Prosečna neto zarada u Srbiji 121.800 dinara, medijalna 94.600 dinara, potrošnja domaćinstava usmerena na osnovne potrebe
Prema najnovijim podacima Eurostata, nivo potrošačkih cena u Srbiji tokom 2026. godine iznosi 62,5 odsto proseka Evropske unije, dok je stvarna individualna potrošnja (AIC) na nivou od 52 do 54 odsto evropskog proseka. Ovi pokazatelji svrstavaju Srbiju među najjeftinije evropske države po ukupnom nivou cena i životnom standardu, ali podaci ukazuju i na značajna ograničenja za domaća domaćinstva.
Eurostat koristi pokazatelj stvarne individualne potrošnje (AIC) za poređenje životnog standarda, koji obuhvata sve proizvode i usluge koje građani koriste, uključujući javno finansirane zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge. Ova metodologija omogućava međunarodno poređenje, ali ne odražava uvek koliko građani izdvajaju iz sopstvenog budžeta, niti meri kvalitet i dostupnost javnih usluga.
Iako je ukupni nivo cena u Srbiji niži od proseka EU, određene kategorije robe, poput potrošačke elektronike, bele tehnike i računarske opreme, skuplje su i do 30 odsto u poređenju sa razvijenim evropskim tržištima. Novi automobili, prema cenovnicima proizvođača, u Nemačkoj se prodaju za oko 18.000 evra, dok u Srbiji slični modeli koštaju oko 20.000 evra, a kod skupljih vozila razlike dostižu i nekoliko hiljada evra. Uzrok su manja veličina tržišta, viši logistički troškovi, slabija konkurencija i poresko opterećenje.
Kada se analiziraju prihodi, prosečna neto zarada u Srbiji iznosi 121.800 dinara (oko 1.040 evra), dok medijalna zarada, koja bolje odražava tipična primanja, iznosi 94.600 dinara (oko 808 evra). U mnogim državama EU medijalna zarada je između 1.800 i 2.000 evra, dok u Nemačkoj prelazi 2.500 evra. Ove razlike znače da niže cene u Srbiji ne garantuju i veću kupovnu moć, budući da je dostupnost robe i usluga ograničena visinom prihoda.
Prema anketi o potrošnji domaćinstava, građani Srbije na hranu i bezalkoholna pića izdvajaju 36,6 odsto ukupne potrošnje, a na stanovanje, vodu, električnu energiju i gas još 16,3 odsto. Prosečni rashodi domaćinstava gotovo da izjednačavaju prihode, što ostavlja vrlo malo prostora za štednju ili veću potrošnju.
Iako je Srbija, prema Eurostatovoj metodologiji, među najjeftinijim evropskim državama po ukupnom nivou potrošačkih cena i stvarnoj individualnoj potrošnji, ovo ne znači da svi proizvodi jesu jeftini niti da većina građana ima visok životni standard. Znatno niže zarade i skuplje pojedine robe ograničavaju kupovnu moć i ukazuju da podatak o niskim cenama treba posmatrati u kontekstu međunarodnog statističkog poređenja.
