Šestomesečni Euribor porastao više od 0,1 procentnog poena zbog poremećaja na tržištu nafte i poljoprivrede
Šestomesečni Euribor zabeležio je najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina, dostigavši povećanje od 7,3 odsto, saopštili su ekonomski analitičari 19. marta 2026. godine. Skok Euribora iznosio je više od 0,1 procentnog poena u jednom danu, što direktno utiče na finansijska tržišta u zemljama koje koriste Euribor kao parametar za kreditne odnose, posebno za određivanje visine rata kredita.
Prema oceni ekonomiste Milana Beslaća, ovakav rast nije iznenađenje s obzirom na trenutne poremećaje na svetskom tržištu nafte, naftnih derivata i poljoprivredne proizvodnje. On navodi da će Euribor nastaviti latentno da raste dokle god se situacija sa energentima i poljoprivrednim proizvodima ne stabilizuje.
Beslać je istakao da će građani koji imaju kredite indeksirane u evrima ili drugoj valuti osetiti povećanje rate, ali ne odmah, već u skladu sa obračunskim periodom kredita. Kada dođe trenutak za ponovni obračun rate, tada će i visina Euribora uticati na iznos rate kredita. “Niko ne očekuje da će doći do smanjenja Euribora, samo rata može biti veća ali ne drastično”, rekao je Beslać.
Dodao je da stambeni krediti, koji se najčešće uzimaju na period od 20, 30 godina, eventualni pad rata mogu da dožive tek nakon pet, 10 ili 15 godina. On je naglasio da će finansijsku turbulenciju izazvanu rastom Euribora građani i privreda osetiti u narednih mesec do dva, kroz poskupljenje kreditnih zaduženja i povećanje cena privrednih proizvoda, što će se direktno preneti na potrošače.
Beslać je ukazao da svaka finansijska turbulencija ima posledicu na krajnje potrošače, jer će kompanije i preduzeća eventualne troškove uvek preneti na cene proizvoda i usluga.
Govoreći o uticaju rasta Euribora i kamatnih stopa na Srbiju, Beslać je naglasio da je Narodna banka Srbije poslednjih meseci vodila ispravnu monetarnu politiku održavanjem referentnih kamatnih stopa. On smatra da će NBS nastaviti sa tom politikom, osim u slučaju dodatnog rasta Euribora ili američkih federalnih rezervi. “To je jedina poluga koju država ima da deluje na inflaciju, a to je preko referentne kamatne stope”, naveo je Beslać.
Na pitanje šta građani treba da urade ako planiraju stambeni kredit, Beslać preporučuje da pažljivo procene svoje kreditne sposobnosti i dugoročne prihode, uzimajući u obzir način indeksacije kredita i tip kamatne stope. “Morate da procenite svoje kreditne sposobnosti. Uvek treba imati u vidu kako će taj kredit da bude indeksiran, da li putem indeksacije u neku stranu valutu ili želite fiksnu kamatnu stopu”, zaključio je Beslać.
