Ukupni promet robe i usluga između EU i SAD premašio 1,77 biliona evra, čineći 30 odsto globalne trgovine
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zabeležile su tokom 2025. godine istorijski maksimum u međusobnoj trgovinskoj razmeni, koja je prema analizi nemačkog Instituta za ekonomiju (IW) dostigla rekordnih 875 milijardi evra. Ovaj rezultat potvrđuje duboku ekonomsku povezanost, uprkos političkim tenzijama i promenama u carinskoj politici.
Prema podacima Evropske unije, ukupna razmena robe i usluga između EU i SAD prošle godine premašila je 1,77 biliona evra, što predstavlja gotovo 30 odsto globalne trgovine i oko 43 odsto svetskog BDP-a. Svakog dana između dva kontinenta razmeni se roba i usluge vredne više od 4,8 milijardi evra.
U okviru robne razmene, izvoz Evropske unije u SAD povećan je za 7,7 odsto na 580 milijardi evra, dok je uvoz američke robe u Evropu porastao za 2,2 odsto, na 295 milijardi evra. Na taj način, evropski trgovinski suficit prema SAD premašio je 280 milijardi evra, što je jedan od razloga za dugogodišnje nezadovoljstvo američkog predsednika Donalda Trampa.
Tramp je tokom 2025. godine više puta pretio uvođenjem dodatnih carina od 25 do 30 odsto na evropsku robu, posebno automobile, čelik i aluminijum. Ipak, nakon pregovora, dogovoren je sporazum kojim je većina evropskih proizvoda izložena maksimalnoj carinskoj stopi od 15 odsto, dok je EU smanjila ili ukinula carine na brojne američke industrijske proizvode. I pored toga, američka strana nastavila je sa pretnjama uvođenjem carina od 100 odsto zemljama koje uvode digitalne poreze američkim tehnološkim firmama.
Najveći gubitnici trgovinskih tenzija trenutno su evropski proizvođači automobila. Izvoz automobila i auto-delova iz EU u SAD smanjen je za 20,4 odsto, pri čemu je Nemačka zabeležila pad izvoza od 18,9 procenata, iako ostvaruje skoro dve trećine evropskog automobilskog izvoza u SAD. Ovaj trend dodatno opterećuje nemačku auto-industriju, koja se suočava i sa konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila, rastućim cenama energije i usporenom domaćom privredom. Ekonomisti ocenjuju da bi eventualna dalja eskalacija carinskog rata mogla naterati evropske kompanije da deo proizvodnje presele u SAD kako bi izbegle dodatne troškove.
Za razliku od robne razmene, SAD beleže dominaciju u sektoru usluga. Transatlantska razmena usluga 2025. godine dostigla je 865 milijardi evra, a EU je u toj oblasti ostvarila deficit od 178 milijardi evra. Više od 40 odsto evropskog uvoza usluga iz SAD odnosi se na intelektualnu svojinu—softverske licence, patente, autorska prava i zaštitne znakove—što omogućava američkim tehnološkim kompanijama značajne prihode na evropskom tržištu.
Irska se istakla kao jedan od najvećih dobitnika promena u globalnoj trgovini: njen izvoz u SAD porastao je za 52,7 odsto, prvenstveno zahvaljujući farmaceutskim i hemijskim proizvodima koji su izuzeti od većine carinskih mera. Ovakav rast posledica je višedecenijske strategije privlačenja američkih farmaceutskih i tehnoloških kompanija kroz povoljan poreski režim i pristup jedinstvenom tržištu EU.
Podaci pokazuju da ekonomije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država ostaju snažno povezane i međusobno zavisne. Istovremeno, rast ukupne trgovine ne garantuje i stabilnost odnosa, što potvrđuju aktuelne tenzije i neizvesnosti oko carinskih politika.
