezujući okvir za razvoj, primenu i nadzor sistema i modela veštačke inteligencije, oslanjajući se na principe bezbednosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite podataka i nediskriminacije. Ovaj potez deo je šire strategije razvoja VI Srbije do 2030. godine, a na izradi nacrta zakona radi radna grupa Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, uz učešće NALED-a.

Nacrt zakona uvodi podelu VI sistema na četiri kategorije: zabranjene, visokorizične, sisteme sa obavezom transparentnosti i sisteme minimalnog rizika. Zabranjeni sistemi neće biti dozvoljeni, dok će visokorizični podleći strogim uslovima pre izlaska na tržište, naročito oni koji mogu uticati na zdravlje, bezbednost, osnovna prava, obrazovanje i javne usluge. Predviđeno je i osnivanje Agencije za VI i posebnog Registra u koji će se upisivati visokorizični VI sistemi.

Dr Branka Rakić iz Kancelarije za IT i eUpravu navela je da Srbija od 2019. godine kontinuirano ulaže u infrastrukturu i razvoj VI, od naučno-tehnoloških parkova i univerziteta do državne infrastrukture i superkompjuterskih kapaciteta, uz paralelno uspostavljanje pravila za odgovornu primenu ovih tehnologija. Dr Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju istakao je da su domaći istraživači spremni za novi zakon zahvaljujući učešću u evropskim projektima i usklađivanju sa EU standardima, a kao primer naveo je primenu VI u javnom sektoru kroz automatsku anonimizaciju sudskih odluka.

Novi zakon predviđa i uvođenje kontrolisanog okruženja za testiranje inovativnih AI rešenja (tzv. sandbox), što je praksa sve više prisutna u zemljama EU. Prema rečima Irene Đorđević Šušić iz NALED-a, ovaj mehanizam može biti značajan za startape, istraživače i kompanije koje žele da razvijaju inovacije u oblastima saobraćaja, zdravstva, finansija i javne uprave, uz napomenu da pristup sandbox-u treba biti jednostavan, brz i po mogućstvu besplatan za startape kako regulativa ne bi ometala inovacije.

Neda Trifunović iz startapa Reputeo ukazala je na rizik od prekomerne regulacije bez dodatnih podsticaja, ističući da je VI još u ranoj fazi razumevanja i iskorišćavanja potencijala. NALED će, kroz dalji rad u radnoj grupi, nastojati da predloži rešenja koja balansiraju zaštitu javnog interesa i podsticanje inovacija.

Projekat StarTech, vredan osam miliona dolara, sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, sa ciljem ubrzanja digitalne transformacije domaće privrede i jačanja inovacionog potencijala zemlje.