Banka povećala kreditnu aktivnost i zadržala sedmo mesto po aktivi, dok glasine o povlačenju depozita izazivaju pitanja o likvidnosti

Poštanska štedionica završila je prošlu godinu sa neto dobiti od 7,8 milijardi dinara. Ukupna neto bilansna aktiva dostigla je 602,4 milijarde dinara, što je rast od oko 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Banka je time zadržala sedmo mesto među finansijskim institucijama u Srbiji, prema poslednjim objavljenim podacima.

Rast aktive i povećanje kreditiranja

Tokom 2025. godine, Poštanska štedionica povećala je udeo kredita i potraživanja od klijenata u ukupnoj aktivi sa oko 42 na gotovo 53 odsto. Ova promena strukture ukazuje na jačanje kreditne aktivnosti banke, što je postalo dominantno u njenoj imovini. Poređenja radi, aktiva Alta banke u istom periodu iznosila je oko 194,1 milijardu dinara, što značajno zaostaje za Poštanskom štedionicom. Osim toga, neto dobit banke porasla je za približno sedam odsto tokom godine, potvrđujući stabilan profitabilni trend.

Uticaj glasina na likvidnost i pozivi na oprez

Međutim, glasine o mogućem povlačenju velikih iznosa sredstava iz Poštanske štedionice otvorile su pitanje njene likvidnosti. Studentska lista je putem društvenih mreža pozvala građane da se informišu iz proverenih izvora i upozorila da masovno povlačenje depozita može stvoriti pritisak na banku. Preko naloga „Studenti u blokadi“ istaknuto je da su preduzete mere za očuvanje likvidnosti, ali da neproverene tvrdnje mogu dodatno ugroziti interese građana. Kao rezultat toga, Studentska lista je apelovala na Narodnu banku Srbije i druge institucije da redovno obaveštavaju javnost o stanju u banci.

Analiza bilansa i značaj transparentnosti

Iako finansijski podaci pokazuju da je Poštanska štedionica poslovala profitabilno i povećala kreditnu aktivnost, oni ne otkrivaju koliko je banka trenutno sposobna da isplati klijentima gotovinu. Važno je naglasiti da i banke sa dobiti i dovoljnim kapitalom mogu imati privremene probleme likvidnosti ukoliko dođe do masovnog povlačenja depozita. Eventualni pritisak na likvidnost ne znači automatski bankrot, ali može naterati banku da koristi likvidnu imovinu ili pribavi dodatna sredstva, što povećava troškove i ograničava kreditiranje. Zbog toga je presudno da Narodna banka Srbije redovno i transparentno informiše javnost kako bi se sprečilo širenje panike i očuvalo poverenje građana.

Pozicija na tržištu i zaključak

Sa ukupnom neto bilansnom aktivom od 602,4 milijarde dinara, Poštanska štedionica ostaje među vodećim bankama u Srbiji. Promene u strukturi aktive i rast kreditne funkcije ukazuju na proaktivno upravljanje, ali aktuelna situacija podseća koliko je stabilnost bankarskog sektora zavisna od poverenja klijenata i brzih reakcija regulatora. Na kraju, pravovremeno i tačno informisanje javnosti ostaje ključno za očuvanje stabilnosti bankarskog sistema.

Volstrit zabeležio najveći pad od aprila 2025, investitori zabrinuti zbog korekcije i političkih rizika

Velika rasprodaja obuhvatila je akcije kompanija koje posluju u oblasti veštačke inteligencije na Volstritu, dovodeći do značajnih padova ključnih tržišnih indeksa. Indeks S&P 500 pao je za 4,4%, što je najgori dnevni rezultat od aprila 2025. godine. Tada je predsednik Donald Tramp uveo nove carine u okviru programa „Dan oslobođenja“. Indeks Dow Jones Industrial Average izgubio je 1.833 poena ili 3,4%, dok je Nasdaq pao 5,5%. Ovaj pad je izbrisao prethodni dobitak i vratio američko tržište akcija na nivo ispod istorijskog maksimuma zabeleženog prošlog meseca.

S obzirom da su akcije tehnoloških kompanija, naročito onih vezanih za veštačku inteligenciju, činile okosnicu rasta ovogodišnjih indeksa, investitori su sada suočeni sa korekcijom. Termin „korekcija“ koristi se kada vrednost indeksa padne više od 10% u odnosu na vrh, a Nasdaq je sada 11,9% ispod svog maksimuma.

Pad akcija i razlozi za rasprodaju

Akcije kompanije Nvidia, simbola razvoja čipova za veštačku inteligenciju, pale su čak 9,3% i time najviše opteretile S&P 500. Od početka godine, vrednost njihovih akcija smanjena je za 2,6%, posle prethodnih dobitaka od 39%, 171% i 239% tokom poslednje tri godine. Akcije Advanced Micro Devices pale su 17,3%, dok je CoreWeave, kompanija specijalizovana za iznajmljivanje čipova putem „cloud“ servisa, izgubila 9,8%. Istovremeno, GE Vernova, koja obezbeđuje energetsku podršku centrima podataka, zabeležila je pad od 7,5%.

Ova kretanja usledila su nakon zabrinutosti investitora da izgradnja novih centara podataka za veštačku inteligenciju može usporiti zbog rasta troškova zaduživanja. Kritičari smatraju da je sektor veštačke inteligencije ušao u fazu „balona“, te da su cene akcija precenjene. Takođe, globalna tržišta osetila su posledice — južnokorejski indeks KOSPI pao je 5,3%, dok je japanski Nikkei 225 izgubio 1,8%.

Širi ekonomski i politički kontekst

Američki međuizbori dodatno su uticali na volatilnost, jer su pobede demokrata otvorile mogućnost regulatornih ograničenja za izgradnju novih centara podataka. Mnogi glasači izražavaju zabrinutost zbog rasta troškova električne energije, što dodatno podstiče neizvesnost u sektoru veštačke inteligencije. Svako usporavanje izgradnje centara podataka znači i manju potražnju za čipovima, energijom i specijalizovanim uslugama, što direktno pogađa ključne kompanije u ovom sektoru.

Na tržištu sirove nafte, barel „brenta“ poskupeo je 3,9% na 98,29 dolara, što je delimično nadoknadilo prethodni pad od skoro 9%. Ipak, neizvesnost oko sukoba sa Iranom i stabilnosti globalne energetske industrije ostaje visoka. Na tržištu obveznica, prinos na desetogodišnje američke državne hartije pao je sa 4,90% na 4,84%, što ukazuje na sklonost investitora ka sigurnijim ulaganjima tokom pada akcija.

Uticaj na investitore i perspektiva tržišta

Važno je istaći da su akcije čip kompanija, poput Nvidia, među najuticajnijima na Volstritu. Promena vrednosti njihovih akcija za 1% ima veći efekat na S&P 500 nego kod većine drugih američkih kompanija. U Evropi i Aziji, indeksi su takođe bili pod pritiskom. Londonski FTSE 100 pao je 0,4% nakon što je Banka Engleske prvi put posle tri godine povećala kamatnu stopu, reagujući na rast inflacije i geopolitičke rizike.

Kretanja na tržištima pokazuju koliko su investitori osetljivi na makroekonomske i političke promene. S obzirom na značajan pad sektora veštačke inteligencije, tržište ostaje u fokusu i narednih dana, posebno zbog uticaja na širu američku ekonomiju.

Studentska lista najavila promene u načinu objave državnih ugovora, javnim preduzećima i budžetskoj politici

Studentska lista predložila je nove mere za unapređenje javnih finansija Srbije i veću transparentnost državnih ugovora. Njihov plan obuhvata obaveznu objavu celokupnog teksta svakog ugovora na Portalu javnih nabavki, uključujući cene i bodovanje ponuđača. Ove promene, koje se odnose na javne finansije Srbije, imaju za cilj da osiguraju veću kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava i spreče zloupotrebe u javnim nabavkama.

Promene u javnim nabavkama i kontrola ugovora

Prema Studentskoj listi, svaki postupak sa samo jednom ponudom ili sa velikim aneksima biće posebno označen i upućen Budžetskoj inspekciji na proveru. Ova oznaka ne znači automatski nepravilnost, ali garantuje dodatnu kontrolu nad sporni ugovorima. Planirana je i uvođenje “crne liste” na kojoj će se naći kompanije koje prekrše ugovor, sa zabranom učešća u novim poslovima naredne tri godine. Osim toga, za javne radove biće uveden nacionalni cenovnik, dok će se za lekove, IT opremu, vozila i gorivo koristiti referentne cene. Prekoračenje referentne cene zahtevaće preispitivanje ugovora, a ako dogovor ne bude postignut, ugovor će biti raskinut.

Javne finansije Srbije i budžetska politika

Studentska lista predlaže vraćanje budžetske rezerve na nivo od 2 odsto. Takođe, stav Fiskalnog saveta biće obavezno razmatran pre glasanja o budžetu, a vlada će morati da izradi pisani odgovor na preporuku saveta, bez obzira na njen sadržaj. U Poreskoj upravi predviđene su izmene tako da se direktor bira na javnom konkursu za period od pet godina, umesto dosadašnjeg imenovanja na predlog ministra. Poreska uprava će odlučivati o inspekcijama na osnovu elektronske analize rizika, a dodatne kontrole moraće biti posebno obrazložene.

Transparentnost državnih projekata i javnih preduzeća

Za državne projekte koji su u toku, Studentska lista predviđa reviziju od strane Državne revizorske institucije i nezavisnog tehničkog nadzora, uz objavu stvarnih cena i obaveza koje dospevaju. O nastavku velikih projekata odlučivaće Komisija za reviziju kapitalnih investicija. Ugovori o Beogradu na vodi, Ekspu 2027 i linijskoj infrastrukturi biće podložni reviziji, a moguća je i izmena ili ukidanje, uz procenu arbitražnog rizika. Studentska lista se izričito protivi privatizaciji javnih preduzeća i predlaže da se strategija državnog vlasništva donosi u Skupštini Srbije, a ne u vladi. Dodatno, za firme od posebnog značaja biće zakonom određeno da državni udeo ne može pasti ispod trenutnog nivoa.

Sistem za raspodelu prihoda i zaštita konkurencije

Planirano je osnivanje posebnog računa za prihode od trajno oduzete imovine, pri čemu najmanje 30 odsto tih sredstava ide za lečenja, nauku, talentovanu decu i socijalnu zaštitu, dok će ostatak biti investiran. Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije proveravaće svaki propis koji uvodi posebna prava ili državnu pomoć. Sve oduzete stvari će biti upisane u javni registar koji revidira Državna revizorska institucija svake godine. Ove mere, uz veću transparentnost i kontrolu, imaju za cilj unapređenje javnih finansija Srbije i jačanje poverenja građana u državne institucije.