Nove mere pogađaju energetiku i finansije, sa zabranama izvoza od 365 miliona evra i uvoza od 530 miliona evra
Evropska unija je 24. aprila 2026. usvojila 20. paket sankcija protiv Rusije, uvodeći dodatne restrikcije u energetskom, finansijskom i trgovinskom sektoru, saopšteno je iz Evropske komisije. Novi paket obuhvata 36 subjekata iz ruskog energetskog sektora, uključujući sve od istraživanja do transporta nafte, a poseban akcenat stavljen je na takozvanu ‘flotu iz senke’. Lista sankcionisanih tankera proširena je za još 46 plovila, ukupno 632 broda.
Na listu su dodatno uključene dve ruske luke – Murmansk i Tuapse, kao i terminal Karimun u Indoneziji. Po prvi put, uvedena je obaveza prodavaca iz EU da u ugovore o prodaji tankera uključe klauzulu kojom garantuju da brodovi neće biti korišćeni za tranzit ruskih energenata. Evropske kompanije izgubile su mogućnost pružanja usluga održavanja ruskim LNG tankerima i ledolomcima, dok im je omogućeno raskidanje ugovora o korišćenju LNG terminala u poslovima sa ruskim operatorima.
U finansijskom segmentu, sankcije su proširene na još 20 ruskih banaka, pa je sada ukupno 70 banaka isključeno iz pristupa tržištu EU. Zabrane uključuju i transakcije sa bankama iz Kirgistana, Laosa i Azerbejdžana, kao i potpunu zabranu saradnje sa ruskim kripto servisima i decentralizovanim platformama, upotrebu digitalne rublje i stejblkoina RUBx, te ograničenja za posrednike koji olakšavaju zaobilaženje sankcija. Istovremeno, pet finansijskih institucija iz trećih zemalja uklonjeno je sa liste nakon što su preuzele obavezu da neće učestvovati u takvim aktivnostima.
Što se tiče trgovinskih restrikcija, novi paket predviđa zabranu izvoza robe iz EU u vrednosti od preko 365 miliona evra, uključujući gumu, traktore i tehnologije za vojnu industriju, kao što su eksplozivi i specijalizovana laboratorijska oprema. Takođe, uvedena je zabrana uvoza metala, hemikalija i minerala iz Rusije vrednosti veće od 530 miliona evra, kao i kvote za amonijak.
Na listu sankcija dodato je 58 kompanija i pojedinaca povezanih sa razvojem vojne opreme, među kojima su i proizvođači dronova, kao i firme iz Kine, UAE, Kazahstana i Belorusije koje su isporučivale robu dvostruke namene. Prvi put je aktiviran mehanizam za sprečavanje zaobilaženja sankcija, posebno protiv reeksporta sankcionisane robe u Rusiju preko trećih zemalja, sa konkretnim merama protiv Kirgizije zbog ponovnog izvoza mašina i telekomunikacione opreme korišćene za proizvodnju dronova i raketa.
Ukupno je uvedeno 120 novih sankcija – 33 protiv pojedinaca i 83 protiv kompanija ili organizacija, uključujući ruske oligarhe, propagandiste i osobe povezane sa deportacijom dece iz Ukrajine. EU je proširila pravnu zaštitu za svoje kompanije i građane, omogućivši im da traže naknadu štete u slučaju sprovođenja presuda ruskih sudova u trećim zemljama, te zabranila transakcije sa firmama i osobama koje koriste eksproprisanu imovinu EU kompanija.
Nove mere obuhvataju i zabranu finansiranja istraživanja iz ruskih državnih izvora u EU, kao i zabranu medija koji zaobilaze postojeće restrikcije, uključujući Raša tudej (RT) i Sputnjik. Deo ovih restrikcija proširen je i na Belorusiju, sa dodatnim ograničenjima u trgovini i finansijskom sektoru.
