Američka carina stopirala uvoz bakra polovinom juna, pozivajući se na zloupotrebu radnika i prinudni rad

Kompanija Ziđin koper Srbija suočila se sa zabranom izvoza bakra u Sjedinjene Američke Države, nakon što je američka Carinska i granična služba (CBP) polovinom juna 2026. godine donela odluku kojom navodi šest osnova kršenja prava radnika, uključujući zloupotrebu ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. Ova mera može uticati na srpsku ekonomiju, ali neće imati značajan uticaj na poslovanje Ziđina, s obzirom da izvoz bakra iz Srbije ide pretežno u Kinu.

U saopštenju kompanije Ziđin koper Srbija navodi se da su upoznati sa odlukom američke carine i da situaciju shvataju veoma ozbiljno. “Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada. Trenutno sprovodimo sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja”, ističe Ziđin.

Prema ocenama stručnjaka, ova odluka ima pre svega političku težinu i može se posmatrati i u kontekstu globalnih tenzija između SAD i Kine. Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, ukazuje da su odnosi dve zemlje dodatno zategnuti i da Vašington nastoji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju ključnim sirovinama, uključujući bakar.

Direktorka nevladine organizacije Astra, Marija Anđelković, naglašava da Srbija nema zakon o dužnoj pažnji (due diligence) u lancima snabdevanja, za razliku od SAD, Nemačke, Francuske i EU. Ona navodi da američka odluka treba da se posmatra kao upozorenje na ozbiljne probleme sa zaštitom radničkih prava i sprečavanjem prinudnog rada, a ne kao pitanje trgovinskih odnosa.

Američka carinska služba je navela: “Američki proizvođači suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada. Sprovođenjem zakona protiv prinudnog rada, CBP ne samo da štiti ljudska prava, već i ekonomsku bezbednost naše zemlje”, izjavila je izvršna pomoćnica komesara za trgovinu, Suzan S. Tomas.

Anđelković podseća da je Srbija usvojila zakon o borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama koji će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, kao i da je ratifikovala gotovo sve konvencije UN protiv trgovine ljudima i konvencije Međunarodne organizacije rada, osim konvencije UN o zaštiti migrantskih radnika i njihovih porodica.

Ovo nije prvi slučaj da CBP donosi sličnu odluku za kompanije iz Srbije. U decembru prošle godine, ista služba je zbog sumnji na korišćenje prinudnog rada zabranila uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe.

Četiri direktora prodala akcije za 1,57 milijardi forinti, istraga zbog insajderskih informacija

Mađarska centralna banka saopštila je da je MOL grupa kažnjena sa 43 miliona forinti (122.000 evra) zbog neblagovremenog informisanja tržišta o oštećenju naftovoda Družba i obustavi isporuka krajem januara. Prema navodima regulatora, kompanija je bila u obavezi da informacije objavi najkasnije do 12. februara, ali je to učinila tek 16. februara, nakon što su mediji i vlasti već govorili o potencijalnim posledicama po mađarsku energetsku politiku.

Centralna banka, kao regulator tržišta kapitala, pokrenula je krajem februara istragu o mogućoj insajderskoj trgovini akcijama MOL-a u periodu nakon oštećenja cevovoda. Ova istraga je usledila po žalbi Udruženja mađarskih investitora berze (TEBÉSZ), zbog sumnje na kršenje javnog interesa pri trgovanju deonicama. Udruženje smatra da je MOL prekršio obavezu transparentnosti jer nije izvestio berzu o incidentu sa naftovodom Družba 27. januara i obustavi transporta nafte.

Podaci sa veb-sajta Budimpeštanske berze pokazuju da su četiri direktora MOL-a u periodu od 27. januara do 6. februara prodala akcije ukupne vrednosti 1,57 milijardi forinti (4,14 miliona evra). MOL je naveo da su informacije o tim transakcijama objavljene na berzi u skladu sa propisima o transparentnosti za rukovodioce kompanija.

U saopštenju za Rojters, centralna banka je istakla: „Na osnovu podnetog izveštaja u kojem se tvrdi da su akcije MOL-a možda trgovane na osnovu insajderskih informacija, centralna banka istražuje da li su određene transakcije na tržištu kapitala u vezi sa izdavaocem možda prekršile odredbe o zabranjenoj insajderskoj trgovini.”

MOL je u odgovoru na upit Rojtersa podvukao: „Kompanija uvek poštuje važeće zakone, u svim aspektima. (Kompanija) sledi princip transparentnosti tržišta kapitala i stoji na raspolaganju mađarskoj centralnoj banci po svim pitanjima.”

Predsednik TEBÉSZ-a Gabor Dioslaki ukazao je na značaj informacija o prekidu snabdevanja sirovinama, upoređujući ih sa vanrednim saopštenjem MOL-a iz sredine februara o zahtevu za oslobađanje nafte iz strateških rezervi radi osiguranja snabdevanja gorivom. Centralna banka nije iznosila detalje istrage, navodeći da je postupak u toku.

Studija pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok u Nemačkoj i Španiji taj procenat dostiže 50 odsto

Prema najnovijoj studiji finansijske kompanije Qonto, skoro polovina, odnosno 46 odsto vlasnika mikropreduzeća i samostalnih preduzetnika u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji smanjila je ili potpuno obustavila sopstvenu platu u poslednjih 12 meseci kako bi održala poslovanje. Istraživanje je obuhvatilo blizu 1.700 vlasnika firmi iz ovih zemalja, a rezultati ukazuju na snažan otpor prema zaduživanju i eksternom finansiranju.

U Nemačkoj je ovaj procenat na tačnom evropskom proseku, dok kod preduzeća koja su na tržištu između šest i 12 meseci udeo vlasnika koji su ostali bez plate raste na čak 71 odsto. Studija takođe pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok je taj procenat u Nemačkoj i Španiji najviši i iznosi 50 odsto.

Autori istraživanja navode da se problemi sa finansiranjem ne mogu objasniti samo nedostatkom ponuda, već su u velikoj meri posledica kulturnih i psiholoških barijera. „Dugovi su često povezani sa stidom i smatraju se mrljom“, navodi se u izveštaju. Za 36 odsto malih preduzetnika, uzimanje tuđeg kapitala je jasan znak lošeg finansijskog upravljanja, pri čemu je taj udeo u Nemačkoj 27 odsto, a u Francuskoj 41 odsto.

Strah od gubitka kontrole je takođe značajan faktor: 33 odsto anketiranih izjavilo je da se plaši da bi ih eksterni finansijeri mogli ograničiti u slobodi odlučivanja. Ispitanici pokazuju snažnu težnju ka nezavisnosti, što potvrđuje i podatak da je 77 odsto vlasnika firmi ponosno što posluje bez spoljne pomoći.

Kao glavni razlog za izbegavanje kredita, 62 odsto nemačkih preduzetnika navodi da ne vidi potrebu za eksternim zaduživanjem, što je najviša vrednost među analiziranim zemljama Evropske unije.