Za nove proizvodne kapacitete predviđeno 6,5 milijardi evra, dok su gasne interkonekcije i infrastruktura prioritet do 2028.

Srbija će u periodu od 2028. do 2035. godine investirati oko 14,4 milijarde evra u energetski sektor, saopšteno je na konferenciji o energetskoj otpornosti kompanija. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, biće usmeren na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. U prenosni i distributivni sistem planirano je ulaganje od 2,4 milijarde evra, dok je za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode predviđeno 1,2 milijarde evra.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić istakao je da su prioriteti u naredne dve godine početak izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gasne elektrane kod Niša, kao i gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Takođe, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i Transbalkanskog koridora su među ključnim investicionim projektima. Poseban akcenat stavljen je na pokretanje programa nuklearne energije, što se vidi kao pravac dugoročne energetske sigurnosti zemlje.

Na konferenciji Američke privredne komore u Srbiji, predstavnik Saveza energetičara Željko Marković naglasio je da tržište energenata sve češće karakteriše povećana neizvesnost, a promenljivost cena, regulativa i geopolitički faktori predstavljaju glavne poslovne rizike. “U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom – kroz sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje”, izjavio je Marković.

On je zaključio da će kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju, te energijom budu upravljale kao aktivni kupci, biti otpornije i spremnije da prevaziđu energetske rizike i postanu lideri u procesu energetske tranzicije.

Indeks cena hrane FAO dostigao 130,7 poena, žitarice i pirinač takođe u porastu, dok mlečni proizvodi i šećer beleže pad

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da su svetske cene hrane porasle treći mesec zaredom u aprilu, pod uticajem viših cena biljnog ulja i rasta cena žitarica i pirinča usled povećanih troškova energije. Prema izveštaju FAO, referentni indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda u aprilu je iznosio 130,7 poena, što predstavlja rast od 1,6 odsto u odnosu na revidirani nivo iz marta i dva procenta više nego u istom periodu prošle godine.

Indeks cena biljnog ulja FAO porastao je za 5,9 odsto u odnosu na mart, dostigavši najviši nivo od jula 2022. godine, na šta su uticale više cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice. FAO navodi da je ovaj rast podržan većim cenama nafte i povećanom potražnjom za biogorivom.

Indeks cena žitarica FAO zabeležio je povećanje od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, posebno zbog viših cena pšenice i kukuruza. Istovremeno, indeks cena svih vrsta pirinča porastao je za 1,9 odsto, a kao ključni razlog navode se viši troškovi sirove nafte i derivata, koji su uticali na proizvodnju i marketing u zemljama izvoznicama pirinča.

Glavni ekonomista FAO-a, Maksimo Torero, izjavio je: „Globalni poljoprivredno-prehrambeni sistemi nastavljaju da pokazuju otpornost uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, dok su se biljna ulja suočila sa snažnijim rastom cena uglavnom zbog viših cena nafte i veće potražnje za biogorivom.”

Indeks cena mesa FAO porastao je za 1,2 odsto u odnosu na mart i 6,4 procenta u poređenju sa prethodnom godinom, pogotovo zbog viših cena goveđeg mesa. Nasuprot tome, indeks cena mlečnih proizvoda smanjen je za 1,1 odsto, dok je indeks cena šećera pao za 4,7 odsto pod pritiskom očekivanja o obilnim globalnim zalihama.

FAO je takođe povećao svoju prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu na 3,04 milijarde tona, što je povećanje od šest miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Prognoza proizvodnje pšenice za 2026. godinu revidirana je nešto niže, na 817 miliona tona.

Prosečan poreski klin u OECD-u dostigao 35,1 odsto u 2025. godini, dok u Srbiji opterećenje zarada iznosi 35 odsto

Prema najnovijem izveštaju OECD-a ‘Taxing Wages 2026’, Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak za samce bez dece među evropskim državama, koja iznosi 35,3 odsto. U Srbiji godišnji porez na dohodak građana iznosi 10 odsto, ali ga u praksi plaća tek tridesetak hiljada ljudi od ukupno 2,3 miliona zaposlenih, jer bi za to bila potrebna plata pet puta veća od prosečne.

Analiza poreza u 22 evropske zemlje pokazuje da Poljska beleži najnižu stopu od svega 6,6 odsto. Prosečan poreski klin za pojedinačne radnike u zemljama OECD-a porastao je na 35,1 odsto u 2025. godini, uz rast u 24 države. Prosek za 22 članice Evropske unije iznosi 17,2 odsto, dok je prosek OECD-a nešto niži. Pored Danske, visoke poreze beleže Belgija, Finska i Irska, dok su Češka i Slovačka među državama sa nižim stopama.

Poresko opterećenje varira u zavisnosti od broja članova porodice i dece. Na primer, u Slovačkoj za porodicu sa jednim zaposlenim i dvoje dece poreska stopa pada ispod nule zahvaljujući poreskim olakšicama, dok u Estoniji, Švedskoj i Holandiji gotovo da nema razlike između samaca i porodica sa decom. U Srbiji poresko smanjenje za izdržavane članove porodice iznosi 15 odsto prosečne plate po članu, a uz lični odbitak do 40 odsto ukupno smanjenje može dostići 50 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da porez na dohodak ne prikazuje ukupan trošak rada, jer se u mnogim državama značajan deo opterećenja odnosi na doprinose za socijalno osiguranje. U Danskoj su doprinosi relativno niski, dok su u Francuskoj viši, što utiče na neto primanja radnika. U Srbiji ukupno poresko opterećenje zarada iznosi 35 odsto, uključujući porez na zaradu od 10 odsto i doprinose na teret zaposlenog od 19,9 odsto (Fond PIO 14 odsto, zdravstveno 5,15 odsto, nezaposlenost 0,75 odsto) i poslodavca 15,15 odsto (Fond PIO 10 odsto, zdravstveno 5,15 odsto). Neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno.

U 2026. godini, prema analizi, ukupni poreski klin u Srbiji iznosi 37-40 odsto, što je iznad proseka nekih država Evropske unije kao što su Bugarska i Rumunija (25-35 odsto), ali niže od Belgije (50-52 odsto) i Nemačke i Slovenije (46-47 odsto). Analitičari zaključuju da samo poređenje stopa poreza na dohodak ne daje kompletnu sliku troška rada, već otvara šira pitanja modela finansiranja države.